Kada je pre četiri godine Dragan Đilas odlučio da građanski deo opozicije bojkotuje parlamentarne i lokalne izbore, to su bez pogovora prihvatili svi lideri tadašnje opozicije. Četiri godine kasnije kada je lider Stranke slobode i pravde (SSP) nešto slično sugerisao za beogradske izbore, zeleno-levi deo opozicije se, bar za sada, distancirao od ovog poziva. Sama najava dovela je do podela s Pokretom slobodnih građana, čiji poslanici su napustili zajednički poslanički klub sa SSP-om, dok je Ana Stamenković zbog mogućnosti preskakanja izbora u prestonici posle pola decenije napustila ovu partiju.
Poslednja dešavanja unutar opozicionih redova ponovo su otvorila pitanje da li je počela borba za lidera ovog političkog bloka. Konkurs za lidera srpske opozicije neformalno je raspisan i on je i kao i u proteklih desetak godina otvoren. Preciznije, onaj koji je na meti vlasti i tabloida i u koga su političke oči prevashodno uperene – Dragan Đilas, još ga drži otvorenim. Proteklih godina su se pojavljali na političkoj sceni razni opozicioni političari, ali se ispostavljalo da nisu spremni da se 100 odsto posvete ovom poslu, pa se na kraju dešavalo da su mnogi „plesali” samo jedno izborno leto. I više je nego evidentno da Đilas predvodi borbu protiv Vučića, dok ostali lideri opozicije čekaju ishod i pokušavaju da na tome profitiraju.
Da ideja bojkota nije ponovo slučajno na političkom stolu, razotkrio je politički analitičar Boban Stojanović, posle čijih reči je u „Utisku nedelje” Dragan Đilas skinuo bubicu i nije hteo više da govori. Stojanović je poručio da se nada da „bojkot izbora u Beogradu i lokalnih izbora u Beogradu (opštinama) nije u stvari sredstvo za konzerviranje položaja opozicije u ovom trenutku”. „Ako nema izbora i na njih ne ide i neće izaći niko ko je opozicija, onda odnosi moći u opoziciji ostaju isti. Te onda nema odgovornosti za prethodne godine, nema odgovornosti za proteste, izbore i borbu u Evropi, silna obećanja. Ja se samo nadam da nije to”, rekao je Stojanović nakon čega je usledila i reakcija Đilasa. A kopredsednik stranke Zeleno-levi front (ZLF) Radomir Lazović izneo je uveravanja da će opozicija imati jedinstven nastup na predstojećim izborima, iako postoje različita mišljenja u okviru same koalicije SPN oko bojkota, kao i da će uraditi sve da postignu dogovor.
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je svaka aktivnost opozicije, pa i najava bojkota, borba za političku moć unutar opozicije. Za „Politiku” navodi da unutar koalicije SPN ima različitih političkih entiteta. „Tu je svakako najsnažniji akter Dragan Đilas i on je neko ko je najzaslužniji zato što je došlo do objedinjavanja ovog dela opozicije. Lider SSP-a je najuticajnija ličnost u ovom delu opozicije i ideja bojkota je generisana u krugu ove partije i Đilasovih saradnika. S tom idejom gotovo je izvesno nisu svi politički akteri najsrećniji jer u koaliciji ’Srbija protiv nasilja’ postoje različiti politički akteri koji nisu iste snage, razvijene infrastrukture i resursa. U lagodnijoj poziciji se nalazi SSP, koji može da računa na stabilnost čak i ukoliko se bojkotuju izbori. Druge stranke pak moraju da vode računa gde će one biti, ukoliko do toga dođe”, kaže Klačar.
Dodaje da ukoliko se odluči da budu preskočeni ostali lokalni izbori, onda će neminovno doći do problema na lokalu i sve što bi se možda i moglo dogovoriti na nacionalnom nivou teško da može da prođe na opštinskom nivou, jer bi to za neke lokalne sredine značilo da će opozicija van parlamentarnog života biti čak osam godina. Sve to utiče na borbu za lidera u opoziciji. „Dragan Đilas je bez dileme najuticajnija osoba u opoziciji, ali je poslednjih nekoliko godina došlo do promena, a to je da najčešće vođa opozicije nije istovremeno i neko ko pretenduje na najviše državne funkcije. I u opoziciji je Dragan Đilas lider, ali nije izašao s kandidaturom za premijersko mesto, što je najprirodnija pozicija za njega ili nekoga ko vodi opoziciju”, ističe Klačar.
Uprkos činjenici da je na decembarskim izborima deo opozicije, koji ističe proevropsku orijentaciju, osvojio veliki broj glasova (nešto više od 900.000), nisu ostvareni rezultati koje su najavljivali, a to je pobeda na izborima u Beogradu. I zbog toga je otvaranje pitanja lidera opozicije ostalo otvoreno. Prema svim anketama, opozicione pristalice se i nadaju „novim licama”. Stvar s tim osobama nije u tome da su nepoznata, mlada ili već kakva, nego da se ne mogu dovesti u vezu s vrhom ranijeg političkog establišmenta.
Čini se da je i opozicija shvatila da do promena u Srbiji može doći samo ukoliko nađu respektabilnog kandidata za predsedničke izbore 2027. godine. Politički analitičar Branko Radun smatra da se traži čovek na strani opozicije koji će predvoditi ovu izbornu kolonu i biti ozbiljan takmac vladajućem kandidatu za predsednika republike.
„Sumnjam da će to biti Dragan Đilas jer, objektivno, njegovo političko vreme prolazi. On ne stoji tako dobro u ovom delu opozicije i pored svih resursa, medijske zastupljenosti, nema tu harizmu. Uz to ga je vlast preko medija toliko ocrnila da teško da bi mogao da bude ozbiljan takmac vladajućoj koaliciji. Upravo zbog toga sam siguran da će izbori za predsednika Srbije 2027. godine biti ključni i oni će osim građanskog dela opozicije obuhvatiti i patriotski deo opozicije.
Nije slučajno što se ime lidera Nove Demokratske stranke Srbije Miloša Jovanovića spominje i kao mogućeg kandidata za gradonačelnika Beograda i on sigurno ima ambiciju da bude zajednički kandidat za predsednika”, kaže za „Politiku” Branko Radun.
Dodaje da ukoliko bi Miloš Jovanović postao novi gradonačelnik Beograda, to bi bila značajna odskočna politička daska do Andrićevog venca. „Svako ko bi bio gradonačelnik Beograda bio bi najjača politička figura u opoziciji jer bi imao jedini funkciju. To bi ga automatski kvalifikovalo i za lidera cele opozicije. Meni je zanimljivo da niko desnicu ne spominje i svi kada kažu opozicija misle na građanski deo, ne shvatajući da je, recimo, Slobodana Miloševića na izborima pobedio desničar Vojislav Koštunica, a ne liberal Zoran Đinđić”, zaključuje Branko Radun.