Mediji iz regiona ponovo su usmerili otrovne strele prema Srbiji. Kao povod za hajku poslužila je vest da naša država ukida suspenziju obaveznog služenja vojnog roka. Elektronska i štampana glasila iz susedstva započela su žestoku kampanju protiv te odluke za koju je saglasnost potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovakva besna reakcija centara iz regiona, ocenjuje pukovnik u penziji Ilija Kajtez, očekivana je i, na neki način, dobar je pokazatelj da smo na pravom putu.
„Oni nastavljaju kontinuitet onoga što se zove antisrpska politika i bilo kakva odluka koju donese državno i vojno rukovodstvo Srbije, a koja ide ka tome da jača našu poziciju u oblastima politike, ekonomije, diplomatije, bezbednosti i odbrane, nailazi na orkestrirani napad centara moći iz regiona koji nastoje da na svaki način omalovaže i obesmisle naše akcije. Ovo je indikator da smo na dobrom putu, jer kad bi nas oni hvalili bio bi to dobar znak da ne radimo u interesu sopstvenog naroda”, ističe Kajtez za „Politiku”.
Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio javnost da je potpisao saglasnost za vraćanje obaveznog vojnog roka, bošnjački mediji su upitali „ko to Srbiji preti”, a izvesni analitičar Nedžad Ahatović ustvrdio je da našu zemlju niko nije napao od 1914. godine, navodeći da Srbija ima taj militaristički stav. Dodaje da je nemoguće smisliti vojni rok i to sprovesti, ukoliko ne postoji plan za šta je on potreban. Piše i da „što se tiče intervencije NATO-a, to je bilo izazvano ponašanjem Beograda”, kao i da „što se više Srbija naoružava, to je problem”.
Na portalu „Slobodna Bosna” objavljen je naslov „Vučić okom, Vučević skokom: Hitno kreće uvođenje vojnog roka”. Podgorička „Pobjeda” prenela je tekst u kojem se predsednik Srbije optužuje da zvecka oružjem gde stigne i da „neki dan veli da nije okupirao Kosovo samo zato što su mu stručnjaci rekli da ne čini tako”. Ne čudi što se mediji iz Hrvatske nisu naročito bavili odlukom o uvođenju vojnog roka u Srbiji, jer su do pre oko mesec dana likovali zbog toga što oni vraćaju vojni rok od 2025. godine, za razliku od Srbije, koja, kako su pisali, samo to najavljuje.
Penzionisani oficir Kontraobaveštajne službe u penziji Ljuban Karan ocenjuje za „Politiku” da je reč o borbi za lidera u našem regionu. „Sateliti velikih zapadnih sila, a to su uglavnom države i njihove vlade i vojske iz našeg okruženja, imaju određene pretenzije, ne samo teritorijalne, da ovladaju nekim teritorijama na kojima su Srbi, nego je tu prisutna i borba za neko liderstvo u našem regionu, koje je apsolutno preuzela Srbija i sada oni te svoje ciljeve mogu da ostvare samo ako je naša država vojno i ekonomski slaba. I vrlo su zainteresovani da po svim pitanjima oslabe Srbiju. Zato neprestano idu ove glasine, pokušaji da nas posvađaju sa svima, i na Zapadu, čak i na Istoku pokušavaju da podmeću neke klipove, da nas svađaju, jednostavno da bi nam poremetili tu ekonomsku saradnju. U ovom konkretnom slučaju njima je veoma bitno da Srbija bude i vojno slaba”, naglašava Karan.
Naš sagovornik dodaje da profesionalna vojska, bez obzira na to koliko je obučena i dobro naoružana, nije dovoljna da brani zemlju i da je to svima jasno. Navodi i da je nedostatak rezervnog kadra veliki problem i dodaje da je vraćanje vojnog roka rešenje kada dobrovoljno služenje nije dalo rezultate koji bi bili adekvatni da se ratne jedinice popune i da mladi ljudi budu dobro obučeni i zaštićeni u ratu.
Govoreći dalje o mogućnosti uvođenja obaveznog služenja vojnog roka, Ilija Kajtez ističe da neki nisu zadovoljni trajanjem služenja i da postoje različita tumačenja. Ocenjuje da je najvažnije to što se počelo s akcijom vraćanja u kasarne i da naši oficiri dobiju mogućnost da imaju vojnike s kojima mogu da vežbaju i uvežbavaju, jer vojni poziv nije samo teorijski, nego je u velikoj meri praktičan. „Da bi se naši oficiri razvijali, oni moraju imati i vojnike. Da biste obavili neke taktičke vežbe ili neko uvežbavanje ili gađanje, morate imati vojnike. S druge strane, vojnički kontingent će omogućiti rasterećenje ogromnog pritiska aktivnih vojnih lica, oficira, podoficira i vojnika po ugovoru, koji su sada neverovatno opterećeni”, kaže Kajtez.
Karan ističe da je uvođenje vojnog roka praktično samo zamrznuto, kako su svojevremeno rekli oni koji su to uradili u interesu velikih zapadnih sila i po njihovom nalogu. „Za velike, mala vojska, bez obzira na to koliko je profesionalna, nije nikakav problem. Ali kad imate jak rezervni sastav ili ono što je ranije bilo – naoružani narod, to je za njih velika komplikacija. Strategija totalne odbrane, koja ima aktivnu i pasivnu rezervu, za velike sile postaje veliki problem, a da ne govorimo za ove u okruženju koji imaju antisrpske namere i neke svoje planove na račun srpskih interesa. Ako se to uvede, a hoće, bez obzira na to koliko traje vojni rok, on vremenom može da se koriguje, važno je početi, onda će se to dopunjavati ili menjati sadržaj same obuke. Vojnici će vrlo brzo postati sastavni deo brojnog stanja naše vojske. Kad uđu u kasarne, bez obzira na stepen obuke, oni su brojno stanje naše vojske na koje se može istog trenutka računati. To njih brine i znaju da Srbija neće nikoga napasti, to je njima odavno jasno, ali to postaje prepreka njihovim strateškim interesima i nekim ofanzivnim namerama”, ističe.
Paralelno s napadima na našu državu i državni vrh zbog odluke o uvođenju redovnog služenja vojnog roka, glasila iz susedstva uputila su uvrede na našu adresu zbog obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Pojedini su „podsetili” da je reč o novokomponovanom prazniku. Crnogorska „Antena M” navela je da je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić putem društvene mreže „Iks” čestitao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, dodajući da građanima Crne Gore nije čestitao Dan nezavisnosti. A Demokratska partija socijalista (DPS) pozvala je premijera Milojka Spajića da saopšti po kojem su kriterijumu birani nastavnici i učenici crnogorskih škola koji su prisustvovali prijemu kod predsednika Srbije. „Oni bi želeli da se mi ne sećamo svoje prošlosti, da zaboravimo svoj identitet, želeli bi da prepustimo sudbinu drugima, kao što su oni to učinili. Srbi, kao slobodarski narod, suviše su veliku cenu platili za očuvanje slobode i slobodarstva da bi to tek tako zaboravili”, navodi Kajtez.
Penzionisani operativac Državne bezbednosti (DB) Božidar Spasić ocenjuje da postoje tekstovi raznih analitičara sumnjivog porekla ili političara koje niko osim stranaca nije birao, u kojima napadaju srpski nacionalni praznik koji nikoga ne ugrožava. „I u našoj zemlji imamo ljude koji su pravili ironiju i koji jednostavno nipodaštavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, i onda ne čudi što je to akcija sinhronizovana spolja i iznutra. Kao da neki štab, koji vrlo verovatno negde postoji, pretpostavljam van zemlje, daje signale kada će se napasti sve ono što radi Srbija. Oni sami veličaju svoje zastave i svi u okruženju imaju dan svoje zastave, ali kada to Srbija radi, onda je to ’Vučićeva politika koja njih ugrožava’, a naravno da ih ne ugrožava”, navodi Božidar Spasić.
Karan: Ono što su planirali da ostvare silom, pada u vodu
Ljuban Karan ističe da i Kurti vidi da ovome što radi dolazi kraj, da Hrvatska ima određene ambicije prema teritoriji Vojvodine, ne priznaju granicu na Dunavu i hoće da kontrolišu obe obale. „Bošnjaci hoće da ugase Republiku Srpsku i da počnu etnička čišćenja Srba po uzoru na Hrvatsku i na tzv. Kosovo. Jačanjem srpske vojske, koja će biti jača za tri koplja nakon uvođenja služenja redovnog vojnog roka, sve ono što su isplanirali da ostvare silom, mislim da im pada u vodu”, kaže naš sagovornik.
Spasić: Predstavljaju Srbiju kao „budućeg agresora”
Božidar Spasić ističe za „Politiku” da kada vidimo na kakve sve poteze naših vlasti imaju primedbe mediji u BiH, Hrvatskoj, pa čak i oni u Makedoniji i Crnoj Gori, uočavamo da oni zapravo ne mogu da prate tempo kojim predsednik Aleksandar Vučić ide napred sa Srbijom. „Uvođenje vojnog roka znači stvaranje mnogo jače i ozbiljnije države respektabilne snage, koja će odbijati napade. Zbog nemoći da prate poteze srpskog predsednika i srpskih vlasti, oni to predstavljaju kao nešto negativno”, navodi Spasić. Međutim, kako kaže, i oni sami nabavljaju najsavremenije oružje. „Hrvatska je nabavila gotovo iste avione kao mi, samo polovne. BiH dobija od sponzora iz Turske sve što zatraži”, ukazuje naš sagovornik. Napadi na predsednika Vučića su deo nastojanja da se Srbija predstavi kao budući agresor koji zbog toga ne sme da ima vojsku, dok oni sami računaju na zaštitu NATO-a, poručuje naš sagovornik. „To je vid političke zlobe ili ljubomore, jer nemoguće je da prate ono što radi predsednik Srbije, stvarajući modernu srpsku vojsku, koju moramo imati”, zaključuje Spasić.