Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je danas, govoreći o predloženoj rezoluciji o Srebrenici, da se ne slaže sa kolektivnim kažnjavanjem jednog naroda.
“Ne slažem se sa kolektivnim kažnjavanjem, to nije nikad bio deo naših vrednosti, niti će biti”, rekao je Varhelji na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
“Stigmatizacija srpskog naroda nije održiv izbor. To ne doprinosi prevazilaženju svih strahota ratova na Balkanu. Osudili smo zločine protiv čovečnosti, ti ljudi moraju da snose odgovornost za svoje zločine. Postoje presude koje treba da se sprovedu, već smo videli gde pojam kolektivne krivice vodi. Moramo da se setimo žrtava u Srebrenici, ali ne treba da širimo kolektivnu krivicu na jedan narod”, istakao je Varhelji.
On je rekao da mu je uvek drago kada dođe u Srbiju, a ovog puta će, kako kaže, imati više vremena da provede u Srbiji.
“Srećan sam što mogu da vidim sve ono što smo radili u proteklih pet godina, konačno i plodove tog rada. Nakon 20. godišnjice velikog proširenja, koje je donelo veliki mir i stabilnost regionu, koji je na granici sa Srbijom, nadam se da ćemo dalje videti Srbiju u EU, da će se priključiti do kraja mandata. Meni je jasno da će naredna komisija morati sav napor i rad da usmeri na nove članice Unije, jer jasno je šta je članstvo donelo centralnoj i istočnoj Evropi”, istakao je komesar.
Varhelji je napomenuo da su u EU ponosni na transformacije društava zemalja članica.
“Dakle, sada mi pravimo sve alate, spremamo sav zamajac kako bi naredna komisija mogla da donese rezultate kada je reč o proširenju. Počeli smo sa realizacijom tog plana, to je jedna od tema o kojoj sam razgovarao sa predsednikom Srbije Vučićem. Nadam se da ćete moći prve rezultate da vidite u Srbiji uskoro”, napomenuo je on.
On je ocenio da bi plan ubrzanja procesa pridruživanja, ubrzanja reformi, raelizacija uslova za pridružvanje i postizanja pristupa jedinstvenom tržištu i pre proširenja doneo korist građanima (Srbije) i pre proširenja.
“Ključno je da plan rasta funkcioniše, a da bi se to desilo, region mora da funkcioniše kao jedan. Ceo region mora da se pridruži i onda će imati jednake uslove kao i zemlje članice EU. Zato, postepena integracija biće ključna”, ukazao je on.
Varhelji je rekao da je ove godine već bio jedan samit lidera regiona i da se nada da će se u Kotoru susresti sa srpskim predsednikom još jednom gde bi, kako dodaje, trebalo da razgovaraju o metodama plaćanja, zelenim koridorima.
“Evropski savet izdvojio je dodatnih šest milijardi evra u okviru ovog plana i zajedno sa ranijim planom od 30 milijardi evra, Srbija i ceo region će imati koristi od intenziteta pomoći koji može da se uporedi sa onim koje zemlje članice dobijaju iz kohezionog fonda do 2027. godine. Do 2027. godine postojaće sve mogućnosti za region da se pridruži”, rekao je Varheji.
On je rekao da je video ogromnu modernizaciju železničkog sektora, ovu dečju bolnicu u Beogradu, što, kako kaže, “predstavlja nešto što smo zajedno postigli”.
“Takođe, videli smo elektrotransmisione mreže, ekološko-investicioni plan je dao rezultate. Želim da iskoristim priliku da kažem da nastavite da radite na evropskom putu, mislim da postoje brojne mogućnosti da se ubrza taj rad. Imamo novu srpsku vladu i susrešću se sa ministrima, vladom, već sutra, nadam se da ćemo sa novom vladom videti još stabilniji tempo reformi, još brže rezultate”, kazao je on i rekao da je potrebno da se Srbija “više usklađuje sa spoljnom politikom EU”.
Na kraju, Varheji je čestitao predsednici Skupštine Ani Brnabić na postignutom dogovoru u Skupštini, kada je reč o preporukama ODIHR-a.
“Ovaj dijalog je bio neophodan i čestitam joj na tome, videću je u sredu”, zaključio je on.
Varhelji će boraviti u Srbiji do 15. maja, i imaće aktivnosti u Beogradu, Batajnici, Novom Sadu i Subotici.
Tokom posete, komesar će, osim sa predsednikom Vučićem, razgovarati sa predsednicom narodne Skupštine Srbije, premijerom i ministrima Vlade Srbije, kao i sa liderima političkih grupa.
On će, takođe, posetiti završne radove na Palati pravde u Novom Sadu i Intermodalnom terminalu Batajnica i prisustvovati potpisivanju ugovora o donaciji za biomasu i memoranduma o razumevanju za osnivanje Evropskog saveta privrendnih komora i poslovnih udruženja.
