BIZNIS Holivuda, pisao je Truman Kapote 2017.godine, je biznis hepikratije, ne može bez stimulansa.
PONUDA Statua slobode u Njujorku postala je simbol poruka iz “novo svet” u “stari svet”, Foto Shutterstock
Jer, sva ta divota, ipak, je nepodnošljiva. Tako da je Holi Golajtli poslednju epizodu odigrala pleneći „svojim lomnim izgledom pažnju uprkos tome što je bila obučena krajnje neženstveno, u pantalonama i kožnoj jakni, nije delovala zabrinuto. ‘Ne pitajte me o čemu se ovde dođavola radi’, rekla je novinarima. ‘Parce–que je ne sais pas, mes cheres.’ (Zato što ne znam, dragi moji.) Da – jesam posećivala Salija Tomata (glavni gazda u trgovini drogom). Odlazila sam da ga vidim jednom nedeljno (u zatvoru). Šta ima u tome loše? On veruje u Boga, a verujem i ja…“
Truman Kapote je, inače, bio homoseksualac. U knjizi Kako su homoseksualci spasli civilizaciju Keti Krimins, opisan je kao „gej muškarac sa vizijom“, te tako valja razumevati njegovo paradoksalno stavljanje Boga kao ključne tačke koja u džet-set kriminalnoj aferi povezuje starog šefa mafije koji trguje drogom i mlade raspusne devojke. Kao deo trivijalne tabloidne jasnosti.
U istoj knjizi, u delu o spektaklima na koje su uticali homosekusalci (gde se podseća i na jedan Kapoteov spektakl iz 1996.) govori se o „Noći veštica (što) su imali običaj da zovu i gej Božić. Ali stvarni gej Božić je dovoljno zabavan – zašto ne bismo naprosto istražili ogroman uticaj koji je gej populacija imala na način na koji proslavljamo Noć veštica?
Noć veštica ima dugu, višeslojnu, pagansku prošlost koja, naravno, nema ničeg zajedničkog sa tekućim komercijalnim privlačnostima. Ali u šezdesetim, sedamdesetim, pa čak i duboko u osamdesetim godinama, ovaj praznik se potpuno podmladio. Noć veštica je bio dečji praznik…
A onda se struja promenila. Najpre su došle mnoge zastrašujuće maske od bundeva i drugog povrća, koje su počele da teraju Noć veštica sa ulice u domove i sale za zabave… I kako godine odmiču, strejt ljudi sve više bacaju poglede prema gej zajednici da bi odredili sadržaje proslave Noć veštica.
Još 1995. godine strejt terevendžije nadmašile su po broju gej učesnike na paradi za Noć veštica u Kastro okrugu San Franciska. Ta parada je nastala kao događaj za decu iz kraja u osamdesetim godinama, ali se potom preobrazila u gej događaj kad je Kastro postao, u biti, gej geto. Prema zvaničnom veb sajtu Zapadnog Holivuda, u 2001. godini 55 procenata učesnika parade bili su strejt građani, 37 procenata su bili gejevi, a 8 procenata lezbijki.
Gej i strejt građani se mešaju za vreme Noći veštica širom zemlje: mnogi događaji vezani za Noć veštica postali su odredište turista, privlačeći jednako heteroseksualce i homoseksualce“ (Krimins, 2005).
Ta ideja osvajanja Božje uloge karakteristična je za nevernička društva Zapada, kako su se odaljavala od hrišćanstva. Upravljati gomilom, to je fascinacija svih ambicioznih.
Profesor advertajzing-žurnalizma Marvin N. Olaski, rusko-jevrejskog porekla, kao osnovu za razumevanje Bernajsovog pogleda na svoju pro- fesiju vidi njegovo „razumevanje religije. ‘Bernajsova osnovna vera je bilo njegovo neverovanje u Boga’“, objašnjava Oleski, koji je intervjuisao Bernajsa za svoje tekstove. „On je ono što je u našem intervjuu nazvao ‘svet bez Boga’, video kao ubrzano padanje u ‘društveni haos’. Zbog toga, on je tvrdio da je društvena manipulacija savetnika za odnose s javnošću bila opravdana kao čovekova kreacija koja bi mogla da uspostavi suptilnu društvenu kontrolu i spreči katastrofu… Povlačenje konaca iza kulisa bilo je neophodno, ne samo zbog ličnih koristi već i za spasavanje društva“ (Tue, 2002).
Kako to gotovo vek kasnije Alan Badju (1937.) o tom društvu reče: „Šta želi kapitalističko društvo, prepušteno kapitalističkom čudovištu? Ono želi dve stvari: da kupujemo proizvode na tržištu ako možemo i da, ako ne možemo, budemo mirni“ (Badju, 2017). Ono nas obavezuje da ga spasavamo bez obzira na cenu. Po nas.
Takva Amerika će, na kraju, bez obzira i uvažavanja, „pomoći“ Evropi da i ona postane istovetna ali za stepen niža.
POSLE dva svetska rata u kojima se evropska kultura samoponištila, u ime potrebe da spase kapitalizam, neko je morao da pridrži i pobeđene i „pobednike“ na Zapadu a pred strašnom pretnjom sa Istoka. Kao posledicu „imamo na delu grubu, pa i grotesknu sliku prošlosti, koja je unakažena, osakaćena i to kada govorimo o vremenu pre godine 1945. u Nemačkoj i Evropi“, veli Frank Lison. „A posle 1945. godine govori se o ‘demokratskoj’ promeni, koja je kao neki mesija spasila svet. Političari neprestano govore o 1945. godini, dakle, o ‘času, kada je Nemačka počela da živi od nule’. Tako su prvi hrišćani govorili o drevnom Rimu, pa su zato počeli da računaju vreme ‘pre i posle Hrista’. Novo računanje vremena i kalendara značilo je i početak nove epohe, nove vere i novog morala“(Lison, 2022).
Vekovi i vekovi su prošli pre nego što je evropski hrišćanin stigao do doba prosvetiteljskog, kad je „kod čoveka pobedila volja za spoznajom, njegova volja za naukom, a time su sve stvari oko nas prestale da budu volšebne, mistične, čarobne i lepe. Čovek je tako proteran iz raja religije i nade i Carstva nebeskog. Bog je ubijen, a čovek ostao sam, bez zaštite i utehe, osuđen da živi u jednom materijalnom svetu ‘ništavila’.“ A onda je ponuđen „raj amerikanizma“, banalnost u kojoj volšebnosti, mističnosti, čarobnosti i lepote nema ni u tragovima.
Ponuda nikako nije mogla ličiti na slobodni izbor, koliko god se preko Atlantika kao simbol ponude slala Statua slobode. U stvarnosti, „novi svet“ se dao na saniranje posledica slabosti „starog sveta“ uz pomoć dubinske psihologije. „Amerikanci su to imenovali kao ‘prevaspitanje’ (reeducation), sa ciljem da se Evropa ‘urazumi’. Iznutra slomljena, ukradenog i oduzetog identiteta, evropska istorija nema dublji smisao od 1945. do danas nego što ga pokazuje ova činjenica; Sjedinjene Države ‘pobedile’ su Evropu, a odraslu decu proglasili su da su maloletna, Nemačke i evropske roditelje proglasili su za senilne starce. I deca i roditelji su u političkom i moralnom smislu retardirani, jer su posumnjali u sopstvenu ‘genijalnost’“ (Lison, 2022).
Ukrajinska kriza (2022) je takvu Evropu potpuno ogolila. Evropa više nije bila sposobna ni da prati logiku materijalnih interesa.
Hajdegerova najava da je nihilizam „dolazeća istina budućnosti, predodređena da vlada“ počela je da se ispunjava. Gotovo da bi se moglo reći da je ispunjena. Ovako: „Nihilizam, ako hoćemo da ga razumemo na klasičan način, nije ništa drugo do pokušaj oslobađanja od dosadašnjih vrednosti, kako bi došlo do ‘prevrednovanja’ svih vrednosti. Posledica ove promene je da su sve dosadašnje vrednosti postale bezvredne, a isto tako, pre svega, da biva isključena i iskorenjena potreba za vrednostima dosadašnje umetnosti. Da se dosadašnje potrebe poništavaju i iskorene to se odigrava preko vaspitanja. Sve više raste nepoznavanje dosadašnjih vrednosti i to tako da brišemo dosadašnju istoriju putem toga što revidiramo njene osnovne karakteristike.“ (prema Lison, 2022).
Poslednji pokazani otpor tome putu su bili studentski pokreti 1968. Od kad je ta pobuna sažvakana i svarena, „uniformisani, jednodemnzionalni čovek, kao da je proizveden na fabričkoj traci, danas određuje politiku, umetnost i potrošačko društvo.“
SRBI SE STIDE SVOJIH SVETACA
“KO ĆE izlečiti Evrpu? Niko. Baš niko. Jer, niko se ne nameće za lekara onome ko misli da je zdrav. Evropa nema ni leka, ni lekara, zato što ona smatra sebe zdravom, iako svi kontinenti bruje o njenoj teškoj bolesti, čak i o nekom ludilu. A vi, Srbi gde ste?
Milioni Srba boje se Boga i stide se svetaca božjih. Gde se nalazite vas neko liko stotina što stojite ispred naroda srpskoga:da li ste sa Evropom ili sa svojim narodom?
Ako kažete da ste sa Evropom, onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod. Ako li kažete da ste sa svojim narodom, pazite da se ne uhvatite u laži. Jer nije lak put narodni. To je uzan i tesan put posta i molitve i milostinje. Ali to je jedini spasonosni put. Bogu neka je slava. Amin”.
Vladika Nikolaj
SUTRA: ČOVEK KOJI JE DRŽAO SVET U STALNOJ NEIZVESNOSTI
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
