Ono što su zapadne sile radile na Balkanu devedesetih godina danas rade u Ukrajini, poručili su govornici na međunarodnom naučno-ekspertskom okruglom stolu „Paralele između Ukrajine, Rusije i Balkana”.
Politikolog, narodni poslanik i kolumnista RT Balkan Aleksandar Pavić istakao je da je ljudima na Balkanu još devedesetih godina bilo jasno da će se NATO širiti na istok.
„Da shvatimo, nama je pomoglo pismo nemačkog političara Vilija Vimera kancelaru Gerhardu Šrederu, u kome su obelodanjene američke imperijalne namere – a jasno je da je NATO imperijalni instrument Amerike. Oni su tada, poredeći se sa Rimskom carstvom, govorili kako bi trebalo uspostaviti kontrolu nad prostorom od Baltičkog mora do Anadolije”, rekao je on.
Pavić je rekao da bi u tom scenariju Srbiju „trebalo isključiti iz evropskog razvoja”, a NATO proširiti na istok, ka Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Pavić je naveo da će NATO u Ukrajini doživeti sudbinu Napoleona i Hitlera, ali da bi to mogli da pokušaju da kompenzuju širenjem na Balkanu, odnosno na preostale dve države koje nisu članice tog bloka – Srbije i BiH.
Međutim, Srbi to obijaju, a u tome im pomaže podrška Rusije, a sve više i Kine, naglasio je on.
„Važno je da se NATO-u ne dozvoli da svoje poraze u Ukrajini kompenzuje na Balkanu, odnosno da on postane deo nove remilitarizovane Evrope koja je okrenuta protiv Rusije”, rekao je on.
Pavić je naglasio da smo „mi ratovali devedesetih, a Rusija ratuje danas”.
„Bitno je da se opet spremimo za ratovanje, ne zato što to želimo, već da bismo sprečili da rat opet izbije. Nema boljeg odvraćanja od jake vojske. Problem je što ne možemo da dobijemo oružje iz Rusije i Kine, ali to ne znači da treba da kupujemo NATO oružje, poput rafala”, istakao je on.
Pavić zaključuje da je „na nama da ne damo NATO-u veštački život, jer ako on doživi svoj poraz u stepama Ukrajine, ne smemo da im damo iluziju da na Balkanu imaju neku perspektivu širenja i zaokruživanja u Evropi”.
Petrović: Odnosi Rusa i Ukrajinaca umnogome liče na odnose Srba i Crnogoraca
Naučni saradnik na Institutu za evropske studije dr Rajko Petrović napravio je paralelu između odnosa Rusa i Ukrajinaca na jednoj i Srba i Crnogoraca na drugoj, navodeći da među njima ima znatno više sličnosti nego razlika.
On je naveo da je u oba slučaja prisutno zajedničko poreklo dva naroda, odnosno rusko kod Ukrajinaca i srpsko kod Crnogoraca, kao i da ti identiteti u dugo nisu bili međusobno suprotstavljeni.
„Značajan je i uloga zapadnih centara moći u formiranju novih identiteta. Neki su bili akteri u oba slučaja, poput Vatikana, kao i Beča (Austrije). U poslednje vreme postoje novi akteri, poput SAD, Poljske u Ukrajini…”, naveo je on.
Naglasio je presudan uticaj komunističkih vlasti na formiranje novih nacija i stvaranja kvazidržavnih institucija u SSR Ukrajini i SR Crnoj Gori, koje su bile važan faktor u lakšem sticanju nezavisnosti.
Petrović navodi da su ti identiteti vremenom, pod uticajem zapada, postali neprijateljski nastrojeni prema srpskom i ruskom, odnosno da su Ukrajina i Crna Gora postale „anti-Rusija” i „anti-Srbija”.
Kao ključne razlike on navodi činjenicu da je Crna Gora bila nezavisna država pre ulaska u Jugoslaviju, iako je imala jasno srpski karakter, dok je Ukrajina zaista nastala tek 1991. godine, kao i da između ruskog i ukrajinskog jezika postoje razlike, dok su srpski i „crnogorski” zapravo jedan jezik.
„Najtragičnija razlika je to što u slučaju Srba i Crnogoraca i pored svega nije došlo do kolektivnog sukoba dveju nacija. Nažalost, u slučaju Ukrajine nam je poznato šta se desilo”, zaključio je on.
Filipović: Obojene revolucije se ne dešavaju same od sebe, već imaju podršku sa Zapada
Naučni saradnik na Institutu za evropske studije dr Aleksa Filipović fokusirao se na „obojene revolucije”, navodeći da je reč o fenomenu koji je prisutan kako na Balkanu, tako i na postsovjetskom prostoru.
„Obojene revolucije zahtevaju ozbiljnu organizaciju koju mogu da obezbede samo države i njihove službe, i ne mogu biti potpuno spontane kako se često navodi na Zapadu”, istakao je on.
Filipović je naveo značaj detaljne pripreme i organizacije takvih revolucija, koje traju i po nekoliko godina, kao i finansiranje koje dolazi iz inostranstva.
On je naglasio da dolazi i do obuke nasilnih grupa, koje igraju ulogu udarne pesnice – što se dogodilo i prilikom događaja od 5. oktobra 2000. u Srbiji, kao i tokom Evromajdana iz 2013-14. u Ukrajini.
Filipović je istakao da takve revolucije nisu uvek uspešne, a za to je naveo primere Rusije (2011-12), Belorusije (2006, 2020) i Kazahstana (2022).
Đurković: Ratovi za jugoslovensko nasleđe su bili priprema za današnja dešavanja u Ukrajini
Naučni savetnik na Institutu za evropske studije dr Miša Đurković rekao je da su dešavanja na prostoru SFRJ bila su priprema za ono što se kasnije dešavalo na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
„Srbi i Rusi su za njih bili remetilački faktor, a komunizam je bio samo maska za rusofobiju. Ona je postojala još od Krimskog rata”, istakao je on.
Đurković je rekao da zapadne sile želele da Srbe podele u više država i entiteta i da im onda nametnu nove, konstruisane identitete. Deo takve politike čini i podela SPC, a kao primer je naveo nedavnu inicijativu uspostavljanja tzv. Hrvatske pravoslavne crkve.
„Priroda ratova u bivšoj SFRJ i bivšem SSSR-u je slična, odnosno narativ je isti (velikosrpska ili velikoruska agresija). Rusija se danas optužuje da krši međunarodno pravo, ali Rusi naglašavaju da su upravo Amerikanci to radili u više navrata u prethodnih nekoliko decenija”, naglasio je on.
On je povukao paralelu između nacija koje su definisane na Balkanu devedesetih godina, poput Bošnjaka, i Ukrajinaca danas, navodeći da su obe nastale u ratu.
Đurković je istakao i da na oba prostora, postsovjetskom i postjugoslovenskom, postoje zajednički identiteti, kultura i tradicija, ali da Zapad želi da ih podeli podsticanjem „zapadnih vrednosti i globalisitčkog identiteta”.
„Uprkos svemu što su zapadni faktori radili, možemo sa sigurnošću da tvrdimo da su ovi procesi i dalje otvoreni, što je za nas dovoljno. Stoga se ovi ratovi mogu definisati kao građanski, jer ratuju ljudi iste etničke grupe”, zaključio je on.
Okupljenima su se obratili i naučni saradnik na Institutu za evropske studije dr Stevan Gajić i doktorand na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Andrija Jovanović.
Među govornicima su bili i gosti iz Rusije i Belorusije: Prof. dr Dmitrij Vladimirovič Karnauhov sa Novosibirskog univerziteta, prof. dr Kiril Vladimirovič Ševčenko sa Univerziteta u Minsku, prof. dr Eduard Anatoljevič Popov sa Univerziteta u Rostovu na Donu i doc. dr Igor Petrovič Šornikov sa Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije.
Okrugli sto „Paralele između Ukrajine, Rusije i Balkana”, u organizaciji Autonomne neprofitne organizacije Centra za javnu i informativnu saradnju „Evropa”, uz pomoć Fondacije za Podršku i zaštitu prava sunarodnika koji žive u inostranstvu i Fond za podršku javne diplomatije A. M. Gorčakova, održan je u petak, 10. maja 2024. godine u Institutu za evropske studije u Beogradu, prenosi RT Balkan.