BUDIMPEŠTA – Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji izjavio je danas, govoreći o značaju proširenja EU, da je cilj da se u narednih mesec dana održi međuvladina konferencija sa Srbijom i pozvao Beograd i Prištinu da napreduju u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU.
“Beograd i Priština moraju da napreduju u dijalogu koji predvodi EU kako bi napredovali na svojim putevima ka EU. Potreban je konstruktivan pristup, a jednostrane akcije koje podižu tenzije moraju da se izbegavaju”, rekao je Varhelji na međuparlamentarnoj konferenciji za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP) i Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) u Budimpešti.
On je dodao da EU mora da nastavi pristupne pregovore sa Srbijom i otvori Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
“Sa Srbijom i Albanijom, možda i Severnom Makedonijom, naš cilj je da u narednih mesec dana održimo međuvladine konferencije”, poručio je Varhelji, prenosi Tanjug.
Osvrćući se na rezultate Evropske komisije u vezi sa politikom proširenja, Varhelji je ukazao na nedavno usvojeni Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim se postavljaju osnove za sprovođenje ubrzane postepene integracije kako bi partneri bili bolje pripremljeni za lakši proces pristupanja.
“Ova ponuda bez presedana od dodatnih šest milijardi evra finansijske podrške Zapadnom Balkanu ima za cilj da podstakne socijalno-ekonomski razvoj i približavanje regiona EU i trebalo bi da obezbedi koristi od članstva čak i pre pristupanja. Istovremeno, on promoviše ekonomsku integraciju unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište”, naveo je Varhelji.
On je naglasio da će ukupna finansijska podrška EU Zapadnom Balkanu do 2027. godine dostići “uporediv nivo intenziteta pomoći” kao u trenutnim kohezionim i strukturnim fondovima EU, što znači 90 odsto intenziteta pomoći do 2027. godine.
Varhelji je dodao da bi Plan rasta trebalo da ubrza reformske procese na Zapadnom Balkanu i istakao da su svi partneri dostavili reformske agende, koje opisuju kako i kada će završiti reforme neophodne za pridruživanje EU.
Istovremeno je istakao da je politika proširenja postala glavni prioritet EU i ocenio da je danas, usled geopolitičke i bezbednosne situacije u Evropi, proširenje postalo neizbežno jer, kako je naglasio, “nema mira, prosperiteta, bezbednosti Evrope bez proširenja”.
On je rekao i da više nije pitanje da li će biti proširenja, već kada će doći do njega i ocenio da što se brže to dogodi, brže će biti izvršena “geopolitička investicija da ojačamo i konsolidujemo osnove našeg dugoročnog mira, stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta na celom našem kontinentu”.
Poručio je da će proširenje ostati na vrhu političke agende jer, kako je naveo, evropski projekat neće biti gotov “bez pridruživanja naših balkanskih prijatelja i prijatelja sa istoka”.
Istovremeno je naveo da je pristupanje EU proces zasnovan na zaslugama i da će to i ostati, kao i da je zasnovan na kriterijumima iz Kopenhagena.
“Jasno je da pristupanje EU zavisi od napretka koje svaka zemlja napravi, počevši od reformi u osnovama, a to je princip koji je od najvećće važnosti za naše zemlje članice. Kandidati i potencijalni kandidati stoga moraju pokazati svoju punu posvećenost u realizaciji reformi i odgovarajućih ciljeva EU”, rekao je Varhelji.
On je dodao da EU mora da osigura da politika proširenja, kako je dogovoreno u revidiranoj metodologiji proširenja, ostaje kredibilna, predvidljiva, dinamična i podložna još snažnijem političkom upravljanju.
Varhelji je naglasio da je EU spremna da dočeka nove države članice u narednim godinama.
“Zemlje kandidati su dobili mnoga neophodna sredstva i podršku da postanu članice EU. Stoga sam uveren da će sledeća Komisija morati da bude Komisija proširenja, koja će utrti put za sledeći talas proširenja na kraju njenogog mandata”, poručio je Varhelji.