Connect with us

Hi, what are you looking for?

Srbija Istok Info

Politika

Ve­či­ta bor­ba za ide­a­le prav­de i hu­ma­nog dru­štva

Ve­či­ta bor­ba za ide­a­le prav­de i hu­ma­nog dru­štva
Podelite vest
ZA­LA­GA­NjE ZA PRA­VA RAD­NI­KA ČU­VA PO­ZI­TIV­NE TE­KO­VI­NE SO­CI­JA­LI­ZMA
( Фото / Н. Марјановић)

Pra­va rad­ni­ka, ge­ne­ral­no, u da­na­šnjoj Evro­pi su ne­za­do­vo­lja­va­ju­ća, a pi­ta­nje rad­nih pra­va ni­je do­mi­nant­no na po­li­tič­koj agen­di. To je za­klju­čak sa­go­vor­ni­ka „Po­li­ti­ke” pro­fe­so­ra na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du dr Vla­di­mi­ra Vu­le­ti­ća i pro­fe­so­ra na Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du dr Zo­ra­na Sto­jilj­ko­vi­ća. Po­zi­ci­ju rad­ni­ka umno­go­me osli­ka­va i na­čin na ko­ji se u da­na­šnje vre­me obe­le­ža­va Me­đu­na­rod­ni pra­znik ra­da, 1. maj, dan po­sve­ćen se­ća­nju na bor­bu za rad­nič­ka pra­va, a ko­jem su te­me­lje po­sta­vi­li uče­sni­ci de­mon­stra­ci­ja u Či­ka­gu 1. ma­ja 1886. go­di­ne. Ta­da je, zbog ma­lih nad­ni­ca, dnev­nog ra­da od 12 do čak 18 sa­ti i ži­vo­ta na ivi­ci be­de, na uli­ce iza­šlo sko­ro 40.000 pri­pad­ni­ka rad­nič­kog po­kre­ta ko­ji su svo­je zah­te­ve sim­bo­lič­no is­ta­kli s tri osmi­ce: osam sa­ti ra­da, osam sa­ti od­mo­ra i osam sa­ti kul­tur­nog uz­di­za­nja.

Pr­vi maj se u mno­gim de­lo­vi­ma sve­ta do da­na­šnjeg da­na obe­le­ža­va ak­ci­ja­ma, de­mon­stra­ci­ja­ma i sin­di­kal­nim oku­plja­nji­ma, či­ja je su­šti­na pri­bli­žna ono­me što su za se­be tra­ži­li či­ka­ški rad­ni­ci, dok se u Sr­bi­ji uglav­nom če­ka pra­znik da bi se spo­ji­li ne­rad­ni da­ni, da bi se ot­pu­to­va­lo, ro­šti­lja­lo… Pre­ma re­či­ma Vla­di­mi­ra Vu­le­ti­ća, po­lo­žaj i pra­va rad­ni­ka u Evro­pi se kon­ti­nu­i­ra­no uru­ša­va­ju go­to­vo pet de­ce­ni­ja, još od do­la­ska Mar­ga­ret Ta­čer na vlast u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. U biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim ze­mlja­ma do po­gor­ša­nja je do­šlo, ka­ko ka­že, na­glo na­kon slo­ma so­ci­ja­li­zma kra­jem osme de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka.

„U Sr­bi­ji je taj pro­ces pot­ko­pa­va­nja prav­nog sta­tu­sa rad­ni­ka une­ko­li­ko od­lo­žen i ubla­žen to­kom pe­ri­o­da uspo­re­ne tran­zi­ci­je pa je do zna­čaj­ni­jih pro­me­na do­šlo tek po­čet­kom no­vog mi­le­ni­ju­ma”, ka­že Vu­le­tić. Oce­nju­je da su rad­ni­ci svoj re­la­tiv­no pri­vi­le­go­van po­lo­žaj ste­kli to­kom mu­ko­trp­nih po­li­tič­kih i eko­nom­skih bor­bi u dru­goj po­lo­vi­ni 19. i pr­voj po­lo­vi­ni 20. ve­ka, a kru­na tog pro­ce­sa bi­la je dr­ža­va bla­go­sta­nja u za­pad­noj i so­ci­ja­li­stič­ki re­ži­mi u is­toč­noj Evro­pi. Ta­kav, ka­že Vu­le­tić, pri­vi­le­go­van po­lo­žaj ostva­ren je usled ubr­za­ne in­du­stri­ja­li­za­ci­je ka­da je ma­nu­el­ni rad bio iz­u­zet­no va­žan fak­tor pro­iz­vod­nje.

De­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja, od­no­sno pre­me­šta­nje pro­iz­vod­nje u ze­mlje u raz­vo­ju do­ve­le su do re­struk­tu­ri­ra­nja evrop­skih pri­vre­da u ko­ji­ma je uslu­žni sek­tor, a ne vi­še in­du­stri­ja, po­stao naj­va­žni­ja de­lat­nost. „Pre­o­sta­le in­du­strij­ske gra­ne su bi­va­le sve vi­še auto­ma­ti­zo­va­ne pa je po­tre­ba za rad­ni­ci­ma i po tom osno­vu bi­va­la sve ma­nja. Ma­nu­el­ni rad i rad­ni­ci gu­bi­li su na zna­ča­ju ta­ko da su i nji­ho­va pra­va bi­la sve ma­nje va­žna ka­ko po­slo­dav­ci­ma ta­ko i dr­ža­vi. Ne­ka­da­šnji pro­le­te­ri­jat za­me­ni­li su pre­kar­ni rad­ni­ci, od­no­sno pre­ka­ri­jat či­ji je po­lo­žaj za­vi­sio sve vi­še od tr­ži­šta ra­da”, is­ti­če Vu­le­tić. Do­da­je da su ne­si­gur­nost po­sla, ni­že ce­ne ra­da, po­vre­me­ni i pri­vre­me­ni po­slo­vi kao i po­tre­ba za do­dat­nom za­ra­dom ka­ko bi se obez­be­dio ka­kav ta­kav stan­dard po­sta­li obe­lež­ja ra­da to­kom po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja čak i u naj­bo­ga­ti­jim evrop­skim ze­mlja­ma. Si­tu­a­ci­ju je, na­vo­di on, ote­ža­lo i sve otvo­re­ni­je tr­ži­šte rad­ne sna­ge na ko­me svo­je me­sto tra­že rad­ni­ci iz si­ro­ma­šnih ze­ma­lja ko­ji su sprem­ni da ra­de za ni­žu nad­ni­cu. Sve to je uma­nji­lo moć rad­nič­ke kla­se, a sa­mim tim i nji­ho­vu spo­sob­nost da se bo­re za za­šti­tu svo­jih pra­va, sma­tra Vu­le­tić.

Zo­ran Sto­jilj­ko­vić na­gla­ša­va da sva­ki put ka­da se de­ša­va dru­štve­na kri­za pra­će­na eko­nom­skom, po­li­tič­kom kri­zom pa i voj­nim su­ko­bi­ma, to uti­če do­sta na ne­po­volj­ni­ji po­lo­žaj rad­ni­ka i svih rad­no an­ga­žo­va­nih, jer je, prak­tič­no, rad­nič­ka bor­ba sve­de­na na to da štraj­ko­vi­ma i u okvi­ru so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga po­ku­ša­va­ju da oču­va­ju vred­nost za­ra­da, a da je to, ima­ju­ći u vi­du vi­so­ku sto­pu in­fla­ci­je i pri­vred­nu stag­na­ci­ju, je­dan od naj­ne­po­volj­ni­jih po­lo­ža­ja. „Si­tu­a­ci­ja je do­sta ne­po­volj­na, što te­ra sin­di­ka­te na du­ge pro­te­ste, ka­kvi su bi­li pri­me­ra ra­di u Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj, bez na­ro­či­tih efe­ka­ta. Ono što se mak­si­mal­no mo­že po­sti­ći u ova­kvoj si­tu­a­ci­ji je ka­kvo ta­kvo oču­va­nje za­ra­da”, ka­že Sto­jilj­ko­vić.

Na pi­ta­nje ko da­nas za­stu­pa, od­no­sno ko­je par­ti­je, rad­nič­ka pra­va u Sr­bi­ji i u Evro­pi, Vu­le­tić od­go­va­ra da je sma­nje­nje bro­ja rad­ni­ka do­ve­lo i do sma­nje­nja nji­ho­vog ude­la u dru­štve­noj struk­tu­ri i ap­so­lut­nog bro­ja u bi­rač­kom te­lu. To je, na­vo­di on, osla­bi­lo tra­di­ci­o­nal­ne rad­nič­ke par­ti­je kao što su so­ci­ja­li­sti, so­ci­jal­de­mo­kra­te i la­bu­ri­sti pa su one u svo­jim pro­gra­mi­ma i po­li­ti­ci na­pu­šta­le rad­nič­ke te­me. „Rad­nič­ka pra­va su osta­la na mar­gi­ni in­te­re­so­va­nja po­li­ti­ke i nji­ma su se ba­vi­le sa­mo po­je­di­ne frak­ci­je tih stra­na­ka. Iz istog raz­lo­ga su sve vi­še gu­bi­li na zna­ča­ju i ne­ka­da moć­ni rad­nič­ki sin­di­ka­ti, a nji­hov uti­caj je bi­vao sve ma­nji i zbog su­ko­ba do ko­jih do­la­zi u me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji ra­da usled raz­li­či­tih in­te­re­sa rad­ni­ka iz raz­vi­je­nih i ze­ma­lja u raz­vo­ju”, na­gla­ša­va Vu­le­tić.

Na­vo­di da je u biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim ze­mlja­ma, uklju­ču­ju­ći i Sr­bi­ju, na­pu­šta­nje i me­dij­ska sa­ta­ni­za­ci­ja so­ci­ja­li­zma zbog nje­go­vih re­pre­siv­nih po­li­tič­kih me­to­da i eko­nom­ske ne­e­fi­ka­sno­sti uti­ca­la da se s „pr­lja­vom vo­dom” iz­ba­ci i „de­te” – od­no­sno pi­ta­nje rad­nič­kih pra­va. Vu­le­tić uka­zu­je da su in­te­re­si ka­pi­ta­la, po­seb­no stra­nih in­ve­sti­to­ra po­sta­li naj­va­žni­ja te­ma, a da su rad­ni­ci sreć­ni uko­li­ko na­kon slo­ma so­ci­ja­li­stič­kih ne­pro­duk­tiv­nih gi­ga­na­ta na­đu po­sao u ne­koj od no­vih glo­bal­nih kom­pa­ni­ja. Tim kom­pa­ni­ja­ma je, na­gla­sio je, pro­fit na pr­vom me­stu pa se sve, uklju­ču­ju­ći i u so­ci­ja­li­zmu ste­če­na i na­sle­đe­na pra­va rad­ni­ka, pod­vr­ga­va tom ci­lju. Iz­bor pred ko­ji je ka­pi­ta­li­zam sta­vio rad­ni­ke je jed­no­sta­van: rad i za­ra­da ili rad­nič­ka pra­va, oce­nju­je Vu­le­tić.

Sto­jilj­ko­vić pod­vla­či da da­nas ne­ma op­šteg pra­vi­la ka­da je reč o par­ti­ja­ma ko­je za­stu­pa­ju rad­nič­ka pra­va. Tra­di­ci­o­nal­no su, na­vo­di, rad­ni­ci­ma okre­nu­te po­li­tič­ke par­ti­je le­vi­ce i so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je, ali se još od de­ve­de­se­tih i po­čet­ka dve­hi­lja­di­tih go­di­na, unu­tar kri­ze 2008, po­ka­za­lo da so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja ne­ma am­bi­ci­ju da me­nja bi­lo šta u ka­pi­ta­li­zmu, ne­go po­ku­ša­va da upra­vlja nji­me i da sma­nju­je ne­ga­tiv­ne so­ci­jal­ne po­sle­di­ce, pri če­mu je po­slu­šan part­ner krup­nog ka­pi­ta­la. „Ta­ko da ima­te kri­zu neo­li­be­ral­ne tzv. so­ci­jal­de­mo­krat­ske le­vi­ce i iz­ve­sni uspon ra­di­kal­ni­je le­ve ori­jen­ta­ci­je ko­ja se ne za­do­vo­lja­va ovim po­sto­je­ćim sta­njem, i po­ja­vu tzv. na­ci­o­nal-so­ci­jal­de­mo­krat­ske le­vi­ce, a pri­me­ri su Če­ška i Slo­vač­ka”, re­kao je Sto­jilj­ko­vić.

Do­da­je da pi­ta­nja rad­nih pra­va ni­je do­mi­nant­no na po­li­tič­koj agen­di i da se mo­že re­ći da za­po­sle­nim gra­đa­ni­ma, ka­da je reč o toj so­ci­jal­no-eko­nom­skoj rav­ni, svi ša­pu­ću ono što mi­sle da bi oni vo­le­li da ču­ju, svi obe­ća­va­ju pro­gram­ski sa­rad­nju sa sin­di­ka­ti­ma, so­ci­jal­ni di­ja­log, po­ve­ća­nje za­ra­da, no­ve po­slo­ve, ali da se to­ga ne dr­že ka­da do­đu na vlast. „I tu se stran­ke me­đu­sob­no ne raz­li­ku­ju. Ono što je osnov­na li­ni­ja po­de­la, jer se tu svi tru­de da bu­du bli­zu cen­tra, je­ste po­de­la na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta ko­ja pot­pu­no po­kri­va bi­rač­ko te­lo i prak­tič­no lju­di se uglav­nom iz­ja­šnja­va­ju oko tih pi­ta­nja”, ka­že Sto­jilj­ko­vić i do­da­je da ka­da ih upi­ta­te o rad­noj ne­iz­ve­sno­sti, stan­dar­du, kva­li­te­tu ži­vo­ta i po­slo­vi­ma za mla­de, to sma­tra­ju naj­va­žni­jim pi­ta­nji­ma, ali se oko to­ga ne iz­ja­šnja­va­ju.

Na­vo­di da kom­pa­ra­tiv­na is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da sin­di­ka­ti i rad­ni­ci ima­ju naj­bo­lju si­tu­a­ci­ju ka­da ima­te ta­ko­zva­nu is­pre­go­va­ra­nu moć. Po­ja­šnja­va da to zna­či da su po­li­tič­ke eli­te na­u­če­ne da pre­go­va­ra­ju i da su on­da sklo­ne da so­ci­jal­ni di­ja­log pre­go­va­ra­ju sa sin­di­ka­ti­ma i za­po­sle­ni­ma. „Ka­da ima­te ovo­li­ku do­mi­nant­nu moć, ko­ja od­re­đu­je sve i vlast ko­ja tra­je vi­še od de­ce­ni­je, on­da prak­tič­no do­bi­ja­te ono što vam se po­nu­di”, sma­tra Sto­jilj­ko­vić. Is­ti­če i da ne­ma ozbilj­nog, rav­no­prav­nog so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga, ne­ma na­ro­či­tih po­ma­ka, a gra­đa­ni i za­po­sle­ni on­da pro­ce­nju­ju da sin­di­ka­ti ne­ma­ju do­volj­no mo­ći. On­da, ka­že Sto­jilj­ko­vić, ka­da ne­ma­te mo­ći da ne­što ozbilj­no i re­al­no me­nja­te, već se to pri­pi­su­je vla­sti, on­da ste u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji da pre­go­va­ra­te sa oni­ma u ko­je na­rod ne­ma po­ve­re­nja.

Vu­le­tić na pi­ta­nje šta je da­nas so­ci­ja­li­zam u Sr­bi­ji i Evro­pi ka­že da je so­ci­ja­li­zam reč ko­ja za jed­ne ozna­ča­va ne­e­fi­ka­san pri­vred­ni i re­pre­siv­ni po­li­tič­ki po­re­dak, za dru­ge ne­re­a­li­zo­van i kom­pro­mi­to­van so­ci­jal­ni pro­je­kat, a za tre­će ide­al pra­ved­ni­jeg, hu­ma­ni­jeg i rav­no­prav­ni­jeg dru­štva ko­me se, upr­kos sve­mu, i da­lje te­ži. „Marks je ve­ro­vao da su rad­ni­ci, ako su sve­sni sop­stve­nog po­lo­ža­ja, ključ­ni ak­te­ri iz­grad­nje so­ci­ja­li­stič­kog dru­štva. Da­nas čak ni oko­re­li le­vi­ča­ri ne vi­de rad­ni­ke u toj ulo­zi”, re­kao je Vu­le­tić. Do­dao je da je neo­mark­si­sta An­dre Gorc 1973. go­di­ne na­pi­sao knji­gu „Zbo­gom pro­le­te­ri­ja­tu”, u ko­joj je an­ti­ci­pi­rao opa­da­nje zna­ča­ja rad­nič­ke kla­se kao no­si­o­ca dru­štve­nih pro­me­na. Pi­ta­nje ko bi mo­gao bi­ti no­si­lac iz­grad­nje so­ci­ja­li­zma kao al­ter­na­ti­ve ka­pi­ta­li­zmu i da­nas je, me­đu­tim, otvo­re­no pa se upr­kos kri­zi ka­pi­ta­li­zma či­ni kao da on ne­ma stvar­nu al­ter­na­ti­vu, za­klju­ču­je Vu­le­tić.

Sto­jilj­ko­vić ka­že da, ono što ima de­mo­krat­ski so­ci­ja­li­zam i što za­stu­pa ra­di­kal­na le­vi­ca, ka­ko se so­ci­ja­li­zu­ju tro­ško­vi raz­vo­ja, da dr­ža­va ulo­ži i in­ve­sti­ra u ono či­me se mi­li­jar­de­ri obo­ga­te, ta­ko tre­ba da so­ci­ja­li­zu­je i do­bi­ti i to je, is­ta­kao je, je­di­ni na­čin ozbilj­ne pro­me­ne. „Sr­bi­ja ne­ma pro­gre­siv­no opo­re­zi­va­nje. Kod nas je sto­pa opo­re­zi­va­nja od 10 od­sto na sve za­ra­de, bi­lo da je reč o oni­ma ko­ji su na mi­ni­mal­cu, bi­lo da je reč o oni­ma ko­ji za­ra­đu­ju, re­ci­mo, tri pu­ta pro­seč­ne pla­te”, na­vo­di Sto­jilj­ko­vić. Ka­da bi go­vo­ri­li o de­mo­krat­skom so­ci­ja­li­zmu, to bi zna­či­lo da de­mo­kra­ti­ja i so­ci­jal­na prav­da ho­da­ju ru­ku pod­ru­ku, od­no­sno da je de­mo­krat­ski si­stem, ko­ji je pret­po­stav­ka za po­sto­ja­nje i uspe­šan rad i sin­di­ka­ta, pra­ćen zna­čaj­no po­li­ti­kom dru­štve­nog bla­go­sta­nja od­no­sno dru­šta­va u ko­jem ni­ko ni­je is­klju­čen i ima šan­se za kva­li­tet­no obra­zo­va­nje, jav­na do­bra i zdrav­stve­ne uslu­ge, za­klju­ču­je Sto­jilj­ko­vić.

Advertisement

Pročitajte i druge vesti

Istaknute priče

Podelite vestGodinama unazad porodica Vučić je u unakrsnoj vatri raznoraznih trećerazrednih medija gde se na osnovu poluinformacija i najmostruoznijih laži formira ničim izazvana priča...

Vesti

Podelite vestMinistar odbranе Miloš Vučеvić i načеlnik Gеnеralštaba Vojskе Srbijе Milan Mojsilović gostovali su u еmisiji “Takovska 10” i govorili o incidеntima na KiM,...

Vesti

Podelite vestSrpsko-francuskim komemorativnim svečanostima tradicionalno je obeležen Dan oslobođenja Zaječara u Prvom svetskom ratu. Najpre je organizovan prijem za predstavnike Francuske ambasade i predstavnika...

Vesti

Podelite vestNa osnovu Odlukе Gradskog vеća grada Zajеčara o raspisivanju Javnog poziva za učеšćе privrеdnih subjеkata u sprovođеnju mеra еnеrgеtskе sanacijе porodičnih kuća i...

Lokal

Podelite vest U Brestovačkoj banji više stotina ljudi neprestano doziva dvogodišnju Danku koja je nestala danas dok se sa majkom i godinu dana starijim...

Vesti

Podelite vestPredsednik Svepravoslavnog nacionalnog saveta Miloš Stojković izjavio je povodom takozvanog ujedinjenja proevropske opozicije da su to isti oni ljudi koji su Srbiji ubili...

Vesti

Podelite vestDan primirja i sеćanja na nеvinе žrtvе poginulе u Prvom svеtskom ratu bićе obеlеžеn i u Zajеčaru, u subotu 11. novеmbra 2023. Na Spomеnik poginulim učеsnicima balkanskih...

Lokal

Podelite vest ZA ubistvo Danke Ilić (2), za kojom pola Evrope traga već 10 dana, osumnjičeni su Srđan Janković iz sela Luka i Dejan...

Lokal

Podelite vest EKIPA “Novosti” nalazi se u selu Luka kod Bora, odakle je jedan od osumnjičenih za ubistvo devojčice Danke Ilić, Srđan Janković. Foto:...

Lokal

Podelite vest MAGLA je, pretpostavlja se, prouzrokovala jutros na putu Zaječar–Bor lančani sudar u kojem je učestvovalo pet automobila. Srećom, bez povređenih. Foto: Radio...

Vesti

Podelite vestLetnje računanje vremena završava se noćas, u tri sata ujutru, pomeranjem za jedan čas unazad, čime počinje zimsko računanje vremena. Kako je saopštila...

Lokal

Podelite vest U BANjSKOM polju danas popodne nestala je dvogodišnja Danka Dragomirović dok se igrala sa majkom Ivanom i godinu dana starijim bratom. Foto:...

Vesti

Podelite vestO odzivu Milana Radoičića na poziv državnih organa Srbije i u MUP, kao i o teroru koji trpe Srbi na Kosovu i Metohiji,...

Lokal

Podelite vest EKIPA “Novosti” nalazi se u selu Luka kod Bora, odakle je jedan od osumnjičenih za ubistvo devojčice Danke Ilić, Srđan Janković. Foto:...

Vesti

Podelite vestFondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa gradom Zaječarom poziva sve neformalne grupe mladih da dođu na info dan na kojem će...

Lokal

Podelite vest PUNIH 10 dana tragalo se za Dankom Ilić koja je nestala u Banjskom polju kod Bora. Foto: Društvene mreže Srđan Janković iz...

Vesti

Podelite vestKRALJEVO – Predsednik Srbije i član Srpske napredne stranke izjavio je večeras u Kraljlevu, na predizbornom skupu koalicije okupljene oko liste “Srbija ne sme da...

Vesti

Podelite vestRadovi na jednoj od najstarijih školskih zgrada na teritoriji grada, koja u svom sastavu ima dve osnovne i specijalnu školu za osnovno i...

Vesti

Podelite vestOtkrivena je istina iza strajka poštara Istine i prljave tajne često se kriju iza slika koje nama pruža TV ekran. Skandal koji je...

Vesti

Podelite vestVlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja od 2023. do 2030. sa pratećim Akcionim planom bezbednosti saobraćaja od 2023....

Vesti

Podelite vestJavno preduzeće “Putevi Srbije” najavili su nove radove u zoni naplatne rampe Požarevac, kako za danas tako i za naredni period. Kako je...

Vesti

Podelite vestBEOGRAD – Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović ocenio je danas da je akcija “Bolja cena” izazvala talas sniženja velikog broja proizvoda...

Vesti

Podelite vest foto: Pixabay.com Građani koji imaju starе dizеl automobilе ćе moći da ih rеcikliraju, a za uzvrat ćе od državе dobiti 2.100 еvra...

Vesti

Podelite vestBEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas, komentarišući izveštaj Evropske komisije, da je Srbija vrlo solidno na putu evropskih...