Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izrazio je danas očekivanje da će u narednih nekoliko nedelja EU i Srbija usaglasiti i ratifikovati u parlamentu dva sporazuma – o finansijskom instrumentu i o zajmu, kako bi se stvorila pravna osnova za povlačenje sredstava iz Plana rasta, jer je cilj da Srbija do januara dobije sedam odsto od 1,58 milijardi koje su joj na raspolaganju do kraja 2027.
“Evropska komisija i Vlada Srbije radile su naporno na izradi ove agende i nadamo se da će po usvajanju dva zakona u parlamentu imati do kraja godine predfinansiranje”, rekao je Žiofre na skupu na kojem je sa ministarkom za evropske integracije Tanjom Miščević i koordinatorkom Nacionalniog konventa o Evropskoj uniji Bojanom Selaković predstavili Plan rasta za Zapadni Balkan i Reformsku agendu Republike Srbije.
Ambasador Žiofre je naglasio da je na EU na taj način želela da ubrza proces integracija, da je time donela poruku da je proširenje na samom vrhu agende EU, a dodao je da o svemu tome govori i bazirana kojom je uspostavljen Plan rasta.
“To je mogućnost da Srbija i zemlje regiona zatvore ekonomski jaz koji postoji između njih i EU, ali i da građani osete povoljnosti pre samog članstva u Uniji”, rekao je Žiofre i pojasnio da će 50 odsto novca ići u budžet, a ostatak u infrastrukturne projekte.
Prema njegovim rečima, finansiranje će biti drugačije od IPA i novac će biti uplaćivan nakon što bude utvrđeno da su ispunjeni određeni koraci na tom putu, a metodologija je ista kao što ju je koristila Unija prema svojim državama članicama tokom kovid krize.
Žiofre je naveo da su ispunjenje uslova i dobijanje novca iz Plana rasta prilika da srpska ekonomija ostvari svoj puni potencijal, ostvari zelenu i digitalnu tranziciju, da ojača vladavinu prava kada govorimo o izborima, medijima, a sve u cilju bržeg napredovanja ka EU i nesporno kvaliteta života građana Srbije.
“Smatramo da su reforme u oblasti vladavine prava ključne za društvo da bi ono mogla da funkcioniše kako treba, to je važno za građane”, rekao je Žiofre i naglasio da su korupcija i nefunkcionisanje sudova ekonomski trošak.
Ministarka Miščević navela je da je planirano, kada je reč o rokovima, do Srbija do kraja 2024. treba da ispuni ukupno sedam indikatora koji će biti pokazatelji naše spremnosti da se sprovodi Reformska agenda.
Oni se, kako je navela, odnose na popis šema državne pomoći, sprovođenje Paketa za energetsku integraciju, zatim na donošenje podzakonskog akta u vezi sa bezbednošću 5G mreža.
U oblasti Osnove reč je o sprovođenju preporuka ODIHR-a, koje se odnose na praćenje sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa, temeljnu reviziju biračkog spiska i ponovni izbor Saveta REM-a, kazala je ona i dodala da je do kraja 2024. godine potrebno izmeniti Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima i doneti novi Zakon o javnim medijskim servisima, usvojiti Akcioni plan za Strategiju za borbu protiv korupcije i dodatno uskladiti vizni režim sa viznim režimom EU za dodatne tri države čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU.
Dodala je da je prioritet i sprovođenje Paketa mera za energetsku integraciju, popis šema državne pomoći, podzakonski akti vezani za bezbednost 5G mreže.
Potrebno je, kako je naglasila, izmeniti tri zakona – zakone o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima, odnosno usvojiti novi Zakon o javnim medijskim servisima.
“Tek kada Evropska komisija potvrdi da smo ispunili sve mere, onda možemo dobiti novac iz prve tranše”, rekla je Miščević.
Miščević je naglasila da proces evropskih integracija nikada nije bio zaustavljen, ali i da je tačno da tri godine nije otvoren nijedan klaster.
Dodala je da Vlada zato naporno radi da bi ubedila članice EU da je vreme za otvaranje Klastera 3.
“Mi nemamo datum pristupanja u članstvo, a napravili smo dokument kojim predviđamo da do sredine 2027. godine prihvatamo obaveze koje ima država članica EU, a to po meni govori o ambicioznosti ove agende”, navela je Miščević.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Bojana Selaković ocenila je da je Plan rasta ogroman podsticaj koji je došao iz EU i snažna poruka da proces proširenja ima kraj, da smo potrebni EU kao i da nas EU želi.
Navela je i da u Konventu nisu bili zadovoljni ambicioznošću predloženih reformi i da su smatrali da je ovo prilika da se one ubrzaju.
Vlada Srbije usvojila je 3. oktobra Reformsku agendu, dokument koji sadrži listu odabranih reformskih oblasti.
Prema metodologiji Evropske komisije, prva tranša u obliku predfinansiranja trebalo bi da iznosi 112 miliona evra, od 1,58 milijardi koje će biti Srbiji na raspolganju iz Plana rasta za Zapadni Balkan do kraja 2027 u vidu grantova i zajma.
U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, čije ispunjavanje je uslov za isplatu 1,58 milijardi evra.
Oblast Poslovnog okruženja i razvoja privatnog sektora predviđa 26 koraka za isplatu novca, oblast Zelene i digitalne tranzicije 39 koraka, Ljudski kapital podrazumeva 12 koraka za isplatu, a vladavina prava 21 korak.
Reformske agende Albanije, tzv. Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije odobrene su u skladu sa novim Instrumentom za reformu i rast, vrednim šest milijardi evra.
Za Beograd i Prištinu postoji i specifičan uslov i on se odnosi na konstruktivan pristup dijalogu, koji se odvija pod okriljem EU.
