“Meni je drago što smo konačno došli do toga da možemo da vidimo da su maske pale. Rezolucija svesrpskog sabora je izazvala ove da kažu – voleli biste da priznamo Kosovo, da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, voleli biste da udjemo u NATO pakt, da Republike Srpske nema”, izjavio je potpredsednik Vlade RS Aleksandar Vulin na sednici Skupštine Republike Srbije odgovarajući Ponošu i ostlim opozicionim poslanicima.
Istakavši da se zna šta je vrhovni autoritet opozicije, a to je američki ambasador, Vulin je rekao da će govoriti njihovim rečima jer u njegove možda sumnjaju i ne veruju. “Građani Srbije, da vidimo kako Amerikanci govore o gospodinu Ponošu i ostalima. Dakle Vikiliks, ne srpska služba, ne srpske novine nego Vikiliks. Depeša 06 Bgd 880 kaže – “general Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u Partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO”. Ponoš je, da bi taj cilj bio ostvaren, naveo izazove dok razgovara sa Amerikancima, dok im se nudi za načelnika Generalštaba, kaže – “pred njim je izazov da se Vojska Srbije samoukine, smanjenje ljudstva na 27.000 umesto postojećih 62.000, velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga”, a kao najvažnije Ponoš je rekao “da je promena stanja svesti oružanih snaga a naročito oficira predstavlja izazov”.
E pa to je ono kada najbolje među nama pošaljete u Hag, to je ta promena stanja svesti. Vikiliks dalje kaže, slična depeša br. 842 – “reforma srpske odbrane obezbedjuje vojnu orjentaciju i stav koji će biti u našem, američkom interesu” i dodaje “u srcu reforme sistema odbrane je zamenik načelnika Generalštaba general-major Zdravko Ponoš”.
Znači, znaju oni odlično, znaju ko je taj ko će učiniti ono što će ih obradovati, a našu vojsku sasvim sigurno neće, zato i slušate ovaj besmisleni i glupi pokušaj da nas posvađate sa Republikom Srpskom i Ruskom Federacijom”, naglasio je potpredsednik Vlade RS Vulin. Obraćajući se u Skupštini Vulin je dodao “Majkl Polt se obraća u Depeši br. 1382 gospodinu Koštunici i kaže “zahtevam razrešenje pitanja komandovanja vojskom uključujući imenovanje Ponoša za načelnika Generalštaba”. Koštunica primećuje da je čudno, da izgleda znaju o Ponošu više od njega, a Polt zaključuje u sledećem dokumentu – “Koštunica izgleda blokira Tadićeve pokušaje da imenuje politički lojalnog i reformistički nastrojenog Ponoša”. Američki diplomata Polt se pominje i u Depeši 1959 i kaže – “Tadić je ukazao da će svoje javno i jasno obavezivanje na evroatlantske integracije i posvećenost saradnji sa NATO najbolje dokazati tako što će potvrditi imenovanje Ponoša kao načelnika Generalštaba”.
E to vam je najviše i najbrže unapredjeni oficir u istoriji srpske vojske. Živojin Mišić je za njega jedan sporać, sporo je prolazio kroz Vojnu akademiju i sve ostale ratove, nije stigao tako brzo da postane načelnik Generalštaba kao što je gospodin Ponoš postao. Vidite šta su zasluge. A da pričamo jezikom brojeva, 2006. godine Vojska Srbije raspolagala je sa 700 tenkova, 90 helikoptera, 850 oklopnih transportera, 140.000 komada različitog pešadijskog naoružanja i 1.800 raketnoartiljerijskih sistema. 2008. godine, nakon smene gospodina Ponoša, 220 tenkova, 45 helikoptera, 500 transportera, 70.000 komada pešadijskog naoružanja i 290 komada artiljerijskoraketnih orudja. Dakle, za dve godine uništeno je više naoružanja nego što je NATO pakt uspeo da nam uništi. Za samo dve godine. Reći će, zastarelo naoružanje, i to zastarelo se i te kako koristi, kao što vidite tenkovi T 55 odlično funkcionišu i u Siriji i u Ukrajini a mi smo ih sekli i uništavali, mi smo valjda savremeniji i jači od Rusije i Ukrajine pa ćemo mi da pokažemo šta treba da uradimo, odnosno mi ćemo da se umilimo ovima koji kažu za gospodina Ponoša da je pred njim izazov za samoukidanje vojske. I onda slušamo ovde da nas takav čovek naziva izdajnicima”, rekao je Vulin.
Potpredsednik srpske Vlade je istakao da “Svesrpska deklaracija jeste istorijska, nikada u istoriji srpskog naroda nisu dva najviša zakonodavna organa srpskih država donela zajedničku deklaraciju, uvek su to pisali neki pisci, ministri, pojedinci, a sad je prvi put seo narod. I sad vidite koliku mržnju dobijamo ovde.”