Srbija danas trasira svoju spoljnu politiku prema SAD temeljnim odrednicama proisteklim, pre svega, iz snažne i odgovorne unutrašnje politike, jasno zacrtanih i održivih ciljeva za rast i razvoj, kao i pažljive identifikacije oblasti saradnje od interesa za našu zemlju i naše građane – kaže u razgovoru za „Politiku” ambasador Srbije u SAD Marko Đurić, koji se nakon trogodišnjeg diplomatskog mandata u Vašingtonu vraća u zemlju.
„Uz podršku i razumevanje našeg državnog rukovodstva, takav pristup daje konkretne rezultate na terenu, ne samo u poslednje tri godine, čemu lično svedočim, već i u poslednjih više od deset godina. Od suštinskog je značaja, po mom mišljenju, da Srbija nastavi da se kreće ovim dobrim, pravim putem saradnje sa Amerikom, utabanim stazama istorijskog partnerstva skovanog pre 143 godine, ali i prokrčenim novom političkom infrastrukturom, novim imidžom Srbije i novim entuzijazmom u nastupu na američkom tlu. Ključni element jeste kontinuitet u delovanju koji nam, poput tajnog sastojka, može pomoći da, najpre kratkoročno, a zatim i na srednji i duži rok, povratimo poziciju i poimanje naše zemlje iz onih perioda kad smo ostvarivali najveći politički i ekonomski uticaj”, ističe Marko Đurić.
Uzimajući u obzir brojne izazove na Kosovu i Metohiji, izazvane surovim stavovima Prištine prema srpskoj zajednici, da li u Vašingtonu postoji veće razumevanje za stavove Beograda prema tom pitanju?
Činjenica je da se s Vašingtonom razilazimo po pitanju statusa naše južne pokrajine, ali je isto tako činjenica da jednostrane i provokativne mere koje Priština iznova i iznova donosi i primenjuje kako bi opstanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji učinila što nepodnošljivijim ne samo da izazivaju ozbiljnu zabrinutost već i sve snažniju i sve otvoreniju osudu predstavnika američke administracije – od ambasadora SAD u Srbiji, gospodina Hila, preko specijalnog izaslanika za zapadni Balkan, gospodina Eskobara, pa do Blinkenovog pomoćnika, gospodina O’Brajena. Jedan od eklatantnih primera je i nedavni predlog zakona koji je Kongresu SAD podnela kongresmenka Klaudija Teni, kopredsedavajuća Srpskog kokusa, kojim se direktno osuđuje Kurtijev režim i zahteva obustava svake vrste američke pomoći i podrške Prištini dok se ne prestane s progonom srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Takve važne poruke visokih američkih zvaničnika, kao i globalne zajednice, imali smo prilike da čujemo i nakon obraćanja predsednika Vučića na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pre nekoliko sedmica.
U bilateralnim odnosima zemalja, jedna od najvažnijih komponenata su ekonomski odnosi. Šta možete da nam kažete o ekonomskim odnosima dve zemlje?
Poslednjih godina ekonomska saradnja naših dveju zemalja izdvojila se kao jedno od najsnažnijih uporišta sveukupnih bilateralnih odnosa, što se na prvom mestu ogleda u rekordnoj robnoj razmeni od 1,2 milijarde dolara već dve godine zaredom. Pored toga što je naš četvrti spoljnotrgovinski partner na svetu, Amerika je i naše prvo izvozno tržište za IKT usluge. Počevši od nekoliko desetina privrednih delegacija i trgovinskih misija koje su posetile Srbiju, zatim poslovnih konferencija i okruglih stolova – od kojih je poslednji bio pre samo nekoliko sedmica u organizaciji Saveta za međunarodno poslovno razumevanje kao najstarije i najpoznatije krovne asocijacije američkih kompanija – preko intenzivnije saradnje sa Američkom privrednom komorom i Američko-centralnoevropskom poslovnom asocijacijom, sve do osnivanja Američko-srpskog poslovnog saveta pre nekoliko meseci kao jednog novog kanala saradnje kompanija i privrednika u Srbiji i SAD, postavili smo Srbiju na ekonomsku mapu Amerike kao regionalno privredno čvorište i privlačnu investicionu, infrastrukturnu, tehnološku i turističku destinaciju.
Sudeći po svemu, vi ste ovde bili veoma uspešan ambasador. Kakav biste savet imali za vašeg naslednika?
Ostavio bih drugima da sude i ocenjuju naš rad, ali lično mogu da kažem da sam ponosan na trud i angažman svog tima u ambasadi u Vašingtonu. Sada već s pravom mogu da kažem da aktivno gradimo novi temelj srpsko-američkih odnosa. Imao sam tu privilegiju da u političkoj i trgovinskoj svetskoj sili službujem u jednom istorijski gledano kratkom, ali izuzetno važnom trenutku za našu zemlju i naše bilateralne odnose, u deceniji u kojoj svedočimo možda ponekada sporom, ali postepenom i postojanom preobražaju slike o Srbiji u američkim očima. Zahvaljujući podršci naših državnih institucija, predsednika i vlade, verujem da smo u prethodne tri godine postavili jedan novi kamen temeljac u zdanje srpsko-američkih odnosa sa akcentom na političkoj, privrednoj i kulturnoj infrastrukturi. Značajno smo uvećali Srpski kokus u Kongresu SAD, angažovali dve kompanije koje nam pomažu u lobiranju, zaključili smo i memorandume o saradnji u oblastima ekonomije i obrazovanja sa saveznom državom Ohajo, zatim memorandum između Stejt departmenta i Ministarstva spoljnih poslova o saradnji spoljnopolitičkih službi i razmeni diplomata, dok u narednom periodu očekujemo i zaključenje sporazuma o strateškom partnerstvu sa SAD u energetici.
Pre nepunih godinu dana otvorili ste direktnu avio-liniju od Beograda do Čikaga?
Time je naša „Er Srbija” postala jedini avio-prevoznik u regionu sa čak dva direktna leta do Amerike, a u pripremi je i otvaranje treće linije, od Beograda do Majamija. Takođe, prošle godine organizovali smo čak dve velike konferencije srpske dijaspore pod nazivom „Jačanje veza”, koje imaju strateški značaj, otvorili smo i dopunske škole srpskog jezika širom Amerike, a u saradnji sa NBA timovima priredili nekoliko „Večeri srpskog nasleđa” u Vašingtonu. Tu su i brojne izložbe naših umetnika i stvaralaca, koncerti, nastupi, književne večeri, posete, gostovanja, učešće na raznim festivalima i manifestacijama. Kolegama koje dolaze posle nas ostavljamo i novu zgradu ambasade na manje od kilometar od Bele kuće i renoviranu ambasadorsku rezidenciju u elitnom kvartu prestonice SAD – ne samo kao mesta susreta sa američkim zvaničnicima i ovdašnjim diplomatskim korom već i kao svojevrsne „srpske kuće” u Americi, mesta predstavljanja i promocije našeg jezika, kulture i narodne baštine i mesta okupljanja srpske zajednice. Želeo bih da naša diplomatija pokaže i dokaže posvećenost i postojanost rada u težnji da – dugoročno, odvažno i marljivo – snaži prisustvo Srbije, širi partnerstvo i unapređuje i u budućnosti saradnju sa SAD na svim poljima.
Kakva su vaša očekivanja po povratku u Beograd?
Očekujem da se vidim s brojnim starim prijateljima i radujem se druženju s našim ljudima, povratku u Srbiju, kao i prilici da nastavim rad u predsednikovom i državnom timu na stvaranju još bolje i uspešnije Srbije, Srbije brojnih auto-puteva, železnica, fabrika, naučnih centara, univerziteta i škola, Srbije koja će biti centar sveta kao organizator globalne izložbe Ekspo 2027, Srbije koja će biti domaćin evropskim i svetskim političkim, privrednim, akademskim i kulturnim delegacijama i sportskim takmičenjima, Srbije koja će iz dana u dan sve više napredovati i u svakom pogledu biti zemlja za primer i ponos našim budućim naraštajima.