PRAG – Predsednik Srbije izjavio je danas da nije optimista po pitanju procesa integracije Srbije u EU do 2028. godine i da ne veruje da će se to dogoditi 2028. godine, kao i da je njegova procena da se to neće dogoditi pre 2030. godine.
“Želim sve najbolje Crnoj Gori, ali ne verujem da će oni biti deo EU 2028. godine, ne verujem ni da ćemo mi biti deo EU 2028. godine”, rekao je Vučić na panelu “Pridruživanje Zapadnog Balkana EU” koji je organizovan u okviru Globalnog bezbednosnog foruma “GLOBSEC 2024” u Pragu.
On je ocenio da se interesi EU razlikuju sa vremena na vreme od srpskih interesa i naveo da je njegova procena da zemlje kandidati regiona neće ući u EU pre 2030. godine.
“Imamo različite procene o budućnosti EU, ali svi želimo da budemo deo EU, međutim nismo sigurni kako će situacija izgledati u zemljama članicama EU. Ono što je očigledno je da Ukrajina i Moldavija dobijaju momentum, što je razumljivo, ali istovremeno postoji javna iscrpljenost unutar EU na temu proširenja”, rekao je Vučić, prenosi Tanjug.
Dodao je da je za Srbiju u međuvremenu najvažnije da obavi neke konkretne korake.
“Nama je bitno da što pre dobijemo jedinstvenu evropsku oblast plaćanja, da dobijemo zelene koridore, za svoje kamione, za našu industriju, kada nešto izvozimo u EU i obrnuto. Da se dobije više investitora, da se sprovedu procesi i reforme, kada je reč o pravosudnim sistemima…privlačenje direktnih stranih investicija”, rekao je Vučić.
Naveo je da je uvek pragmatičan i da nije veliki sanjar i da je zaintersovan za ekronomski napredak Srbije.
“Uspešno smo pretekli sve na Zapadnom Balkanu, iako smo bili na četvrtom mestu pre 10 godina. Sada smo sa četvrtog mesta u regionu došli na prvo mesto u skoro svim parametrima”, rekao je Vučić.
Dodao je da Srbija mora da se promeni na izvestan način pre ulaska u EU, da sprovede određene reforme, ali isto tako, navodi, da će EU morati da prihvati činjenicu da imamo različita gledišta na određena pitanja, što ne bi trebalo da ugrožava jedinstvo u EU.
“Kada pričamo o Povelji UN ili kada pričamo o rezolucijama UN, činjenica je da je Rusija započela agresiju na Ukrajinu, a kada pređete na Srbiju, šta ćemo mi sa svojim poveljama i rezolucijama 1244 koje se odnose na teritorijalni integritet Srbije. To su neka pitanja na koja gledamo drugačije i znamo da ne možemo da budemo deo EU pre nego što rešimo na način da ćemo i jedni i drugi biti i jednako nezadovoljni i jednako zadovoljni”, zaključio je Vučić.
Komentarišući izjavu crnogorskog predsednika Jakova Milatovića da je Crna Gora svoju spoljnu politiku u potpunosti uskladila sa EU, kao i da već 20 godina koristi evro kao zvaničnu valutu, ali i da je članica NATO već sedam godina, što je crnogorski predsednik ocenio kao prednosti ulaska u EU, Vučić je naveo da “Milatović hoće da kaže da se Srbija nije u svemu saglasila sa EU, na primer o sankcijama Rusiji”.
On je istakao da u Srbiji nije evro zvanična valuta, već da koristimo svoju valutu i da se time ponosimo.
Dodao je da Srbija nije članica NATO jer su bombardovali SRJ 1999. godine, ali je naveo da Srbija ima dobre odnose sa NATO.
“Naša saradnja raste i mogu da kažem da računamo na NATO da štiti stanovništvo Srbije na Kosovu, naročito na severu Kosova”, rekao je šef srpske države.
Komentarišući Milatovićevu izjavu da smatra dobrim svaki uspeh zemalja u regionu po pitanju napretka u pristupanju EU, Vučić je rekao da veruje da je uspeh svake zemlje ili svakog entiteta u našem regionu dobar za nas, ali da smatra da je realniji i “makar malo iskusniji” od Milatovića kada je ova tema u pitanju.
Dodao je da niko ne zna šta može da se desi ni za šest meseci, zbog ratova u Ukrajini i na Bliskom Istoku.
“Viđao sam različite povoljne vetrove proteklih godina, viđao sam i bočne vetrove i tako dalje. Ti vetrovi se stalno menjaju i niko ne zna šta može da se desi za šest meseci ili godinu dana zbog situacije u Ukrajini, situacije na Bliskom Istoku, situacije u Evropi. I nadam se da ćemo biti u prilici da zadržimo mir i stabilnost u regionu, a sve drugo na kraju krajeva svodi se na ekonomske aktivnosti”, rekao je Vučić.
Ocenio je da imamo veliku šansu sa svojim politikama o kritičnim sirovinama, navodeći da to može da bude veliki podsticaj i nova podsticajna oblast “ne samo za Srbiju već i za sve nas”.
“A istovremeno se nadam da će agenda rasta i reforme moći da nam pomogne i nije stvar samo u tome da se zaradi novac, jer nas neće spasiti ni 100 ni 500 miliona, ali to će biti dobar signal, stvoriće bolji imidž za ceo region, za sve nas i to je ono što je jako važno i treba to da ispunimo”, izjavio je Vučić.
Istakao je da “moramo da isporučimo nešto opipljivo svom narodu”.
“Nadam se da je predsednik Milatović u pravu. Verujem da sam ja u pravu, ali nadam se da je on u pravu – nadam se da ćemo svi postati članovi EU mnogo pre nego što sam rekao i što očekujem”, istakao je predsednik Srbije.
Vučić: Prva sledeća zemlja koja će se pridružiti EU je Ukrajina 2030. godine
PRAG- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ne veruje da će zemlje kandidati iz regiona postati članice EU pre 2030. godina, dodavši da će do te godine Ukrajina biti prva sledeća zemlja koja će se pridružiti Uniji.
“Nakon toga, verujem da će Srbija, Albanija, Crna Gora i nadamo se, ako Bugari dozvole (Severnoj) Makedoniji da se pridruži, verujem da će se i oni pridružiti, ali nakon što se Ukrajina pridruži. To je ono u što ja verujem, videćemo da li sam u pravu ili ne”, rekao je Vučić na panelu “Pridruživanje Zapadnog Balkana EU” koji je organizovan u okviru Globalnog bezbednosnog foruma “GLOBSEC 2024” u Pragu.
Na konstataciju drugog učesnika panela, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, da Srbija šalje nejasne poruke gde želi da bude, Vučić je odgovorio da i danas ima vrlo jasnu poruku o evropskom putu, ali i da su mnogi ljudi iz regiona, zajedno sa nekim drugima, uvek insistirali na tome da ta poruka nije dovoljno jasna, jer se to uklapalo u njihov narativ.
“Ne biste vi bili toliko dobri da ne postoji nevaljala Srbija”, rekao je Vučić, prenosi Tanjug.
Na Milatovićevu izjavu da je Jugoslaviju činilo šest republika i da nasleđe Pokreta nesvrstanih postoji i u drugim republikama, a ne samo u Srbiji, Vučić je odgovorio da su Crna Gora i mnoge zapadne zemlje učestvovale u rasturanju jedne od tih republika, Srbije.
“Priznali ste nezavisnost ‘Kosova’. I to je urađeno protiv povelja Evropske unije, rezolucije UN 1244 i urađeno je protiv zakona. Napad na Srbiju je sproveden bez ikakve odluke Saveta bezbednosti UN. To je mala razlika između nas. Zapravo i ne tako mala”, rekao je Vučić.
Ponovio je da Srbija jeste na putu ka Europskoj uniji i da je najveći problem za Srbiju na tom putu odnos sa Prištinom.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je ocenio da je Srbija kao najveća ekonomija u regionu važna i da u regionu postoji mnogo efekata prelivanja i dodao da iz tog razloga veruje da je problematično ako ne postoji jasna poruku o tome gde Srbija želi da bude.
Naveo je da je za Crnu Goru bila teška odluka da se pridruži sankcijama Rusiji, dodavši da je 30 odsto turističkih prihoda zemlje dolazilo iz Rusije.
“To je bio izbor, bila je ideja da uskladimo svoju spoljnu politiku sa politikom EU, jer mi želimo da budemo deo tog kluba”, zaključio je Milatović.