UDžBENICI od nacionalnog značaja čije se uvođenje u obrazovni sistem najavljuje već nekoliko godina, pred đake će stići naredne školske godine.
arhiva
Prvi korak na tom putu načinjen je juče kada je počela javna rasprava o izmenama Zakona o udžbenicima,a autori ovog propisa u obrazloženju su naveli da je cilj njegovog donošenja očuvanje nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Srbije…
Precizirano je da će ove udžbenike izdavati državna izdavačka kuća, a oni će biti izdavani za sledeće predmete: srpski jezik, srpski jezik i književnost, maternji jezik, maternji jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija i muzička kultura.
Stručnjaci iz različitih oblasti sa kojima smo razgovarali smatraju da je krajnje vreme da se u obrazovni sistem uvedu nacionalni udžbenici, jer, kako ocenjuju, knjige iz kojih godinama unazad uče naši đaci – loše utiču na njihovo obrazovanje.
Tako univerzitetski profesori upozoravaju da se u udžbencima za srpski jezik i književnost poštuje tuđa pamet, a njihov sadržaj koji, uglavnom nastoji da zadovolji evropsku agendu, može naneti nesagledive posledice. Zato je, kako nam kažu profesori Filološkog fakulteta, namera države da izdavanje identiteskih udžbenika vrati pod okrilje države i nacionalnog Zavoda za udžbenike, važan korak u dobrom smeru.
Koliko je ova odluka značajna pokazuje i analiza prof. dr Veljka Brborića koji nam kaže da su udžbenici koji se sada koriste iz srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi – osrednjeg kvaliteta. Kao osnovni problem ističe to što se od autora i izdavača traži da poštuju “tuđu pamet” koja nije u direktnoj vezi sa prirodom predmeta, iza koje ne stoji naučna istina, i koja nanosi veliku štetu obrazovanju mladih.
Obaveza iz Deklaracije
PROFESOR dr Sreto Tanasić odluku države tumači i kao opredeljenost da sprovodi zadatke, u ovom slučaju u vaspitno-obrazovnom sistemu, koji proizilaze iz “Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda” donesene 8. juna 2024. godine na Svesrpskom saboru.
– Ovde bih dodao da bi bilo vrlo značajno da se to odnosi na sve udžbenike za osnovnu školu, jer je i pre donošenja Deklaracije bila sazrela svest da je potrebno da u Srbiji i Republici Srpskoj imamo jedinstvene udžbenike u jedinstvenom sistemu obrazovanja. Posle Deklaracije, to je, nesumnjivo, postala i obaveza – navodi Tanasić.
– Tako će sa pričom o rodno osetljivom jeziku, o novoj podeli južnoslovenskih jezika, o našim književnim i istorijskim junacima, o našoj istoriji i tradiciji i nameri da se zadovolji evropska agenda doći do ozbiljne štete u narednom periodu – upozorava ovaj profesor. – Poseban je problem što je škola marginalizovana, nastavnici obezvređeni i obrazovanje obesmišljeno.
Profesor Brborić ističe da udžbenici u nastavi srpskog jezika i književnosti kao i u nastavi svakog drugog predmeta, predstavljaju osnovne knjige, sačinjene na osnovu nastavnog plana i programa i metodički tako oblikovane za službu u nastavne svrhe.
– To su knjige s kojim su učenici u svakodnevnom kontaktu i bez njih nije moguće valjano organizovati nastavu i savlađivati program – ističe Brborić. – Jasno je da gradivo mora biti ispravno tumačeno i didaktičko-metodički oblikovano, tako da ga učenici mogu na primeren način savladati. Udžbenici moraju imati radni karakter, iz njih učenici samostalno zaključuju i usvajaju odgovarajuća znanja. Ipak, kod nas su ovde ozbiljni problemi. Dugo smo imali monopol državnog Zavoda za udžbenike, što nije bilo najbolje rešenje, a onda je nastao “udžbenički pluralizam” pa su udžbenike počeli i da izdaju novi izdavači, s anonimnim autorima i tako je nastala nimalo prijatna udžbenička priča.
Naš sagovornik upozorava da imamo dvocifren broj bukvara i isto toliko izdavača za udžbenike identitetskih predmeta.
– Preko udžbenika srpskog jezika i udžbenika istorije deluje se na svest učenika i to može biti ozbiljna indoktrinacija, zamagljivanje istine i promena svesti. Neki to zovu nova realnost – kaže ovaj profesor. – Iza ovoga može biti skrivena namera, s obrazovno i nacionalno štetnim posledicama.
Profesor navodi da je, kada su usledile opravdane kritike, prosvetna vlast pokušava da udžbenike iz nekih predmeta vrati pod državno okrilje.
– Ali to ni sad neće biti lako – smatra prof. Brborić. – Tržište udžbenika je materijalno unosan posao. Strani i privatni izdavači neće previše mariti za nacionalni interes, neće se lako odreći pozicija koje su osvojili, biće tu svakojakih neprijatnosti i iznenađenja. Moćnici koji su stajali iza ukupne priče moraju završiti započeti posao – naša jezička, književna i istorijska istina mora dobiti saglasnost mentora koji stoje iza udžbeničke agende.
Istovremeno, prof. dr Aleksandar Milanović koji je i predsednik Saveta za srpski jezik, smatra da izbor gradiva koje će se naći u udžbenicima za srpski jezik i književnost suštinski zavisi od broja časova ovog predmeta u osnovnim i srednjim školama.
– Srpski đaci imaju najmanji broj časova maternjeg jezika u Evropi, ili među najmanjima – kaže ovaj profesor. – Drugi problem su planovi i programi u kojima se gradivo iz oblasti srpskog jezika gotovo u potpunosti ponavlja u osnovnoj i srednjoj školi: iste teme iz istorije srpskog jezika i dijalektologije, iste podele glasova, iste glasovne promene, isti pristup morfologiji, tvorbi reči i sintaksi. Neretko su ponovljene i definicije u udžbenicima, ponegde čak i primeri. Stoga bi poželjan redosled korak bio sledeći: prvo povećati fond časova maternjeg jezika i izjednačiti ga sa drugima u regionu i Evropi, a potom stepenovati gradivo.
Prof. Milanović smatra da bi udžbenike sve više valjalo okretati pitanjima nadogradnje funkcionalne pismenosti đaka.
– Tu mislim na jezičko-stilske karakteristike tekstova različitog sadržaja: mejlove, molbe, žalbe, maturske radove, prezentacije i sl. Takvih tema već ima u udžbenicima, ali bi ih moralo biti više – naglašava profesor.
I Odbor za standardizaciju srpskog jezika odavno se zalagao da udžbenike za osnovnu i srednju školu iz nacionalne grupe predmeta. Predsednik Odbora prof. dr Sreto Tanasić upozorava da od ove odluke ne bi smeli da budu izuzeti udžbenici za srednju školu.
– Ne završava se formiranje ličnosti sa osnovnom školom – ističe Tanasić. – Pre nekoliko godina u jednom trenutku gotovo da je bilo tako i rešeno. Nismo podržali tadašnje rešenje koje traje do danas. Konačno smo se svi uverili da je ono vrlo štetno po naš državni interes u oblasti obrazovanja i vaspitanja mladih generacija.