Usred novih eskalatornih poteza, kao što su najava otvaranja Glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj i sve češće vesti o pretnjama, pa i nasrtajima na srpsku decu na Kosmetu, Đuzep Borelj faktički nagrađuje ekstremistu Albina Kurtija i time kao da ga podstiče na nove jednostrane i agresivne akcije. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku u izveštaju podnetom državama članicama EU ipak je preporučio da se Prištini ukinu mere koje joj je EU uvela pre godinu dana zbog situacije na severu KiM. Istog dana Kurti je odgovorio novim hapšenjem Srbina u severnom delu pokrajine. A Borelj je u izveštaju ocenio da bi odluka država članica EU da ukinu mere Prištini predstavljala politički signal i doprinela uravnoteženom kontekstu u kojem se može napredovati u dijalogu Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU.
Sagovornici „Politike” ocenjuju da je odluka da se preporuči ukidanje mera pristrasna i ukazuju na to da EU vodi jednostranu politiku u korist Prištine, koja, s druge strane, odbija da formira Zajednicu srpskih opština i nastavlja da sprovodi teror nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije, Milovan Drecun navodi da je ovo štetna politička odluka za dijalog.
„Ona je jednostrana, jer je u korist Prištine, i jednostavno mislim da dolazimo u situaciju kada Beograd mora veoma odlučno da stavi do znanja da je u takvim uslovima nemoguće nastaviti dijalog i da insistira na onome što je predsednik Vučić rekao Lajčaku – da je uslov za nastavak dijaloga da se formira Zajednica srpskih opština. To treba da se forsira, da ZSO mora da bude u skladu Briselskim dogovorom, sporazumom iz 2013. i principima iz 2015. godine. Ovako se EU i Kurti poigravaju sa ZSO i koriste je samo da bi uslovili Beograd i ucenili da de fakto prizna lažnu državu Kosovo da bi se posle razgovaralo o eventualnom formiranju ZSO”, ističe Drecun i naglašava da je reč o pogrešnoj odluci, jer bi EU trebalo da sankcioniše Prištinu mnogo snažnije dok ne ispuni osnovni uslov za nastavak dijaloga, a to je formiranje ZSO i dok ne prestane da sprovodi teror nad Srbima.
Prema mišljenju Srđana Graovca iz Centra za društvenu stabilnost, poziv na ukidanje mera je rezultat pristrasnosti koja postoji u ovom procesu, ali i nešto od čega ne možemo pobeći, jer su za većinu evropskih zemalja Kosovo i Metohija nezavisni. Za njih je čitav ovaj proces nešto što se vodi zato što Srbija ne želi da se saglasi s tim i samim tim oni odgovornim smatraju Srbiju.
„Zato imaju razumevanja za ponašanje Prištine i zato će uvek zatvarati oči na to što oni ne ispunjavaju svoje obaveze, a Beograd će uvek biti pod packom. To je jedan segment koji moramo uzeti u obzir, a drugi segment je da i te kako smeta Zapadu što Srbija nije priznala nezavisnost tzv. Kosova, što ne želi tu da izađe u susret zemljama političkog Zapada, naročito zbog toga što su oni sada u toj konfrontaciji s Rusijom”, kaže Graovac. Kako navodi, predsednik Rusije Vladimir Putin im je jasno do znanja stavio da su oni napravili taj presedan priznanjem nezavisnosti tzv. Kosova, prekršili međunarodno pravo i u toj situaciji imamo pritisak zapada da Srbija prizna nezavisnost Kosova kako bi Putinu uskratili tu mogućnost da se poziva na njihov presedan.
Drecun ukazuje na to da su mere više bile proforme, nego što su imale suštinu, ali da su ipak bile uzrokovane jednostranim nasilnim ponašanjem Prištine na severu KiM. „Dolazimo u situaciju da EU pokazuje dosledno jednostranu i pristrasnu politiku u korist Prištine. Da takvom politikom EU ne omogućava napredak u dijalogu, već podržava Prištinu u blokadi tog dijaloga”, kaže Drecun i dodaje da je obrazloženje da će doći do napretka dijaloga ako se ukinu mere prazna priča i da to svi znaju, uključujući i Borelja.
Graovac navodi i da pitanje nezavisnosti tzv. Kosova žele da reše tako što će Srbija to prihvatiti. „Onda će pred međunarodnu zajednicu izaći sa stavom ’kada govorimo o KiM, to je slučaj u kome se Srbija saglasila sa secesijom dela svoje teritorije i to nije kršenje međunarodnog prava’. To im je potrebno kako bi mobilisali što više zemalja protiv Rusije, koju krive za kršenje međunarodnog prava. Možemo očekivati jedino nastavak daljih pritisaka na nas, potpuno nerazumevanje za našu poziciju i apsolutno razumevanje za poziciju Albanaca, kao što to radi Borelj”, ističe on.
Podsetimo, Evropska unija uvela je u junu prošle godine kaznene mere Prištini, nakon što je Kurtijev režim ignorisao zahteve oko deeskalacije situacije u opštinama sa srpskom većinom na severu. Tome je prethodilo to što su takozvani gradonačelnici albanske nacionalnosti, izabrani na izborima u četiri opštine sa srpskom većinom na severu KiM, ušli u opštinske zgrade i preuzeli dužnost, što je izazvalo protivljenje Srba na KiM. Nakon toga EU je očekivala od Prištine da radi na deeskalaciji i da obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu KiM, da tzv. gradonačelnici privremeno obavljaju svoje dužnosti iz različitih objekata i da prevremeni izbori budu raspisani što je pre moguće u četiri opštine i organizovani na potpuno sveobuhvatan način, uz učešće Srba, ali i da radi na brzoj implementaciji Ohridskog sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština. Uprkos svemu tome, kao i izrečenim merama, Prištini je već odobrena vizna liberalizacija, a postala je i pridruženi član NATO-a.
U datim okolnostima, ocenjuje Graovac, nama je sužen manevarski prostor, nemamo previše mogućnosti, osim što nam preostaje da insistiramo na tome da se obaveze moraju poštovati. „Moramo nastaviti još žešće politički da delujemo, a naročito kod najuticajnijih evropskih zemalja i da i dalje šaljemo jasnu poruku da nemamo nameru da pokleknemo pred tim pritiscima i da šta god radili, nas to neće naterati da se mi povinujemo njihovim zahtevima. Jedini način na koji možemo napraviti neki dogovor jeste sporazum, to je nešto što će biti deo zajedničkog dogovora međunarodne zajednice, Srba i Albanaca, a što neće podrazumevati priznanje nezavisnosti tzv Kosova. Ostaje nam da imamo mnogo strpljenja da vršimo diplomatske pritiske i da šaljemo jasnu poruku da im ta strategija neće uspeti – da ne popuštamo pred pritiskom i da nećemo priznati nezavisnost tzv. Kosova”, zaključuje Graovac.Antrfile
Ukidanje mera kao podsticaj za nove jednostrane akcije
Očigledno je da Priština nije ništa uradila da deeskalira situaciju na severu KiM i da je ovo politička odluka Evropske unije, koja nije zasnovana na ispunjavanju uslova koji su postavljeni da bi mere bile ukinite, ističe Milovan Drecun. „Jednostavno, izgleda su moćne evropske države uticale na to da se Prištini omogući da se ukinu mere, iako Priština i dalje sprovodi teror nad Srbima”, navodi naš sagovornik. Podseća na to da Priština na severu sprovodi institucionalni teror tako što imaju vlast u četiri opštine protivno volji srpskog naroda, tako što su specijalne parapolicijske jedinice i dalje stalno prisutne na severu KiM i sprovode neviđeni teror.
Podseća i na to da privremene institucije u Prištini donose jednostrane mere, poput zabrane upotrebe dinara i drugih mera, onemogućavaju upotrebu srpskog jezika, čak i pevanje pesama na srpskom jeziku i čine sve da onemogući normalan život na KiM. „Ako neko kaže da treba u takvim uslovima da se ukinu mere Prištine, onda to znači da EU želi da ohrabri Kurtija da nastavi s tim jednostranim merama i terorom nad Srbima”, naglašava naš sagovornik.
