Službe bezbednosti Srbije čine sve za uspešnu borbu protiv najtežih oblika kriminala, kakve su organizovane kriminalne grupe, ali i protiv uličnih prestupnika koji otežavaju svakodnevni život svakog od nas i zato je posebno važno njegovo suzbijanje, kaže za „Politiku” potpredsednik Vlade Srbije i nekadašnji ministar odbrane, unutrašnjih poslova i direktor BIA Aleksandar Vulin. Navodi da ni u jednom gradu u Srbiji ne postoji kvart u kome ne biste smeli da se nađete u bilo koje doba, a to se teško može reći za većinu gradova u EU.
„Srbija kao i svaka zemlja može biti meta terorističkih napada i nije pitanje da li će ih biti, već kada i u kakvoj razmeri. Naravno, kada govorimo o opasnosti od terorizma, mislimo i na mogućnost napada na Srbe gde god da žive, jer svako ugrožavanje naših sunarodnika predstavlja i ugrožavanje Srbije. Terorizmu i svim oblicima ekstremizma naše službe se uspešno suprotstavljaju, a posebno rade na njihovoj prevenciji. To je zasluga dobrog obaveštajnog sektora. Ipak, Srbija će vrlo brzo morati da donese važne odluke koje će pojačati našu bezbednost. Tu mislim na donošenje zakona koji će omogućiti uvođenje sisteme pokrivanja gradova i saobraćajnica kroz pametne kamere sa sistemom prepoznavanja lica, brzim pretragama banki podataka i drugim alatima koje nude moderne tehnologije. Nedonošenje takvog zakona je moj najveći profesionalni neuspeh i nadam se da će biti uskoro ispravljen. Srbija je bezbedna zemlja i treba da budemo ponosni na pripadnike policije i svih službi koje brinu o nama”, ističe Vulin.
Da je Srbija bezbedna zemlja, poručili su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević. Predsednik republike je nedavno rekao da građani Srbije ne moraju da brinu za bezbednost. „Po svim statistikama Srbija je među najbezbednijim zemljama Evrope i sveta, a Beograd među najbezbednijim gradovima. Građani mogu da budu spokojni, Srbija je dovoljno jaka da se izbori s terorizmom”, kaže Vučić. Predsednik vlade Vučević rekao je da se prate i analiziraju dešavanja u regionu i svetu, istakavši takođe da je naša zemlja sigurnija od većine evropskih država. „Niko ne može da isključi mogućnost da neće biti pokušaja nekoga da ugrožava bezbednost, ali sam siguran da naši organi brižljivo prate sve što se dešava”, rekao je Vučević.
Uprkos tome, Vlada Velike Britanije upozorila je prošle nedelje svoje građane koji putuju u Srbiju da nisu isključeni teroristički napadi. U dopuni na stranici o putovanjima u Srbiju, u sekciji „terorizam”, navodi se da je u junu napadač samostrelom gađao policajca ispred izraelske ambasade. U objavi piše da mete mogu da budu religijski objekti, da je moguće da će biti povećane snage bezbednosti na događajima koji okupljaju veliki broj ljudi i da se prate saveti lokalnih vlasti. Britanska ambasada oglasila se zbog napada islamističkog ekstremiste, konvertita Miloša Žujovića, na žandarma Miloša Jevremovića. Međutim, nedelju dana pre nego što je London objavio upozorenje svojim državljanima, terorista Faton Hajrizi ubio je 18. jula srpskog policajca Nikolu Krsmanovića u Loznici, a potom su pripadnici MUP-a likvidirali ovog Albanca, inače odbeglog iz zatvora na tzv. Kosovu, kad je zapucao na njih.
Zanimljivo je da je slično upozorenje iz britanske, ali i iz američke ambasade u Moskvi državljanima ovih zemalja u Rusiji stiglo nekoliko dana pre stravičnog terorističkog napada na „Krokus siti hol”. Osnivač Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac kaže za „Politiku” da Vlada Velike Britanije očigledno nije ulazila u dublju analizu bezbednosti u Srbiji već je, nakon dva događaja na teritoriji naše zemlje, reagovala po automatizmu i upozorila svoje građane. „Međutim, verujem da naše službe imaju direktnu komunikaciju s britanskim službama bezbednosti i da su već tražile, a ukoliko postoje, i dobile informacije o mogućim terorističkim napadima”, kaže Šutanovac.
Koje političke pouke se mogu izvući? Dragan Šutanovac kaže da za sve godine koliko se profesionalno bavio pitanjima bezbednosti, kao pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, a kasnije kao šef skupštinskog odbora za bezbednost, pa konačno i kao član Saveta za nacionalnu bezbednost, naučio da je to posao za profesionalce i da politika, po pravilu, ne treba da se meša u te poslove. „Nemam direktno saznanje, ali ako je preporuka britanske vlade data javno, a da se pritom nijedna njihova služba nije obratila našim organima bezbednosti, kako bi prosledila informacije, onda se postavlja logično pitanje da li se politika umešala. Ne želim da verujem da je i to opcija, ali nikad ne treba isključiti sve mogućnosti”, naglašava Šutanovac.
Bez obzira na to što je statistički naša zemlja dosta bezbedna, moramo biti svesni da je to i rezultat ozbiljnog rada kako policije, tako i BIA. Naš sagovornik upozorava da u savremenom svetu bezbednost ne poznaje granice, kriminalci i teroristi sarađuju bez obzira na verske, rasne i svake druge razlike, a to iziskuje identičan odgovor naše države koja ima dobru saradnju u oblasti bezbednosti, kako sa zemljama u regionu, tako i šire.
A bivši oficir Kontraobaveštajne službe Ljuban Karan kaže da ga ne iznenađuje to što je objavila Vlada Velike Britanije i da je cilj unošenje nemira i nespokojstva među ljude u Srbiji. Za naš list navodi da strane obaveštajne službe drže pod kontrolom mnogo toga, jer nije u pitanju samo klasični agenturni rat. „Koriste brojne nevladine organizacije koje su sami osnovali pa čak i neke humanitarne organizacije poput ’Lekara bez granica’, za obaveštajni rat i neka subverzivna nastupanja. Nije slučajno što je, recimo, pronalaženo i oružje u kamionima humanitarne pomoći. Sve što mogu oni koriste za svoje ciljeve. Davno je prevaziđen klasični obaveštajni rat i teško da bi taj klasičan obaveštajni rat mogao da nam nanese neke sudbonosne teškoće, ali ovaj subverzivni i podrivački rat može od Srbije da napravi jedno nestabilno društvo i da izazove ulične nerede, unutrašnje sukobe, rušenje vlasti van državnih institucija, kao i dolaženje na vlast bez izbora. To su sve opasnosti koje se potenciraju od tih moćnih obaveštajnih službi i to je ono što se mora na vreme sprečiti”, kaže Karan.
Uprkos svemu tome, što se tiče lične bezbednosti građana, Karan kaže da nema nekih velikih problema. Dodaje da naše službe bezbednosti funkcionišu odlučno u tom pravcu i da je Srbija jedna od najbezbednijih država Evrope. Upozorava da je Srbija kao država veoma ugrožena različitim pretnjama. „U Srbiji se poslednjih godina vodi intenzivan hibridni rat koji podrazumeva veliku lepezu tih specijalnih metoda, gde je najizraženija propaganda. Ona je tog nivoa da je ’zatrpavala’ istinu u našem okruženju, pa se godinama trude da to urade i u samoj Srbiji. Dezinformacije, laži i poluistine su takve da su nametale lažnu istinu koja za cilj ima narušavanje integriteta predsednika Vučića i politike koju vodimo. Cilj je da se prikaže da je srpski narod dobar i vredan narod, ali da ima nesposobno i korumpirano rukovodstvo. Na taj način se praktično ruši i vlast i sistem i sve se dovodi u pitanje”, kaže Ljuban Karan.Antrfile
Organizovani kriminal je najveći problem
Dragan Šutanovac kaže da smo svedoci izuzetne međunarodne bezbednosne krize izazvane agresijom Rusije na Ukrajinu, ali i terorističkim atakom Hamasa na Izrael nakon koga su oružane snage Izraela izuzetno oštro odgovorile. Iako je Srbija bezbedna zemlja, što najbolje govori činjenica da su izraelski sportski klubovi izabrali Srbiju da im bude domaćin na utakmicama, ipak Srbija nije izuzeta od bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. „Činjenica da se nedavno desio teroristički napad prilikom kog je ubijen policajac pogranične policije kao i događaj kad je ranjen pripadnik Žandarmerije, a napadači eliminisani, ipak te događaje možemo smatrati delimično izolovanim i oni ne utiču na samu bezbednost koliko klasičan organizovani kriminal. Znamo da su tri osnovna oblika organizovanog kriminala trgovina narkoticima, ilegalne migracije kao i trgovina ljudima i upravo su to i najveći bezbednosni izazovi. Podsećam da se Srbija nalazi na čuvenom Putu svile, da je veliki broj ilegalnih migranata na putu ka EU prošao ili prolazi preko teritorije Srbije, da je policija nedavno uhapsila više trgovaca narkoticima… sve to potvrđuje da je organizovani kriminal najveći problem”, kaže Šutanovac.
