Smatram da su bilateralni odnosi Velike Britanije i Srbije dobri, naši istorijski odnosi traju skoro 200 godina, poručuje u razgovoru za „Politiku” britanski ambasador Edvard Ferguson. „Ovde sam osam meseci i veoma sam uzbuđen što mogu da učestvujem u razvoju naših odnosa, u pravcu modernijih, dinamičnijih, aktivnijih i pozitivnijih, orijentisanih ka budućnosti. Prvi put u istoriji naša trgovinska razmena je, u poslednjih 12 meseci, nedavno prebacila vrednost od milijardu funti, što je dosta brz rast u odnosu na 700 miliona, koliko je iznosila pre samo tri godine. Posebno sam zadovoljan brojnim pomacima u modernim sektorima, kao što su digital, informacione tehnologije, biotehnologija. Britanija je trenutno za Srbiju treća po veličini destinacija za trgovinu uslugama”, ističe Edvard Ferguson.
Šta to tačno znači?
Digitalni sektor u ukupnom procentu srpske ekonomije porastao je na oko 10 procenata. Srbija ima briljantne inženjere koji se bave digitalnim uslugama i IKT tehnologijama. Kako ovi biznisi rastu, oni su prirodno upućeni ka Londonu, digitalnoj prestonici Evrope. Tu je i dobar primer digitalni servis e-beba, razvijen zahvaljujući donaciji Ujedinjenog Kraljevstva, kao i Državni data centar u Kragujevcu, u kojem je, takođe, Britanija bila uključena kao najveći bilateralni donator. „Britiš ervejz” se vratio posle 13 godina u Srbiju, britanska kompanija „Menzies aviejšen” postala je glavna za logistiku na beogradskom aerodromu odnedavno… Najveća prilika koja postoji za saradnju je da Srbija pristupi finansijskim instrumentima koje nudi Britanija pod nazivom UKEF, to su sredstva od 15 milijardi funti za region, a za Srbiju je to od četiri do pet milijardi funti! Postoji niz sektora gde postoje razgovori o korišćenju tih sredstava: na velikim projektima povezanim sa Ekspom 2027 – od izgradnje puteva do obnovljive energije. To je šansa da Srbija dalje razvije svoju ekonomiju, ali i da neke nove britanske firme dođu u Srbiju i učestvuju u ovom razvoju.
Koliko je Ekspo važan za Srbiju i kakvu šansu Velika Britanija vidi za sebe u ovom ogromnom projektu?
Ekspo je važan jer stavlja Srbiju na globalnu scenu. Ogromna prilika i izazov. Vlada Srbije ima ambiciozan plan, mi želimo da pomognemo njegovu realizaciju. Konkretan primer uspešne saradnje je još jedan projekat podržan kroz instrument UKEF, a to je Moravski koridor, u kojem je upotrebljeno više od 400 miliona funti iz ovog fonda.
Kako ocenjujete našu ekonomsku saradnju uopšte, da li je mogla da bude i bolja?
Da, definitivno je mogla. Smatram da imamo solidne temelje i vidimo određeni rast. Ekonomija je samo jedna strana naše saradnje, imamo važnu saradnju na polju bezbednosti, konkretno sa srpskim agencijama i tužilaštvom radimo zajedno u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala i ilegalnih migracija. Istakao bih sajber-bezbednost, koja danas postaje sve više važna. Takođe, britanske i srpske oružane snage raspoređene su zajedno u misiji UN na Kipru. Za mene je to bitno i zbog istorijske dimenzije naše vojne saradnje koja je praktično bila saveznička u dva svetska rata. I, naravno, naša saradnja na polju kulture je važna, koja dotiče svaki deo srpskog društva. Mnogi su odrasli uz Premijer ligu, britanske filmove, serije, muziku, vole našu modu. To je taj, uslovno rečeno, mekši deo naših odnosa na kojem možemo da gradimo puno toga.
Pomenuli ste da smo bili saveznici u dva svetska rata, ali sada postoje otvorena pitanja. Pamtimo 2015. godinu, kada je Britanija bila predlagač rezolucije o Srebrenici u SB UN. Rusija je tada stavila veto i čini se da su se od tog trenutka zaljuljali odnosi između Beograda i Londona. Zašto ste hteli da taj akt bude usvojen i zašto sada podržavate rezoluciju o Srebrenici koja se priprema u Generalnoj skupštini UN?
Velika Britanija se ne igra politike kada je u pitanju Srebrenica. Kompetentni međunarodni sudovi su ono što se desilo u Srebrenici okvalifikovali kao genocid. Zbog toga i mi koristimo taj termin. To je pravna, a ne politička odluka. Priznajemo, na osnovu međunarodnih izveštaja, da su delimično odgovorne i UN jer nisu uspele da spreče ono što se dogodilo u Srebrenici i mi želimo, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, iz tog slučaja da naučimo određene lekcije kako se to nikada više ne bi ponovilo. Apsolutno je važno da se razume upotreba tog termina „genocid”. Ni u kom slučaju to ne znači kolektivnu odgovornost srpskog naroda, a što, nažalost, imamo često slučaj da čujemo u politici i medijima ovde. Sudije uključene u te procese pred međunarodnim sudovima su tada jasno rekle da se ti procesi ne bave narodom, već isključivo pojedincima odgovornim za te zločine. Naš stav je da moramo razumeti prošlost radi bolje budućnosti, a mi želimo da gledamo u budućnost.
Kako da govorimo o budućnosti kada se vraćamo u prošlost?
Rezolucija o Srebrenici je pred Generalnom skupštinom UN, Velika Britanija nije autor te rezolucije. Ali svrha rezolucije je da se spoznajom prošlosti i uspostavljanjem međunarodnog dana sećanja na taj događaj, i promišljanjem, suštinski krene napred.
Kada smo kod prošlosti i budućnosti, da li bi Britanija možda glasala i o rezoluciji o Jasenovcu ako bi je Srbija podnela?
Svaki predlog rezolucije koja se pojavi na stolu razmatramo zasebno, u skladu sa onim što u predlogu piše. Nekoliko puta sam bio u Jasenovcu i očigledno su užasni zločini tamo počinjeni.
Ali mnogi u našoj zemlji su stekli utisak da se i Srbija i srpski narod optužuju da su genocidni. Mislite li da su Srbi genocidan narod?
Ne, naravno.
Da li je Republika Srpska nastala na genocidu?
Ne, naravno da nije. Ponavljam, sudije uključene u te konkretne sudske procese su jasno rekle da presuda o genocidu apsolutno nije ni na koji način povezana sa Srbima kao narodom ili sa Srbijom. Ljudi koji su počinili ratne zločine su zločinci.
Ali koja je poenta? Ti zločinci su osuđeni. Stare rane nekako zarastaju i sad bi neko da ponovo izvlači to i stavlja na dnevni red, zašto?
Zašto sada je pitanje za one ljude koji su predložili rezoluciju, a ne za mene. Sledeće godine je 30-godišnjica Srebrenice. Voleo bih da vidim da svi zajedno dođemo do zajedničkog razumevanja prošlosti kako bismo omogućili da se BiH i Srbija, koje imaju mnogo toga zajedničkog i susedi su i važni ekonomski partneri, zajedno okrenu budućnosti.
Ne mislite da će ova rezolucija, umesto da ih približi, samo da napravi razdor između ljudi koji žive u Republici Srpskoj i Federacije BiH, kao i Srbije?
Nažalost, u ovom trenutku to je pitanje koje deli ljude. To je svima jasno. Mislim da je ovo pitanje, pre svega, za političke vođe, da li žele da iskoriste godišnjicu kao povod da rade na pomirenju i da prošlost ostane iza nas.
Još jedno teško pitanje, potencijalni prijem tzv. Kosova u Savet Evrope. Kako je moguće da jedna država bude primljena u SE iz dva dela, imajući u vidu da u UN postoji samo država Srbija? Po Statutu SE, samo evropske države mogu da budu članice.
Jasno vam je da Velika Britanija pristupa ovom pitanju iz drugačijeg ugla. Kao i većina članica EU, evropskih i mnogih drugih država, smatramo Kosovo nezavisnom državom. Velika Britanija bi želela da vidi Kosovo u SE i drugim međunarodnim organizacijama, kada se steknu uslovi za tako nešto. Smatramo da je ovo bitna organizacija koja je suštinski bila važna za postizanje mira i stabilnosti u Evropi posle Drugog svetskog rata. Smatramo da instrumenti SE – kao što je npr. Evropski sud za ljudska prava – mogu biti izuzetno važni za zaštitu prava svih građana Kosova, uključujući naravno i manjine. Istovremeno, želimo da vidimo napredak na planu realizacije Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, to je davno trebalo da se desi, jer je obaveza preuzeta Briselskim sporazumom pre više od 10 godina.
Pre više od 11 godina…
Da, tačno. Bili smo veoma jasni da želimo da vidimo da se ZSO formira što je pre moguće. O tome je jasno govorio i naš specijalni izaslanik za zapadni Balkan, lord Stjuart Pič. Smatramo da je to bitan deo okvira normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.
Iz vaših reči zaključujem da i vi smatrate da Kosovo još nije ispunilo uslove da bi ušlo u SE, već se tek očekuje da bi ono moglo da to ispuni nakon prijema? Vi verujete Kurtiju?
To nije stvar vere, već očekujemo konkretan napredak. Važno je i hitno da se ostvari napredak u sprovođenju Ohridskog sporazuma, da se malo tog pritiska skloni s dijaloga Beograda i Prištine. Smatram da to odvraća pažnju sa onoga što je zaista bitna priča u Srbiji, kao što je Ekspo. To treba da bude pozitivna priča koju Srbija priča svetu.
Britanski mediji poslednjih meseci pišu o navodno planiranoj invaziji Beograda na Kosovo, u tome prednjači „Telegraf”. Reporterka je čak došla na administrativnu liniju i rekla da iza njenih leđa može da dođe invazija. Stvarno mislite da Beograd sprema invaziju?
Ne. Pominjete jedan članak u jednom britanskog dnevniku, a štampa je kod nas slobodna. Videli smo i da je novinar „Fajnenšel tajmsa” napisao da je to neodgovorno izveštavanje i da pokazuje manjak razumevanja o ovoj situaciji. Ne slažem se lično sa člankom „Telegrafa”. Ali ovaj slučaj nam govori nešto važno, govori o percepciji kakva je uloga i reputacija Srbije i ovog regiona ne samo u britanskim medijima nego i šire u Evropi. Realnost je da je situacija ovde komplikovana. Veoma je važno da Srbija svetu ispriča svoju pozitivnu priču, ekonomsku pre svega, a ne o političkim tenzijama sa susedima.
Srpska štampa je pisala o britanskim isporukama naoružanja Prištini, da li mislite da je to ozbiljno naoružanje koje može da donese promenu ravnoteže, da destabilizuje ionako teške odnose između Beograda i Prištine i zašto se to radi?
Nismo zabrinuti načinima na kojima se oružane snage trenutno razvijaju i u Srbiji i na Kosovu. Nastavljamo da radimo tesno sa oružanim snagama Srbije. Dovoljno je haosa i kriza oko nas, tako da smatramo da Balkan treba da ostane miran, stabilan, bezbedan i prosperitetan.
Koja je ukratko vaša ocena regionalne stabilnosti zapadnog Balkana kao celine?
Teško je dati kratak odgovor jer je region kompleksan. Ono što je važno jeste da države treba da nastave da rade zajedno, blisko i konstruktivno. Voleo bih da vidim više fokusa na ekonomska, a manje na politička pitanja koja dele.
Britanija je izašla iz EU i ne odlučuje tamo kao nekada, mislite li da će uključivanje Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 da ubrza ili uspori evropski put Srbije?
Ne bih da ulazim u detalje u vezi s pridruživanjem pošto ste i sami rekli da nismo više deo EU. Ujedinjeno Kraljevstvo je napustilo EU iz svojih razloga, kao što je Srbija odlučila da joj se pridruži iz svojih razloga. I kao prijatelj Srbije, hoćemo da vam pomognemo na tom putu. Taj proces pomaže Srbiji da podigne standarde u čitavom nizu ključnih oblasti za život ljudi, poput vladavine prava, slobode medija, zaštite konkurencije, životne sredine itd.
Ljudi u Srbiji ponekad kažu da dok mi stignemo do EU, ona neće ni postojati?
Budućnost EU je veoma snažna i pozitivna. Ako gledamo na nivo evropskog jedinstva prilikom invazije Rusije na Ukrajinu, vidimo da je Evropa ujedinjenija i snažnija nego što je iko, pa i sam Putin, očekivao. Putinova odluka da prekrši međunarodno pravo i napadne Ukrajinu je otvorila Pandorinu kutiju.
Zar nije 1999. agresija NATO-a na Jugoslaviju otvorila Pandorinu kutiju?
Imamo različito viđenje tog događaja. Ali ono što se sada dešava u Ukrajini je konkretno napad jedne suverene države na drugu susednu i otvoren napad na civile i civilnu infrastrukturu koji traje dve godine.
U čemu je razlika kada jedna država napadne drugu suverenu državu i kada 19 država napadne jednu suverenu državu?
Nije bilo invazije 1999. godine. Ali suštinska stvar je da previše vremena provodim baveći se političkim temama, a ono što želim da radim su stvari koje naše države približavaju. Imamo trenutno fantastične stvari, koje su odličan način da se Britancima približe Srbi, kao modna revija u decembru, gde su bile srpska i britanska dizajnerka. To je lepša priča o realnosti naših odnosa, kao i dolazak Eda Širana i Roda Stjuarta u Beograd ove godine.
Srpski jezik za šest meseci, volonter na univerzitetu
Odlično govorite srpski jezik?
Hvala. Pre nego što sam došao u Srbiju proveo sam šest meseci učeći srpski jezik, uključujući i mesec dana u Novom Sadu, gde sam živeo kao student jezika i radio sam kao volonter u Studentskom kulturnom centru u martu prošle godine. To je bila fantastična prilika da naučim više o Srbiji i Srbima i običnom životu ovde.
Da li vas je Srbija prijateljski dočekala?
Apsolutno. Ljudi su veoma gostoljubivi i velikodušni.
Želim povezivanje naših ljudi
A kada će Srbi moći da putuju bez viza u Veliku Britaniju?
To je pitanje koje mi stalno postavljaju. Svestan sam toga, ali u ovom trenutku je svim državljanima zemalja zapadnog Balkana potrebna viza za putovanje u Britaniju. Ako pratite našu politiku, znate da je pitanje migracija ključno pitanje na našem unutrašnjem planu. Ali ono što želim i na čemu radim jeste povezivanje naših lidera, ljudi iz sveta biznisa i običnih ljudi. A da bi se to desilo, potrebno je da postoji sloboda putovanja i voleo bih da dođe do nekih promena. Kao prvi korak radimo na digitalizaciji naših viznih usluga kako bi ljudi lakše prošli kroz taj proces. Ukidanje viza nije nešto što će se u bliskoj budućnosti desiti, to je tema koju britanska vlada periodično razmatra.