SRPSKE SVETINjE NA KOSMETU ZAŠTIĆENE, ALI SAMO NA PAPIRU: Naše crkve i manastiri uživaju podršku Uneska, ali su ipak skrajnuti i zapušteni

U SVETU diplomatije tišina ponekad znači pobedu – za Srbiju je na upravo završenom 47. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska u Parizu najvažnije bilo to što se nije raspravljalo o njenim spomenicima na Kosovu i Metohiji, koji se od 2006. nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti. Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška i Gračanica ostali su pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, bez pokretanja pitanja koja bi mogla da poremete dosadašnji način staranja o njima.

Foto: D.Milovanović

– U našem je interesu da se o tim lokalitetima ne diskutuje na sednici, jer bi se, u prisustvu država koje su priznale Kosovo, moglo otvoriti statusno pitanje – kaže za “Novosti” dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom. – Ovoga puta, rasprave nije bilo i status lokaliteta ostaje nepromenjen, što je za nas najbolji mogući ishod. Kada je neko dobro na Listi svetske baštine u opasnosti, predviđeno je da se izveštaj podnosi jednom godišnje. Ako neko dobro nije na listi ugroženih, izveštaji se podnose svakih deset godina.

Dok na papiru uživaju međunarodnu zaštitu, srpske svetinje na KiM u stvarnosti su zapuštene, skrajnute – ne zbog nemara Srbije, već zato što se nalaze u sredini koja joj ne dozvoljava da o njima brine na valjan način.

– Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i dalje formalno vodi brigu o tim manastirima, ali to nije moguće raditi bez saradnje sa lokalnom zajednicom – ističe Milašinović. – A na terenu nema ni dobre volje, ni stvarne namere da se o tim svetinjama brine. Upravo je u tome najveći problem – saradnja gotovo da ne postoji, a stanje se godinama ne menja. Neki od spomenika i dalje su okruženi bodljikavom žicom i izloženi rizicima, kao što je slučaj sa manastirom Dečani. Bogorodica Ljeviška je primer nemara: umesto da bude centralni orijentir u srcu Prizrena, okružena je kontejnerima, a krov prokišnjava. Teško je poverovati da je reč o dobru univerzalne vrednosti koje je pod zaštitom Uneska. Stalno to pišemo, upozoravamo. Oni koje to zanima čitaju, a oni koje to ne zanima – ne čitaju.

Po rečima Milašinovića, Srbija trenutno ima dobar ugled u Unesku, ali to ne isključuje oprez, naročito kada je reč o Kosovu i Metohiji.

– To je naš prioritet – kaže Milašinović.

Dok se pitanje statusa srpskih svetinja na KiM “drži” podalje od rasprava, odvijaju sepripreme za upise još nekih naših spomenika na Listu svetske baštine. Posle 39 godina otkako je Studenica dobila svoje mesto i tako postala prvi naš i Uneskov spomenik, Srbija sada pokušava da istim putem povede i Smederevsku tvrđavu. Ali ne kao “još jednu tvrđavu”, već kao poslednju srednjovekovnu prestonicu srpskih vladara. Upravo taj istorijski kontekst daje težinu kandidaturi.

– Kad se jedno mesto predstavi kao svedočanstvo poslednjeg uporišta državnosti, onda to dobija smisao koji u Unesku umeju da prepoznaju – kaže Milašinović. – Komisija za procenu već je posetila Smederevo, sva dokumentacija koja je bila neophodna za nominaciju je poslata. Dobili smo obaveštenje iz Uneska da su je primili. Kad dobijemo takvo obaveštenje, a ne unapred odbijanje ili negativan komentar, znamo da su nam dobre šanse.

Đerdap, koji se od 2020. nalazi na listi svetskih geoparkova, uspešno je prošao revalidaciju. Prošle godine stigla su upozorenja da bi taj status mogao biti povučen, ali su ispunjeni svi uslovi, a u izveštaju komisije navedeni su “značajni pozitivni pomaci”.

– Strahovali smo da nećemo možda proći revalidaciju, zato što smo prošle godine imali ozbiljne zamerke u vezi sa održavanjem, manjak ljudi, upravljača – kaže dr Milašinović. – Međutim, pre nekoliko dana, dobili smo pohvalan izveštaj i očekujemo da će 2026. godine, kada je definitivna potvrda Đerdapa kao geoparka, biti pozitivno rešena.

U Unesku je pozitivno ocenjena i dokumentacija za kandidaturu pirotskog ćilima za listu nematerijalne kulturne baštine, koju priprema Centar za nematerijalno nasleđe, pri Etnografskom muzeju.

– Pripremaju se i novi predlozi za Uneskovu listu “Sećanje sveta” – kaže Milašinović. – Srbija se već nalazi na ovoj listi sa Miroslavljevim jevanđeljem, Arhivom Nikole Tesle, telegramom Austrougarske o objavi rata Srbiji 1914. i arhivom Prve konferencije pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Ipak, pažnja Srbije se usmerava ka onome što tek dolazi. U novembru će se u Parizu možda govoriti mnogo glasnije, jer se održava Generalna konferencija Uneska (dešava se svake druge godine) na kojoj se raspravlja o svim ključnim pitanjima, uključujući i prijem novih članica. Ako bi samoproglašeno Kosovo ponovo podnelo zahtev za članstvo, tada bi postojala opasnost da preuzme brigu o srpskom kulturnom nasleđu na teritoriji naše južne pokrajine. To znači da bi, umesto Srbije, izveštaje o stanju u Dečanima, Gračanici ili Bogorodici Ljeviškoj, podnosila Priština. Posledice toga teško je uopšte sagledati.

– Mi za sada nemamo signale da će to pokušati, ali to ne znači da se ne pripremaju. Takozvana država Kosovo je i ranije imala podršku mentora. Šta im je sad rečeno – ne znamo. Ali ne treba se opuštati – upozorava Milašinović.

BONUS VIDEO:

“STAZE KOSMETA”: Sušiće – Epizoda 2

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije