Srbija u oktobru ili novembru može očekivati isplatu prve tranše po Planu rasta za zapadni Balkan u iznosu od 112 miliona evra, a za nas je ukupno planirano 1,58 milijardi evra. Nadam se da će biti krajem oktobra, jer je to važno za građane, da osete pomak, rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić posle radnog ručka u Briselu, koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priredila za lidere zapadnog Balkana.
Predsednik je rekao da se na radnom ručku razgovaralo o svemu – Planu rasta za zapadni Balkan, zelenim koridorima, sprovođenju pojedinačnih reformskih agendi, kao i o planovima nove Komisije za proces proširenja i ukupnoj situaciji u regionu. Ponovio je da naša zemlja ostaje posvećena svom evropskom putu i unutrašnjim reformama u cilju pridruživanja EU, „ali na prvom mestu važni su nam bolji život naših građana, ekonomski rast i razvoj zemlje”.
Vučić je novinarima rekao da je s Ursulom fon der Lajen razgovarao o evropskom putu i o tome šta može da se očekuje u narednom periodu i naveo da smo „uspeli da uskočimo u taj voz i da od 1. januara budemo deo SEPA”. Istakao je: „To je važno ne samo zbog plaćanja doznaka, već i zbog naših, pre svega manjih preduzeća, zbog naših kompanija. Imao sam sastanak i Oliverom Varheljijem, komesarom za proširenje, koji će uskoro biti na novoj poziciji, veoma važnoj – biće zadužen za zdravlje. Razgovarali smo o svemu onome što smo činili u prethodnom periodu, uz zahvalnost njemu za ogromnu energiju, požrtvovanost i posvećenost rešavanju problema. Razgovarali smo o onome što su planovi nove Evropske komisije, čiji vremenski mandat ističe 2029. godine, dakle za pet godina.”
Prema Vučićevim rečima, to je bila jedna od tema razgovora i s Ursulom fon der Lajen na zajedničkom ručku. Kazao je da obično ne voli da priča šta je ko govorio, osim onoga što je važno za nas, a „to je da smo, bez obzira na našu krivicu i tehnička kašnjenja u pojedinim stvarima, poput SEPA, verujem, uspeli uskočimo u taj voz i da ćemo od 1. januara biti deo onoga što se naziva Single Euro Payments Area”.
Podsećanja radi, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević pre nekoliko meseci je objasnila da je Srbija, kako bi mogla da pristupi Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), morala da ispuni određene zakonske kriterijume, između ostalog u vezi s platnim uslugama, sprečavanjem pranja novca, poslovanjem banaka… Tom prilikom se pozvala na analizu Svetske banke, koja je pokazala da se od oko 12 milijardi evra koje godišnje kao doznake stignu na zapadni Balkan, pola milijarde „izgubi” prolazeći kroz druge zemlje zbog nepostojanja jedinstvenog načina plaćanja. SEPA trenutno obuhvata 36 evropskih zemalja.
Predsednik Vučić juče je istakao da je bilo reči i o zelenim koridorima, dodajući da će se o tome uskoro voditi razgovori s mađarskim prijateljima i da se nada da ćemo jednog dana moći da otvorimo te razgovore i s Hrvatskom. Kazao je: „To bi spustilo, smanjilo troškove, omogućilo veći profit i, na kraju krajeva, veće plate zaposlenima, a to je ono za šta se borimo – bolji životni standard naših građana. Bilo je reči o evropskom putu i o tome šta može da se očekuje u narednom periodu. Uskoro ćemo videti predsednicu Evropske komisije u našem regionu, posetiće i Beograd. Verovatno ćemo se videti i u Njujorku. Mislim da ona ima veoma pozitivan stav prema proširenju, govoreći o geopolitičkim promenama, i da je to nešto što daje novi impuls proširenju. Ja imam veliko poštovanje prema njoj i verujem njoj, nisam siguran kako će to sve da izgleda na nekom drugom nivou.”
Govoreći o Planu rasta za zapadni Balkan, rekao je: „Naša tranša će biti 112 miliona evra, od kojih su 32 miliona evra poklon novac, 80 miliona evra je kredit, pod najboljim mogućim uslovima, ali nije to za nas od suštinskog značaja, već reforme – to je za nas od najvećeg značaja. Agenda Plana rasta za Srbiju predviđa 1,58 milijardi evra. Računajte da je (od te sume) 380 miliona poklon novac, dakle grantovi, a 1,2 milijarde su ova najpovoljnija pozajmljena sredstva, gde je kamata od nule do dve odsto na 40 godina. Dakle, stvarno kao da je džabe novac.”
Istakao je da su ta sredstva velika i važna, ali da su reforme mnogo značajnije za Srbiju, kao i jedinstveno tržište zapadnog Balkana. Dodao je da Srbija želi otvoreni zapadni Balkan, otvaranje granica, slobodan protok robe, ljudi i usluga i da je to osnovni uslov za pristupanje jedinstvenom evropskom tržištu. Govoreći o otvaranju novih klastera, rekao je da veruje da će to biti u decembru i da zavisi od političkih uslova u pojedinim zemljama: „Što se tiče klastera i otvaranja, da li će biti u decembru – ja verujem da hoće. Zavisi više od političkih uslova i od nekih drugih stvari, vezano za pojedine zemlje, a ne samo za ljude iz Brisela i one koji su ovde u Briselu ili Evropskoj uniji, a o tome odlučuju. Ali se nadam da je to moguće. Radimo na tome.”
Radnom ručku u Briselu, pored Vučića, prisustvovali su i premijeri Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore – Edi Rama, Hristijan Mickoski i Milojko Spajić, predsedavajuća Savetu ministara BiH Borjana Krišto i premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti.
Rada Trajković više voli članove tzv. OVK nego Srbe sa KiM
Stav Rade Trajković prema Srbima na KiM odranije, ne vidim ništa novo ni u izjavi u kojoj je uporedila Srbe s KiM sa članovima tzv. OVK, rekao je Vučić upitan za komentar izjave Trajkovićeve i kojem se dodvoravaju oni koji porede Srbe s KiM sa članovima tzv. OVK. Kazao je: „To je za nju (Trajkovićevu) čak i lažno poređenje, mnogo više ona voli ove iz OVK. Nisam čuo njenu izjavu i ne mogu da komentarišem, ali mogu da komentarišem njene stare izjave.”
Odgovarajući na pitanje o upozorenju nemačke ambasade Prištini da će, ukoliko ne ukine zabranu uvoza srpske robe, njen status u Berlinskom procesu biti doveden u pitanje, Vučić je rekao da je u toku sastanak na jednom drugom nivou u Briselu, kojem prisustvuju državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković i specijalni izaslanik Nemačke za zapadni Balkan Manuel Zaracin. Dodao je: „Sa velikom pažnjom iščekujem njegov poziv da mi kaže šta se događa na sastanku. Mi smo ispunili sve zahteve po tom pitanju. Sve ono o čemu smo dugo razgovarali s Nemcima, što je ne lako i mnogo teško za nas, ali i naša ideja je da imamo otvorene linije komunikacije, da imamo slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga, svega. Dakle, to je politika koje se Srbija nikad neće odreći, ali neki drugi nemaju takvu politiku.”
Isti mediji me optužuju za izdaju i traže da priznam Kosovo
Isti mediji koji su me ranije optuživali da sam izdajnik danas od mene traže da priznam nezavisno Kosovo, rekao je Vučić upitan za komentar teksta koji se pojavio u medijima, gde se navodi da u udžbenicima treba da stoji da je Kosovo nezavisno i gde ga kritikuju što neće da prizna nezavisnost Kosova. Kazao je: „Danas traže od mene da priznam nezavisno Kosovo. Šta ćete… To je ono što sam rekao. Šta god uradili – uvek ste krivi svima. Ništa novo, ništa strašno. Kad bi mi politiku vodile novine, novinari i javno mnjenje, odavno bih prestao da se bavim ovim poslom. Bavite se ovim poslom da biste doneli dobrobit svom narodu, svojim građanima… Da sam pitao nekoga kada sam smanjivao plate i penzije, nikad to ne bih uradio, a do sada bismo bankrotirali, ne bismo imali penzije. Srećom, pitate ljude jednom u dve, tri ili četiri godine, kad imate redovne ili vanredne izbore i tada ljudi procenjuje da li ste se trudili, borili, radili u interesu naroda.”
Uspesi u vojsci su najvidljiviji, građani će to moći da vide u Batajnici
Vučić je, odgovarajući na novinarska pitanja, juče pozvao građane da danas prisustvuju prikazu sposobnosti Vojske Srbije u Batajnici i istakao da su uspesi tu najvidljiviji, posebno ako se uporede s vojskom iz vremena Zdravka Ponoša. Naveo je da će građani moći prvi put da vide 500 malih dronova, koji nanose ogromnu štetu, kao i nove helikoptere s Kipra. Ponoš je izjavio da će uspeh srpske vojske biti ako preživi SNS i vlast, a Vučić, upitan za komentar, rekao je: „Ne bih da ulazim u stranačka pitanja, beskrajno volim SNS, mislim da je ova stranka, uprkos tome što u svakom žitu imate kukolja, donela najveće i najznačajnije promene u savremenoj istoriji naše zemlje, da je promenila lice Srbije, da je zaposlila Srbiju. U vreme Ponoša, Đilasa, Tadića i ostalih bilo je 550.000 manje zaposlenih. Prosečna plata je bila gotovo tri puta manja. Mislim da to sve govori. Neću da pričam o nivou stranih direktnih investicija, o nivou infrastrukturnog razvoja, jer ćemo uskoro moći da merimo auto-puteve od 1945. do 2012. i od 2012. naovamo. Videćete da će uskoro to od 2012. naovamo da prevagne.”
Dodao je da to govori o ogromnom napretku i ogromnim uspesima Srbije, istakavši: „Što se tiče vojske, mislim da su tu uspesi najvidljiviji.” Pozvao je građane da dođu danas u 11 sati u Batajnicu da to vide i dodao: „Da uporedite vojsku koju je Ponoš uništavao topeći tenkove, prodajući ’strele’, prodajući ’šila’, prodajući ’igle’, prodajući ’zolje’, uništavajući ih za račun i u ime tuđih interesa. I danas, kad smo sve to uspeli da obnovimo, kad smo uspeli da izgradimo jednu modernu armiju u kojoj i dalje imamo problema s ljudskim kapacitetima, koja je u svakodnevnoj trci s onima koji bi da ugroze Srbiju i da prete Srbiji, moramo da budemo uvek za korak ispred ili da pratimo u potpunosti da ljudi dođu i da budu ponosni na svoju vojsku, na svoje vojnike, na svoje oficire, svoje podoficire, jer imaju čime da se ponose. Moći će da vide sve ono što nisu mogli ni da sanjaju u vreme Ponoša, Đilasa, Aleksića – koji je obećavao u to vreme po hiljadu evra ljudima zajedno s Dinkićem, pa ih prevario – Tadića i svih ostalih.” Naveo je: „Sve je izrađeno u poslednjih 10 godina. Sutra ćete da vidite prvi put, ja mislim, i 500 naših dronova, ne pet, već 500 naših malih dronova, koji nanose ogromnu štetu. Videćete i neke druge dronove, pa ćete da vidite i ove nove helikoptere s Kipra, što smo dovukli prvi put, moći ćete da ih vidite, mislim i na delu, zavisi od toga kakvo će vreme da bude.”
Antrfile
Fon der Lajenova: Partneri sa zapadnog Balkana pripadaju Evropi
Svih šest partnera sa zapadnog Balkana pripadaju Evropi i na tome se radi u Evropskoj uniji, rekla je juče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posle radnog ručka u Briselu, koji je priredila za lidere ovog regiona. Ona je na „Iksu” napisala da se „istovremeno radi na približavanju njihove ekonomije i tržišta Planom rasta od šest milijardi evra za region”.
