IZNAD klisure Nišave, između severnih ogranaka Suve i južnih padina Svrljiških planina, u slikovitom i inspirativnom predelu sela Sićevo, prvi put na Balkanu, pre 120 godina, likovni umetnici su zajedno izašli da slikaju u prirodi.
Foto Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Zahvaljujući našoj velikoj umetnici Nadeždi Petrović, u julu 1905. godine, upravo tu, počela je sa radom Prva jugoslovenska umetnička kolonija.
Obeležavajući ovaj jubilej, Galerija savremene likovne umetnosti Niš, koja i dalje neguje tada započetu tradiciju, gostuje u beogradskoj Galeriji 73, sa postavkom “Jugoslovenski period Likovne kolonije Sićevo”, koja je reprezentativni izbor dela iz njihove bogate kolekcije.
Izložba je i svojevrsni omaž nedavno preminuloj Ljubici Bubi Miljković (1949-2025), višedecenijskom kustosu Narodnog muzeja Srbije, jednoj od najboljih poznavalaca Nadeždinog opusa, ali i stručnjaku, prijatelju kolonije, koju je kao baštinu svom narodu ostavila naša značajna slikarka.
– Rodonačelnica srpske moderne, patriotkinja posvećena nacionalnim idealima i njene kolege iz minhenskih dana školovanja, okupljeni oko ideje kulturnog ujedinjenja južnoslovenskih naroda, dolaskom u selo na jugu i radom u pleneru ostavili su značajnu tekovinu ovom delu Srbije – ističe u katalogu koji prati postavku Emilija Ćoćić Bilić, kustos izložbe i umetnički direktor niške Galerija savremene likovne umetnosti. – Nažalost niške ustanove kulture ne baštine nijedno delo nastalo 1905. u Sićevu.
Foto Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Jubilej je prilika, na šta ukazuju i domaćini, Galerija 73, da se uvidom u bogatu, brižljivo formiranu kolekciju od sedamdesetih godina do danas, ukaže na značaj onovremenog umetničkog poduhvata i u kontekstu šireg kulturnog prostora, tradicije, društvenih i političkih prilika, sagleda njegov uticaj na savremena umetnička promišljanja, shvatanja likovnosti i odjeke u stvaralaštvu.
Gosti na slavama i svadbama
NOVINE su 30. jula objavile da su u Sićevo stigli Nadežda Petrović i Fedro Vesel, kasnije Paško Vučetić, Rihard Jakopič i Grohar, na kratko nekoliko puta boravio je i Branko Popović, slikar, likovni kritičar, profesor istorije umetnosti na Tehničkom fakultetu u Beogradu, dok ostaje upitno prisustvo Emanuela Vidovića i Ivana Meštrovića, koji se moguće kasnije i pridružio – podseća u svom tekstu Emilija Ćoćić Bilić. – U prilog tome, ne umanjujući značaj njihove podrške, govore i navodi učiteljice da je slikarka, kojoj je pružila gostoprimstvo u svom domu, sa Slovencima došla u selo odmah po završetku školske godine početkom jula i da su tu boravili do kraja avgusta, samo se ona (Nadežda) zadržala još nekoliko dana, do početka septembra. Jedan od žitelja Sićeva Blagoje Pavlović, umetnike smeštene u seoskim domaćinstvima, opisao je kao druželjubive i prijateljski raspoložene, česte goste na slavama, svadbama i popodnevnim kolima.
– Ova izložba je takođe značajna za nas, jer je celokupnu ideju da se uspostavi saradnja Galerije 73, sa galerijom SLU Niš, pokrenula nedavno preminula istoričarka umetnosti i muzejski savetnik Ljubica Buba Miljković, koja je kroz svoj radni vek dala ogroman doprinos u očuvanju i afirmaciji Kolonije Sićevo – kaže, za “Novosti”, Mirela Pudar, direktor Galerije 73. – Ljubica Miljković je bila dugogodišnji član našeg Umetničkog saveta i ova postavka, kojoj se ona lično mnogo radovala, ali nažalost nije uspela da je dočeka, biće znak sećanja i na njen stvaralački opus.
Foto Galerija savremene likovne umetnosti Niš
Koncept izložbe u Galeriji 73, prema rečima autorke Emilije Ćoćić Bilić, odražava ideju zajedništva i jugoslovenstva kroz odabir slika i skulptura nastalih tokom prvih tridesetak saziva, odnosno u vreme postojanja Jugoslavije i učešća umetnika iz bivših republika:
– To je ujedno period dinamičnih dešavanja na međunarodnoj likovnoj sceni, koji uz klasične medije beleži egzistiranje više paralelnih pravaca, inovativne pojave i interesovanja za apstraktnu, minimalnu i konceptualnu umetnost, sistemsko slikarstvo i veću primenu savremenih medija, fotografije i videa kroz koje autori izražavaju lične stavove, kritiku aktuelne društveno-političke stvarnosti i ukazuju na egzistencijalne probleme.
Zelenkasto-plava Nišava
NA početku veka sestre Petrović često su dolazile u Niš kod prijatelja svojih roditelja, gde su se osećale slobodno i prijatno, obilazile okolinu, naročito uz Nišavu, sve do Sićeva – piše u katalogu izložbe. – Nadežda je nosila sa sobom boje i štafelaje, Ljubica violinu. Mlade, slobodne, emancipovane, devojke su privlačile poglede seljaka, koji su ih neretko darivali voćem i povrćem. Nadežda je bila oduševljena ljudima, časovima provedenim na reci, a najviše klisurom, divljom prirodom sučeljenih planina, plavetnilom njenih stena, kontrastnim bojama rastinja, smirenim tokom zelenkasto-plave Nišave. Nadeždinom oduševljenju ovim krajem doprinelo je i drugovanje sa seoskom učiteljicom Ljubicom Nikolajević Lovrić.
Tako će se pred beogradskom publikom naći i dela nekih od najznačajnijih predstavnika srpske umetničke scene, poput akademika Ivana Tabakovića, Milorada Bate Mihailovića, Stojana Ćelića, Radomira Reljića, Mladena Srbinovića, Miodraga Miće Popovića, kao i profesora Milenka Šerbana, Mihajla Petrova, Čedomira Krstića, Momčila Antonovića, Zorana Pavlovića, Velizara Krstića, Čedomira Vasića… Ali, i više generacija stvaralaca koji su imali ključni uticaj na našu scenu, od osnivača MSU, Miodraga Protića, preko Bože Ilića, Koste Bradića, Bore Iljovskog, Bojana Bema, do Rade Selaković, Perice Donkova, i mnogih drugih.
Ovako širok i kvalitetan izbor dela sa kolonije u Sićevu, potvrđuje reči Nadežde Petrović, koje kao svojevrsni moto navodi autorka izložbe:
– Umetnost ne profaniše, ona podiže pali moral, pomaže razvitak socijalnih pitanja i evoluciju naroda, podiže kult u čoveku do najviših granica, vrednost jedinke i celog plemena u očima naprednih naroda. Umetnost je najglavniji vaspitač čoveka i naroda.