Od našeg dopisnika
Atina – „Grčka je osramoćena glasanjem njenih poslanika za prijem lažne države Kosovo u Savet Evrope. Reč je o neverovatnom i nacionalno neprihvatljivom gestu da od pet poslanika samo jedan glasa protiv”, kaže u svom tekstu „Njuzbrejk” navodeći imena onih koji su „izdali” i prema kojima se, kako se kaže, mogu osećati samo gnev i odvratnost. Istovremeno, jedno veliko „bravo” upućuje se poslanici iz redova Sirize Nini Kasimati, koja je jedina bila protiv shvativši ozbiljnost celog problema i posledice koje može doneti ovakav potez Grčke.
„Mi nismo samo glasali za prijem Kosova u Savet Evrope, već smo time istupili protiv pravoslavne Srbije i sve to posle izlaganja Dore Bakojani, koja je tvrdila da je Kosovo ispunilo sve neophodne uslove. Na taj način omogućili smo da Kosovo bude na samo korak do članstva u Savetu Evrope i nadohvat ostvarenja svojih ciljeva”, piše „Ortodoksos tipos”.
Na sajtu „Olimpija” u naslovu teksta se poslanicima koji su glasali za postavlja pitanje do koje su mere spremni da skrnave istoriju zemlje.
„Pronjuz” upozorava da „posle energičnog zalaganja Dore Bakojani, sestre premijera Kirijakosa Micotakisa, za prijem Kosova u Savet Evrope grčka vlada zaoštrava odnose s pravoslavnom državom i tradicionalnim prijateljem. Očigledno za Grčku ne predstavlja problem činjenica da je reč o otcepljenju dela teritorije pravoslavne Srbije radi stvaranja druge samostalne države koja u skoroj budućnosti može da postane deo velike Albanije.”
Grčku mnogo više brine, piše „Pronjuz”, da se nešto slično ne desi i u Ukrajini, čime bi Atina zaoštrila odnose i s drugom velikom pravoslavnom zemljom – Rusijom, s kojom je takođe povezuje tradicija. U tekstu se podvlači da Srbi danas nisu ljuti samo na Doru Bakojani, već na celu Grčku, jer „Kosovo za njih nije samo region, to je srpska teritorija i svaki pokušaj ove vrste kao što je glasanje, doživljavaju kao teritorijalno sakaćenje”. List zaključuje da „Micotakisova vlada nije učinila ništa da spreči zaoštravanje odnosa sa zemljama istomišljenicama i prijateljima, koje su istorijski bile na njenoj strani, te da nije nimalo čudno što je predstavnica Srbije u Savetu Evrope Doru Bakojani nazvala „licemerkom koja otvara Pandorinu kutiju ne shvatajući da će i za Grčku biti velikih posledica”.
U komentarima na društvenim mrežama podseća se, kako je to napisao Panajotis Pavla, „da već sutra Trakija može da bude grčko Kosovo”. To što je Bakojanijeva rekla kako bi, da su je pitali o državnosti Kosova, svakako bila na liniji zvanične pozicije Grčke, koja ne menja stav kad je reč o nepriznavanju nezavisnosti Kosova, nije ubedilo javnost u istinitost njenih reči.
„Dnjuz” komentariše da ovakvim potezima grčka vlada kroz pozitivan stav prema pristupanju Kosova Savetu Evrope u stvari pokušava da balansira u korist svojih složenih odnosa s Albanijom. Jer, hteli to ili ne, kaže se u tekstu, „Dora Bakojani je postala albanska i kosovska heroina isto tako kako je Aleksis Cipras svojim uzdržanim glasom i odmerenim stavom to postao u Srbiji”.
Ovdašnji mediji prenose u celosti izjavu Aleksisa Ciprasa, koji smatra da Kosovo još nije ispunilo sve uslove za pristupanje Savetu Evrope jer je u protekle dve godine bilo mnogo ozbiljnih situacija i provokacija, ali da je važno da postoji politička volja za postizanje progresa. U svakom slučaju, rekao je Cipras, Kosovo mora da učini još niz važnih koraka koji su i do sada od njega zahtevani kad je reč o pravima, imovini i položaju srpskog stanovništva.
Kako je rekao, mir se ne može graditi samo na apstraktnim obavezama ili jednostranim lošim rešenjima, već je neophodno tragati za opštom diplomatskom osnovom za rešavanje sporova, istovremeno štiteći nacionalne interese, što je, naglasio je Cipras – težak put.
„Eliniki grames” zaključuje da je Dora Bakojani kosovskim Albancima donela veliki poklon, a Srbima udarac u leđa i ujedno pita „nije li to Grčka počela da služi idejama ’velike Albanije’”. Autor teksta Rafael Kaliviotis kaže da je za Doru Bakojani odgovor sasvim sigurno pozitivan i da je odraz spoljne politike koja je nacionalne interese gurnula u ugao opredelivši se za služenje nekakvim drugim interesima kako bi se dokazala lojalnost Grčke nekim važnim međunarodnim igračima, za šta bi birači trebalo da kazne vladu na narednim evropskim izborima.
Ipak, autor kaže da bi bilo krajnje nepravedno mogućnost priznanja lažne države Kosovo i dalje koristiti na štetu Srba i da se nada da će možda do konačnog glasanja situacija biti bolja. Provejava nada da će se možda do glasanja u maju grčka vlada urazumiti kako se ne bi dogodilo da posle mnogo godina kao deo Evrope i njenog problema, Grčka postane deo krize na Balkanu.
