Sve smo manje pokretni, sve više zaboravljamo i sve smo bolesniji, priča Nenad Marić za ‘Politiku’. On i njegov brat blizanac Predrag borili su se u redovima Vojske Republike Srpske tokom odbrambeno-otadžbinskog rata 1992–1995, a kao dobrovoljci borili su se od marta 1999. na Kosovu i Metohiji u okviru rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije (JSO). Preko pleća su preturili i zarobljeništvo u hrvatskom logoru. Imali su 19 godina kada su bili zarobljeni.
‘Kad god je otadžbina zvala, mi smo se odazvali’, pričaju s ponosom u glasu braća Nenad i Predrag Marić.
A danas, ova dva brata, rodom iz Livna, suočeni sa teškim zdravstvenim problemima, zbog čega nisu u mogućnosti da rade i zarađaju, stanuju sa gotovo nepokretnom majkom u kući od blata i slame, staroj 90 godina, na kojoj propada krov, u selu Ribari, u Šapcu. U toku je i parnica, priča Nenad Marić, za tu kuću. U ovo selo su se doselili 2003. godine. Objašnjava nam da su kupili su kuću, u kojoj danas stanuju, međutim, kako kaže, prevareni su i sada dokazuju da je nekretnina u njihovom vlasništvu, zbog čega imaju troškove za advokata. Advokatici, dodaje, duguju 300 evra.
‘Sve nas je stiglo. Glavno nam je da vratimo dug, od 130.000 dinara, što smo uzeli u materijalu od stovarišta, kako bismo uredili objaket u dvorištu, omalterisali i napravili kupatilo, da bi se neki od nas dvojice ili majka preselili tamo, treba i platiti majstorima’, kaže Nenad, izvinjavajući se zato što prekida razgovor, jer mora da popije lek. Ne tražim da taj novac neko uplati meni, nama, objašnjava on, već molim dobre ljude i opštinu da pomogne, da se dug vrati stovarištu i dodaje da je ‘tamo sve zabeleženo’ i da se sve može proveriti.
‘Nije nas sramota. Bog nam je svedok, imamo i lekarsku dokumentaciju. Pred bogom smo čisti, ne lažemo, a ne lažu ni medicinski nalazi”, navodi Nenad Marić. Sve nas je snašlo, pričaju uglas, dug je teret i samo čekamo da nas pozovu. Podseća na to da je bratu i njemu zdravlje odavno stradalo- snašla ih je šećerna bolest, zbog čega su im neophodne injekcije ‘ozempik’ , a boluju i od oboljenja nerava i brojnih priduženih bolesti. Teško se kreću, a kako navodi Nenad, zbog toga su dobili dekubitis.
‘Potrebni su nam adekvatni ležajevi i garderoba. Nemamo novac za to’, kažu. Kod lekara, dodaju, ne sećaju se kada su poslednji put bili.
‘Ne možemo otići lekaru, nemamo kako, nismo bili ne pamtimo, a nikada se lošije nismo osećali, objašnjava i dodaje da prevoz košta 4.000 dinara’, kažu i navode da veliki broj lekova koji su im propisani ne uzimaju, upravo zbog nedostatka novca.
A bez obzira na sve ove teškoće, zdravstvene i finansijske sa kojima su suočeni, Nenad nam kaže da ubija tuga i dodaje da se ne stide zbog toga što su bolesni i siromašni i da bi otišli da mole za milostinju pred Sabornom crkvom u Šapcu, ali da ne mogu ni to.
‘Udaljena je od nas oko 25 kilometara’, priča i uzdiše. Boli ih, navodi naš sagovornik, to što ih zbog ovakve situacije u kojoj su se našli, pojedinci na društvenim mrežama omalovažavaju. Zbog toga je, kaže, dva puta pokušao da digne ruku na sebe. Priča nam da ima kćerku, koja živi sa majkom, koja je nezaposlena, u Repbulici Srpskoj, i kojoj nije u mogućnosti ni da pošalje novac, niti da uplatiti alimentaciju. Kada smo brat i ja bili zdravi, priseća se u razgovoru za ‘Politiku’, nismo odbijali nijedan pošten posao i svi su nas znali po tome. Sa prvim zdravstvenim problemima, kaže naš sagovornik, suočili su se kada su se vratili sa Kosova i Metohije.
Kako pomoći braći Marić
Braći Nenadu i Predragu Mariću moguće je pomoći uplatom na sledeće račune:
Komercijalna banka Šabac, Ribari
MUP: Međunarodna akcija kontrole saobraćaja, više od 8.000…
Devizni: 9031022489530
IBAN.RS: 35205903102248953089 (uz devizni račun)
Dinarski: 205-9001020306156-48, oba su na ime Nenad Marić
Broj telefona Nenada Marića je +38164/226-2458
Adresa: Nemanjina 112, Ribari, Šabac