UMETNOST POD VELUROM MRAKA: Sledećeg vikenda, više od 3.000 zdanja širom Evrope, otvara vrata u Noći muzeja

Obavijeni velurom ranih noćnih sati, muzeji deluju mističnije, nestvarnije, zavodljivije.

Foto: Goran Čvorović

Pod opskurnim mastilom spoljne svetlosti, tajna stvaranja kao da dobija na obličju. Shvatili su to odavno u kolevci umetničkog vrenja, a navika se iz Grada svetlosti kasnije prelila i na ostatak Starog kontinenta i čitavog sveta. Sledećeg vikenda na programu je još jedna manifestacija Noći otvorenih muzeja, kada opčinjeni i lunatični opservatori, masovno, u očekivanju ponoći, hodočašćem upijaju plodove artističkih tokova.

U programu ovog 21. evropskog izdanja učestvuje preko tri hiljade muzeja širom kontinenta, od kojih preko hiljadu u Francuskoj. U ceo proces uključena su nacionalna ministarstva kulture koja nastoje da posebnim programima približe ove ustanove široj publici i privuku što veći broj posetilaca.

Mnogima i najvažnije, obilazak muzeja će, za ovu priliku, biti besplatan, što predstavlja jedinstven motiv za brzinski obilazak što većeg broja ovih prostora, imajući u vidu da ulaznice, naročito za one najznačajnije, umeju da budu i opterećenje za porodični budžet, ukoliko u utaljivanje gladi za umetnošću krene cela familija.

Muzeje, tako, za nekoliko sati u Francuskoj na ovaj način obiđe mnogo više ljudi u odnosu na obične dane. Prosek samo u Francuskoj iznosi oko dva miliona posetilaca, što je vredan podatak, imajući u vidu da su ovde muzeji, zbog turista i gostiju iz celog sveta, uvek posećeni u značajnom broju. To je samo još jedan kursor za opravdanost ove manifestacije.

Neke ustanove zabeleže neverovatan skok po broju obilazaka. Muzej artiljerije je tako lani obišlo pet puta više ljudi nego godinu dana pre, Muzej padobranstva je registrovao porast od 120 odsto, a vazduhoplovstva i svemira – preko osamdeset.

Za ovu priliku, organizuju se i specijalni programi, koje gosti tokom godine nemaju priliku da vide. Takođe, vrata otvaraju i neke ustanove koje ostalih dana bivaju zaključane, što je bitna informacija za istraživače i znatiželjnike.

Ove godine, smišljen je zanimljiv koncept koji će omogućiti đacima, od prvog razreda osnovne škole do završnih srednje, da u pojednim muzejima izlože svoje radove uz remek-dela svetskih majstora. Možda će se, prostim uvidom,  ispostaviti da će, negde, učenici nadmašiti učitelje, ili će, zašto da ne, bar, dati nadu za takvo razmišljanje. U Muzeju marine u Brestu najmlađi su dobili zadatak da osmisle radove na temu podvodnog putovanja. Ceo projekat osmišljen je u saradnji s ministarstvom za obrazovanje, mlade i sport.

Za ovu priliku, muzeji iznose na videlo i deo privremenih postavki koje nisu vidljive tokom godine, dok kustosi spremaju posebne uglove prezentacije. Organizuju se i animacije na otvorenom, spektakli, muzički nastupi, umetnički ateljei, video-prikazi.

Ove godine, tematski su u prvi plan u Francuskoj istureni muzeji i kultura u ruralnom okruženju. Ministarstvo kulture objavilo je i poseban vodič za ovu priliku. Tu će akcenat biti stavljen na put kroz arheologiju, dvorce, umetničke kolonije i ustanove koje kriju loklana umetnička blaga, čime će postati vidljiviji za širu publiku. U Noći muzeja poraste i prodaja voznih i avionskih karata.

Manifestacija mobiliše širok spektar učesnika, od Oksitanije, preko Doline Loare do Velikog severa, a u sve su uključeni muzeji, galerije, zamkovi i druga zdanja od umetničkog i kulturološkog značaja.

U Parizu je, logično, po pravilu najveća fluktuacija, što se očekuje i ovoga puta, iako su reflektori sada više usmereni na zabačenu, ali uvek zanimljivu unutrašnjost. U gradu na Seni, u projekat je ove godine uključeno osamdeset muzeja, od onih najpoznatijih, do malo znanih široj publici.

Među “kapitalcima” je, naravno, i Luvr. Ali, ko se bude zadesio za vikend u Parizu, nije na odmet da zna da unapred mora da prijavi svoj dolazak u ovaj prostor, zbog regulisanja protoka velikog broja zainteresovanih u kratkom periodu od nekoliko sati u galerijskim sobama koje godišnje obiđe osam miliona ljudi.

Za ovu priliku, posetioci će, uz osmatranje Mona Lize, Svadbe u Kani i Miloske Venere, moći da uživaju u plesu igrača iz Ruande i ritmu perkusionista iz Burundija, ali će imati i priliku da učestvuju u eksperimentalnom “slikanju svetlom” i prave sopstvene tekstilne kolaže i lampione, upoznaju se sa tehnikom teatra senki, stvaraju u grafičkom ateljeu i posebnim fluoroscentnim svetlima eksperimentalno “potcrtavaju” najznačajnija umetničika ostvarenja. Romantičnije i tradicionalnije, u sobama Luvra čeka barokni koncert pod svećama.

Goran ČVOROVIĆSECESIJA IZ PODZEMLJA

Pariski metro, osim transportnog značaja, u sebi krije i mnoge umetničke elemente, od tirkizno oksidiranih ornamenata i balustrada Ektora Gimara na ulaznim kapijama u secesionističkom stilu, do “belog neba od fajansa” opevanog u šansonama. Noć muzeja biće prilika da se ovoga puta posetioci provedu kroz ovo artistički značajno podzemlje, u pratnji vodiča.