Tortura nad četvoricom srpskih mladića, koje su pripadnici tzv. kosovske policije u utorak oko ponoći uhapsili, nastavljena je i juče, pre saslušanja u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici, nakon kojeg im je, na kraju, određen kućni pritvor. Ove odnedavno punoletne momke, kako se može videti na snimku, prilikom hapšenja policajci su brutalno tukli, a fizičko i psihičko nasilje sprovode i nakon privođenja. Zbog toga su se juče članovi porodica, prijatelji i građani okupili na protestu ispred policijske stanice, a potom i suda u severnom delu Kosovske Mitrovice, satima čekajući odluku sudije, pre nego što se pojavila informacija da im je određen kućni pritvor.
Prethodno, okupljeni su svoje nezadovoljstvo iskazali koristeći pištaljke, uz povike „Pustite nam decu!”, a istakli su i transparente „Policija Kurtilenda” i „Da li je EU zabrinuta?”. Roditelji uhapšenih ni juče u toku dana nisu mogli da vide svoju decu, niti saznaju pouzdanije informacije o njima. „Čuli smo da su brutalno pretučeni i da su mokrili krv, što znači da je bio haos. Imamo informaciju da je prilikom hapšenja neka gospođa Raniza skočila da brani momke jer je videla da oni nisu krivi. To je sve što znamo”, rekao je za „Kosovo onlajn” Radeta Nedeljković, otac jednog od mladića.
Na ovaj način privremene institucije u Prištini, na čelu sa Albinom Kurtijem, nastavljaju da sprovode teror nad srpskim stanovništvom na KiM – od udara na srpski dinar, blokade i zatvaranja institucija koje omogućavaju opstanak srpskom narodu, poput banaka i pošte, najava da će biti otvoren most na Ibru… Zbog svega toga tamošnji Srbi opravdano strepe. A Kurti, očigledno ohrabren mlakom reakcijom međunarodne zajednice, odnosno SAD i EU, koja se svodi na osude, preduzima sve radikalnije poteze da bi proterao srpski narod.
Svi ovi događaji ponovo otvaraju pitanje da li će Sjedinjene Američke Države pokušati, bar sada, da obuzdaju Albina Kurtija, odnosno preduzeti neke konkretne mere. Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije navodi za „Politiku” da su se dosad čule konstatacije o tome da Kurti deluje nekoordinisano, ali da to ne osuđuje sam čin njegovog delovanja, već osuđuje nedostatak koordinacije sa SAD. „Tu nema nikakvih pretnji sankcijama ili bilo kakve negativne posledica zbog ovoga što on radi. Teško je očekivati da će ova američka administracija preduzeti nekoliko meseci pred izbore bilo šta u vezi s Kurtijem”, ističe Miletić.
Podsetimo, Kurti je prekjuče u pratnji dvojice ministara, kolone oklopnih vozila i velikog broja policajaca posetio upravo severni deo Kosovske Mitrovice i time, novom provokacijom, jasno poručio da nasilje nad Srbima neće biti okončano. Reagovala je američka kongresmenka iz redova republikanaca Klaudija Teni, koja je poslala pismo američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu. „Ponovo akcije Kurtija ugrožavaju mir i stabilnost na zapadnom Balkanu. Uprkos oštrim kritikama Stejt departmenta Kurtijevi postupci se nisu promenili. Poslala sam pismo Blinkenu u kojem tražim da saznam koje akcije će SAD preduzeti da osiguraju da prava etničkih Srba na Kosovu budu zaštićena i da Kurti bude pozvan na odgovornost”, napisala je Tenijeva u objavi na mreži „Iks” uz koju je priložila fotografiju pisma.
Dosadašnje delovanje upravo američke administracije, ocenjuje Miletić, doprinelo je da se Kurti razmaše i nečinjenje je u stvari saglasnost sa onim što je radio. „Ne vidim prostor za to da SAD nešto ozbiljno preduzmu, sem ukoliko ne procene da je moguće da dođe do neke eskalacije”, navodi Miletić. Ističe da je sadašnja američka administracija dozvolila da sve ono što nigde ne bi bilo prihvatljivo bude prihvatljivo. „Bez sistema vrednosti, bez institucija i sa jasnim namerama da se terorom srpski narod dovede u bezizlaznu poziciju. Ne vidim da je ikome to posebno smetalo, a posebno ne vidim da američka administracija razmišlja o nekom odlučnijem delovanju. Izuzev ako Srbija zaista ne zauzme neku poziciju koja bi bila mnogo ozbiljnija i samim tim pošalje poruku da se mi ne šalimo u odbrani našeg naroda. Gotovo sam siguran da bi onda došlo do određenih pomaka, jer se ne vidi interes zašto bi novo žarište odgovaralo SAD ili Evropi. Kurti direktno potkopava mir u regionu”, ukazuje naš sagovornik.
Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil rekao je juče da je pitanje Kosova veoma teško, kao i da je stav Vašingtona da je dijalog koji je uspostavljen najbolji i jedini način da se to pitanje rešava. „Srpskoj zajednici kroz dijalog treba dati perspektivu kakva će njihova budućnost biti”, rekao je Hil za RTS. Međutim, dijalog je zbog jednostranih akcija Prištine već dugo na slepom koloseku, a posebno od septembra prošle godine, odnosno od oružanog sukoba u Banjskoj, u kome su ubijena trojica Srba i jedan albanski policajac. Za ovaj slučaj juče je tzv. specijalno tužilaštvo u Prištini objavilo optužnicu protiv 45 osoba za Banjsku. Oni se terete u vezi s navodnim terorizmom, odnosno za krivična dela „protiv ustavnog poretka i bezbednosti, finansiranje terorizma i pranje novca”. Tužilac Naim Abazi rekao je da je među optuženima s „ključnom pozicijom vođe grupe” Milan Radoičić. Ambasador Hil je povodom toga rekao da je američki stav po pitanju tog slučaja poznat i da se SAD zalažu da učesnici tog događaja treba da budu pozvani na odgovornost.
Oglasio se i glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, koji je izjavio da sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije optužnica tzv. specijalnog tužilaštva Kosova nema nikakav značaj. Stefanović je Tanjug podsetio da je teritorijalni integritet Srbije u sastavu s Kosovom i Metohijom garantovan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ističe da takozvane kosovske institucije nemaju nikakvu nadležnost za vođenje bilo kakvih postupaka, pa ni krivičnih.
Miletić: Svesno se ide prema eskalaciji u ovom periodu
Dejan Miletić smatra da je opstanak srpskog naroda crvena linija koja mora da postoji. Ističe da ne može da se ugrožava opstanak Srba u južnoj srpskoj pokrajini, kao i da su naše dobre namere o očuvanju mira i želja da dočekamo kraj aktuelne američke administracije zloupotrebljene. „S moje tačke gledišta, mi moramo mnogo odlučnije i jasnije da branimo interese našeg naroda na KiM. Svesno se ide prema eskalaciji u ovom periodu, da bi bez sankcija promenili realno stanje na terenu i to se radi neprestano. Odnosno bez mogućnosti da neka nova administracija prepozna da je to destabilišuće delovanje Kurtijevog režima i privremenih institucija nikako nije u skladu sa američkim ili evropskim interesima”, ističe naš sagovornik. Dodaje da su Kurtijeve akcije kontinuirane i rastući nasilne i da je paradoksalno opravdavati ih nekim izborima u Prištini, koji su zakazani za 9. februar 2025, jer izbori mogu da budu važni, ali sve što je u vezi s terorom nad našim narodom ne može da bude izjednačeno s bilo čijim interesima.
Čović: Na KiM zabrinjava držanje međunarodnih faktora
Nekadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izjavio je povodom situacije na Kosmetu da ga ne plaši Albin Kurti već držanje međunarodnih faktora. Istakao je da premijer privremenih institucija u Prištini godinama neprekidno provocira i pritiska srpsku nacionalnu zajednicu, naročito na severu KiM. „Pritisak se u poslednje vreme još više povećao, u vidu učestalih hapšenja”, naveo je Čović, ističući da se na prostoru Kosova i Metohije sprovodi aparthejd nad Srbima. Ocenio je da međunarodni faktori na Kosmetu „gube iz vida da u Evropi raste jedan veliki maligni tumor, jako opasan, koji može da dovede do razbijanja Starog kontinenta”.
„KiM je mesto potencijalno ogromnog i opasnog žarišta i sukoba”, ukazao je Čović za RTS. Govoreći o susretu predsednika Aleksandra Vučića s evropskim posrednikom za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i ambasadorom SAD Kristoferom Hilom, Čović je rekao da je Hila na tom sastanku video kao neku vrstu dodatnog autoriteta i monitoringa, u smislu nekakvih garancija. „Nije dobro što se Lajčak stalno vraća na Ohridski sporazum, a pritom zaboravlja Briselski sporazum. Nije dobro što nije sprovedeno ono što je dogovoreno još 2013. godine, a to je Zajednica srpskih opština”, kaže Čović.
Smatra da, kad se to jednog dana i sprovede, ZSO će biti neka vrsta nevladine organizacije bez ikakvih ovlašćenja, a to, kako ističe, nije zapisano u Briselskom sporazumu. Čović je ukazao da se u određenim diplomatskim krugovima priča po onom principu – ako nemate Srbe, nemate probleme. Napomenuo je da država hitno mora da iznese program opstanka srpske nacionalne zajednice na prostoru KiM.