Izmeštanje viskog obrazovanja iz resora prosvete i njegovo pripajanje Ministarstvu nauke i tehnološkog razvija doprinelo bi da se naučni kapaciteti kojima raspolažu fakulteti i instituti više i uspešnije iskoriste za razvoj privede, a samim tim i države.
Foto: Shutterstock
Međutim, to je tehnički zahtevan posao, pa bi se moralo precizno odediti šta je čija nadležnost, a naročito ko je odgovoran za finansiranje svih segmenata.
Ovako sagovornici “Novosti” komentarišu sve češće najave da bi se visoko obr
Izmeštanje viskog obrazovanja iz resora prosvete i njegovo pripajanje Ministarstvu nauke i tehnološkog razvija doprinelo bi da se naučni kapaciteti kojima raspolažu fakulteti i instituti više i uspešnije iskoriste za razvoj privede, a samim tim i države.
Međutim, to je tehnički zahtevan posao, pa bi se moralo precizno odediti šta je čija nadležnost, a naročito ko je odgovoran za finansiranje svih segmenata.azovanje moglo izdvojiti iz Ministarstva prosvete i spojiti s naukom, a takvu mogućnost prvi je pomenuo premijer Đuro Macut u svom eskspozeu u Skupštini Srbije.
– Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima kojim se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što očekujem da će imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva – od stvaranja obrazovnog sistema koji počiva na integraciji sa naukom, razvoja primenjene nauke i inovacije u različitim sferama društva do ekonomskog razvoja – rekao je Macut.
Da bi spajanje ove dve delatnosti koje su duboko isprepletene bilo dobro za razvoj privrede, ali i samih fakulteta i instituta, smatra i prof. dr Radivoje Mitrović nekadašnji dekan Mašinskog fakulteta. On napominje da bi u slučaju da se takva odluka donese bilo potrebno odlučiti šta se time tačno želi postići i koji su ciljevi.
Briga i o studentskom standardu
Profesor dr Radivoje Mitrović ističe da bi u slučaju razdvajanja viskog obrazovanja i prosvete moralo da se razmisli kom resoru će pripasti oblast studenstkog standarda i studentskih stpnedija.
– Bilo bi logično da idu uz visoko obrazovanje i nauku, zato se zakonske izmene moraju odraditi vrhunski kako se ne bi preklapale nadležnosti i kako ne bilo duplih ingerencija – poručeje prof. Mitrović.
– Na vrhu piramide su doktorske studije, i ako se visokom obrazovanju želi dati uloga koju ono ima u razvijenim državama ima smisla objediniti ga sa naukom, jer se onda na najbolji način mogu koristi oprema i resursi – kaže nam prof. Mitrović. – Jako je važno da kapaciteti fakulteta i instituta koji su deo Univerziteta budu u funkciji bržeg razvoja privrede, novih tehnologija i novih proizvoda, a samim tim i razvoja države. Mi smo posednjih 10 godina imali dobar izvoz IT tehnologija, imamo šansu da to pojačamo i proširimo, pa bi naučni kapacitetei univerziteta u tome pomogli. Prosvećene države vode računa o istraživačkim centrima i razvoju. Naše velike i uspešne kompanije uvek su imale naučno-istrživačke centre koji su bili glavna spona sa institutima i fakultetima. A i fakulteti bi dobili tim spajanjem, ako se to umešno sprovede.
Prof. Mitrović koji je bio i zamenik ministra nauke i tehnologije od 1998. do 2000. a kasnije i ministar nauke u prelaznoj vladi, podseća da je visoko obazovanje od 1999. do 2000. bilo zaseban resor. Tada su postojala tri ministarstva – jedno za nauku i tehnologiju, zatim Ministavo prosvete koje je “pokrivalo” douniverzitetsko obrazovanje, a visoko obrazovanje imalo je zaseban resor.
Raspust od 1. do 5. maja
Tek što su se vratili sa prolećnog raspusta, učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji spemaju se za novi predah. Prvomajski praznici slave se 1. i 2. maja koji “padaju” u četvrtak i petak i spajaju se sa vikednom, pa će se osnovci i srednjoškolci u klupe vratiti u ponedeljak 5. maja. Prema važećem škoslkom kalednaru kraj školske godine za maturante osnovnih škola je 30. maja, dok se mlađi osanovci raspuštaju u petak 13. juna. Maturanti u gimnazijama na raspust idu 23. maja.
To se promenilo nakon 2000. kada je visoko obrazovanje pripojeno Ministarstvu prosvete, a nuka ostala u zasebnom resoru. A onda je 2011. godine nauka pripojena prosveti, formirano je Ministvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da bi se ono 2022. godine razdvojilo.
Prof. Mitrović upozorva i da bi ukoliko bude novih promena, to trebalo uraditi veoma precizno kako se ne bi preklapale nadležnosti.
Na ovo upozorava i nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević koji naglašava da u svetu postoje modeli po kojima su nauka i visoko obrazovanje spojeni.
– Ali, tu ima dosta tehničkih problema, naročito je bitno precizirati finansije i ko se kome obraća kada je novac u pitanju. Ako se to ne reši može biti gore nego što je sada – ističe prof. Kovačević.
Naš sagovornik navodi da ovo nije nova ideja, da se o njoj i ranije razgovaralo, ali da nikada nije zaživela.
– To može da se uradi, ali ima mnogo psola za koji je potrebno vreme pa ne očekujem da to bude tako brzo – kaže ovaj profesor.