Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental”, ocenio je da zločin u Srebrenici ne odgovara definiciji genocida i istakao da se poslednjih godina pojam genocid upotrebljava u slučajevima koji ne ispunjavaju kriterijume prvobitne definicije tog zločina. „Poslednjih godina često se susrećemo s raznim pokušajima ljudi koji su pogođeni istorijskim tragedijama ili imaju nameru da vode kampanju za tobože humanitarne ciljeve, da tvrde da je njihovo pitanje ekvivalentno Holokaustu ili da je u stvari slučaj genocida”, naveo je Zurof u autorskom tekstu za „Džeruzalem post” pod nazivom „Nije svaki ratni zločin genocid”.
Kako je preneo Tanjug, on je ukazao da ono što se dogodilo u poslednjih nekoliko decenija jeste da su se „optužbe za genocid pojavile kao političko oruđe koje se koristi protiv neprijatelja da bi se ostvarila geografska i/ili finansijska dobit tražeći izgubljenu teritoriju i/ili reparacije za nastalu štetu”.
Zurof je istakao da je „eklatantan primer” za to predložena rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN kojom se, kako je naveo, „masakr nekoliko hiljada muškaraca u Srebrenici zvanično priznaje kao genocid”. „Ipak, svako ko je upoznat sa tim događajem, kao i sa prvobitnom definicijom genocida, dobro zna da zločin koji su počinile srpske trupe ne odgovara definiciji genocida, iz prostog razloga što su žene i deca u Srebrenici svi pušteni nepovređeni”, naglasio je Zurof.
Prema njegovim rečima, „u domenu istorijskih tragedija, namera koja stoji iza akcija dovoljno govori o njihovom označavanju”. „Predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici kao genocida je dobronameran potez s potencijalnim zamkama koje bi mogle pogoršati tenzije, a ne podstaći pomirenje”, naveo je Zurof u autorskom tekstu. On je ukazao da je rezolucija, koju su predstavile Nemačka i Ruanda, „dve zemlje s mračnom istorijom genocida, izazvala značajnu debatu”. „Ovo nije samo akademska vežba etiketiranja, već značajan politički čin s reperkusijama u stvarnom svetu”, istakao je Zurof.
Prema njegovim rečima, rezolucija preti da destabilizuje ionako krhki balkanski region, dodavši da rane nastale tokom jugoslovenskih ratova i dalje nisu zaceljene. On je naglasio da je Generalna skupština UN istorijski priznala genocid samo pod, kako je naveo, uslovim konsenzusa. „Izraz genocid ima veliku težinu i zahteva pažljivo razmatranje i jednoglasnu saglasnost. Proglašavanje Srebrenice genocidom bez takvog konsenzusa ne samo da prekida tradiciju već može i umanjiti značaj termina. Optužbu za genocid ne treba postavljati olako, niti bez nepobitnih dokaza i široke saglasnosti koji odražavaju težinu takve optužbe”, naveo je Zurof.
Prema njegovim rečima, dodatno komplikuje stvar to što jednostrano podnošenje rezolucije od strane ambasadora BiH prekoračuje ustavne granice Bosne i Hercegovine. „Potvrđivanjem ove rezolucije u takvim okolnostima moglo bi da se nenamerno podrži kršenje nacionalnih i međunarodnih pravnih normi, čime se postavlja nesigurni presedan”, naveo je Zurof.
On je dodao da su „posebno zabrinjavajuće” implikacije za Izrael jer bi obrazloženje korišćeno u rezoluciji moglo lako da se, kako je naveo, pogrešno primeni na druge sukobe, poput izraelske ofanzive u Gazi. „Takav presedan rizikuje da pojam genocid postane političko oruđe, što bi potencijalno dovelo do njegove zloupotrebe u međunarodnim arenama protiv Izraela i drugih. Termin mora da ostane striktno definisan i da se koristi s najvećim oprezom. Mora da bude rezervisan za jasne, nedvosmislene slučajeve, kako je definisano međunarodnim pravom”, naveo je Zurof.
„Može li se međunarodno pravo koristiti kao oruđe za istorijsku pravdu ili će biti zloupotrebljeno kao oružje u političkim sukobima? Kao neko ko je svoj život posvetio lovu na naciste i traženju pravde za žrtve Holokausta, razumem duboku želju za priznanjem i pomirenjem”, naveo je Zurof.
On je, međutim, istakao da istinsko pomirenje dolazi iz pažljivog, promišljenog pristupa koji, kako je naveo, poštuje složenost istorijskog konteksta i osetljivost svih uključenih strana. „Stoga pozivam članove Generalne skupštine UN da preispitaju put kojim će krenuti. To je put prepun rizika i neželjenih posledica. Potražimo put koji vodi do istinskog isceljenja i pomirenja, a ne onaj koji nas dalje deli”, naveo je Zurof.
