Nikola Krstić, poznatiji kao „Kolja“, lider NVO „Pokret Tvrđava“, koji je na čelu ove organizacije još od njenog osnivanja 2018. godine, ponovo je u fokusu javnosti zbog svoje uloge u predstojećim protestima protiv iskopavanja litijuma u Smederevu, zakazanim za 5. avgust.
Prema saznanjima pojedinih portala i lokalnih medija iz Smedereva, Krstić će u organizaciji protesta koristiti ne samo novčana sredstva, već i znanja i veštine koje je stekao u saradnji sa zapadnim organizacijama kao što su američki Međunarodni republikanski institut (IRI) i Evropska mreža za demokratiju (EED).
Iz izvora bliskih „Pokretu Tvrđava“, saznajemo da su IRI i EED ne samo da podržavaju već su i glavni inicijatori protesta, sa presudnom ulogom u njihovom finansiranju i osmišljavanju. Ova informacija otvara pitanje o ulozi zapadnih aktera u domaćim političkim i ekološkim dešavanjima, posebno u situacijama kada prozapadne partije ostaju po strani.
Krstić je dugi niz godina imao bliske veze sa IRI-om, organizacijom koja je dobro poznata po svom radu na promovisanju demokratije i „pomaganju“ građanskim inicijativama širom sveta, ali često na meti kritike zbog mešanje u unutrašnje politike drugih država. Preko IRI-a, Krstić i njegova organizacija dobili su značajna sredstva koja su korišćena za različite projekte, ali i za edukaciju i trening aktivista u Srbiji. Ovakva podrška omogućila je „Pokretu Tvrđava“ da postane jedan od vidljivijih aktera na sceni civilnog sektora u Srbiji.
Evropska mreža za demokratiju (EED) je još jedan značajan finansijer „Pokreta Tvrđava“. Ova organizacija, čija je misija podrška demokratiji i ljudskim pravima u Evropi i susednim zemljama, obezbedila je ne samo finansijsku podršku već i mrežu kontakata koja je Krstiću omogućila da svoju organizaciju pozicionira kao ključnog igrača u brojnim građanskim inicijativama. Sredstva dobijena od EED-a koriste se za organizovanje protesta, ali i za razvoj strategija koje imaju za cilj uticaj na javni diskurs u Srbiji.
Ovakvo finansiranje i podrška od strane zapadnih organizacija pokazuje jasan obrazac delovanja, gde se kroz NVO sektor nastoji ostvariti uticaj na unutrašnje političke procese u Srbiji. U situacijama kada prozapadne partije ne mogu direktno da deluju, angažuje se civilni sektor kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva. Ova strategija je već dobro poznata u drugim delovima sveta, a sada sve češće postaje vidljiva i u Srbiji, što postavlja pitanje o pravim namerama i uticaju ovakvih aktivnosti na domaću političku scenu.
