Ono što me je motivisalo da napišem ovu knjigu, jeste činjenica da sam video da postoji veliki nesklad između onoga što se zaista dešavalo i onoga što su mediji izveštavali na svoj način. Hteo sam da pokažem da je istina drugačija od onoga što mediji plasiraju, rekao je juče autor knjige „Kosovo – nečuveno otimanje nezavisnosti”, portuglaski general Raul Kunja na predstavljanju dela u Domu Vojske u Beogradu. Svojevrsno svedočanstvo, u izdanju „Čigoja štampe”, predstavlja rezultat znanja autora stečenog na terenu. General Kunja je tokom 2000. osam meseci službovao na KiM, kao šef obuke i doktrine u snagama NATO. Na Kosmet se vratio 2005, tada već kao general, na poziciju šefa vojnih oficira za vezu u Privremenoj administrativnoj misiji UN na Kosovu (Unmik). Tokom tri godine i dva meseca učešća u ovoj misiji, general Kunja, po činu najviši oficir u strukturama Unmika, bio je vojni savetnik šefa ove misije Joakima Rikera.
O knjizi su govorili, uz autora, bivši predsednik Vlade Srbije i potpredsednik Vlade SRJ, predsedavajući Komisije za saradnju sa Verifikacionom misijom OEBS-a na KiM i jedan od predstavnika naše zemlje na pregovorima u Rambujeu, Nikola Šainović, politički analitičar i karijerni diplomata dr Zoran Milivojević, istoričar dr Mile Bjelajac, direktor „Čigoja štampe” Žarko Čigoja. Moderator je bio Darko Pejović, urednik u listu „Politika”, a prevoditeljka je bila dr Anamarija Marinović, ujedno i prevoditeljka knjige. Kunja je istakao da, kada je završio misiju u Prištini, morao je da napiše izveštaj.
„Video sam da se taj izveštaj dosta razlikovao od onoga što sam gledao”, kazao je. Dodao je da namerava da to ostavi generacijama kao doktorsku tezu i da je želeo da razjasni koji su interesi stajali iza propagande i iza medija, kao i koji su to bili politički i ekonomski interesi. „Ukoliko jedna strana ima da kaže da joj je nanesena nepravda, onda je to Srbija”, rekao je autor.
Šainović je istakao da se radi o studiji i o naučnom radu, koji objašnjava tok stvari, kao i da je veliki deo knjige posvećen istorijskim procesima, koji su prethodili situaciji. „Vrlo retko se dešava da strani autori uđu u detaljnu analizu balkanskih naroda, u njihova verovanja i neverovanja, kultove, koji u kritičnoj situaciji proizvede materijalne posledice. U miru su priče, a u ratu su žrtve”, naveo je i dodao da se u delu daje rezultat istorijskih tokova, odnosno kako prekriveni imperijama, balkanski narodi, pošto ne mogu da ih pobede, sukobljavaju se međusobno.
Narodi koji žive jedni pored drugih, kao Srbi i Albanci na KiM, imaju potpuno dve različite istorije, iako žive na istom prostoru i u isto vreme. „Svaki od tih naroda je formirao, kako autor kaže u svom poglavlju, identitet žrtve i umesto da je tu stao, narod je opisao i ko je uzrok te žrtve, ko je taj drugi”, kazao je Šainović i dodao da se u knjizi opisuje i kako se razvijao sukob, a pošto je general Kunja bio učesnik, on je to video iznutra.
Dva lajt motiva se ovde provlače, istakao je Darko Pejović, a to su istorijski kontekst i kontekst međunarodnih odnosa u kome se slučaj Kosova dešava. Njegov najjači utisak bio je da je reč o delu autora koji se potrudio, a u tome i uspeo – da u svakom odeljku rukopisa poštuje princip nepristrasnosti.
Mile Bjelajac kazao je da je ovo delo samo još jedno svedočanstvo više koje potkrepljuje naša ranija pisanja činjenicama kako je kreirana kriza na Balkanu devedesetih godina i kako je „rešavana”. „Ovo svedočenje dolazi sa strane veoma upućenog savremenika i ono je još dragocenije na međunarodnoj sceni”, rekao je i dodao da portugalski jezik nije ograničen samo na Portugaliju. Istakao je da su u knjizi i svedočanstva glavnih protagonista drugih kriza i ratova, poput generala Veslija Klarka, ali da nije reč o njegovim memoarima, već u drugim prilikama, gde je bio veoma iskren. Pomenuo je intervju u kome je Klark rekao da „Milošević nije dobro shvatio, tu se nije radilo o pravima Albanaca, pa čak ni o etničkom čišćenju Albanaca, radilo se o dolasku američke vojske na Balkan, kredibilitetu naše vojne sile i o resursima”.
Zoran Milivojević je istakao da je reč o hrabrom projektu i hrabrom autoru. „Uspeh svake knjige se meri po onome da li autor uspe na kraju da dokaže tezu zbog čega nešto piše ili nešto istražuje. U ovom slučaju, teza koja stoji u naslovu sa rečima ’nečuveno’ i ’otimanje’, vrlo teške reči, i težak zadatak ne samo za autora, nego za svakoga ko se suoči sa temom kakvo je Kosovo i Metohija. Najbolji dokaz koliko je u tome uspeo je njegov zaključak na kraju, koji otprilike, parafraziram, kaže ’ako su naivno verovali da će se kosovska stvar završiti kako su zamislili, nisu u pravu’”, rekao je Milivojević i dodao da je to nastojanje da dokaže da pokušaj da se napravi država od Kosova putem sile, putem ignorisanja istorije, konteksta, prava, čega god, nije uspela i zato se knjiga čita u dahu. Naveo je i da je autor nepristrasan i da je suočio argumente, da knjiga ima nekoliko stotina izvora i da je uzeo u obzir sve što je relevantno.
Na pitanje o odjeku njegovog dela u Portugaliji general Kunja je kazao da je objavljeno u tri izdanja i da je koriste i studenti i novinari. Čigoja je zaključio predstavljanje knjige uz reči zahvalnosti autoru i učesnicima.
