Potpredsednik vlade Aleksandar Vulin obelodanio je da je on, dok je bio na drugim funkcijama, autor spiskova onih, među kojima je i hrvatska pevačica Severina, koje granična policija pri ulasku u Srbiju treba da zadrži. Žali, kaže, samo što nekih na spisku nema. Da je malo bolje razmislio, na tim spiskovima, osim kriminalaca, ne bi bilo ni Severine, ni sličnih njoj. Ne zato što je reč o, sudeći po pisanju nekih naših medija, takoreći svetskim velikanima, već zbog nesagledive štete za Srbiju. Nepotrebne i nezaslužene.
Vulin je, čini se, veoma ponosan na pomenute spiskove o kojima, kaže, „Aleksandar Vučić nije bio pitan, niti je trebalo da bude pitan”. Ima nas, i nije nas malo, koji mu veruju da „Vučić nije bio pitan”, ne zato što verujemo Vulinu na reč, već zato što, da je bio pitan, sasvim sigurno na ovaj spisak ne bi stavio Severinu i slične njoj. Šta Vučić misli o onome što je Severina izjavljivala o Srbima i Srbiji, i ne samo ona, a sigurno ne misli ništa dobro, kao i dobar deo, pre svega, Srba, drugo je pitanje, ali ovako nešto nikad ne bi uradio. I oni koji vole Vučića i oni koji bi, po sopstvenim izjavama, najviše voleli da ga nema, lako će se složiti da je on velemajstor političkog marketinga. I baš zato ovako nešto ne bi uradio. Zna da ovakvi spiskovi samo štetu mogu da nanesu Srbiji i njemu lično, budući da je mnogo onih u regionu i šire, ali i u zemlji, koji jedva čekaju bilo šta što se može upotrebiti za priču o „diktaturi”, „zabrani slobode mišljenja”… i sličnih floskula o Srbiji kao „zemlji mraka i neslobode”.
Nije ni Vulin od juče u politici, naprotiv, ima decenije političkog staža, pa je, pre nego što je krenuo da sastavlja spiskove, mogao da predvidi kako se oni mogu upotrebiti i zloupotrebiti i da dvaput razmisli koga će tu staviti. Mogao je i da ne razmišlja, već da ipak pita Vučića šta misli o njima, tim pre što sasvim sigurno zna da se ama baš sve – od ovakvih spiskova do suše i poplave, pa i njegovih (Vulinovih) neodmerenih izjava – knjiži na Vučićev konto.
No, nije ni pitao Vučića, niti smatra da je trebalo, a nije se zapitao, ili nam to nije obelodanio, ko je rešio baš u ovom trenutku da čita i revnosno postupa po njegovim spiskovima. Vulin odavno nije ni ministar unutrašnjih poslova, ni šef BIA, a tad je, kaže, sastavio spiskove. Severina je otada mnogo puta bila u Srbiji i nikad je niko nije zaustavljao. Da jeste, nadaleko bi se čulo, kao što se čulo sada, a osim toga, i sama je rekla da joj se ovo prvi put dogodilo.
U svakom slučaju, ko god je doneo ovu odluku ili je glup, ili zlonameran. Samo neko takav mogao je da zaustavlja Severinu u trenutku kad je Hrvatska držala u zatvoru beogradskog advokata Nemanju Berića, koga je uhapsila i brzopotezno osudila zato što je u svojim kolima na putu kroz Hrvatsku slušao pesme Baje Malog Knindže. Beogradski borci za ljudska i razna druga prava, u najboljem slučaju, nisu videli ništa sporno u postupku hrvatske države, a bilo je i onih koji su smatrali da Beriću i mesto u zatvoru kad sluša „tog nacionalistu”. I u Hrvatskoj, osim pokojeg advokata, niko nije video ništa sporno u zatvaranju Berića, baš kao ni u regionu, preciznije u Federaciji BiH.
Berić je, posle 15 dana tamnovanja i, kako je rekao, slušanja Tompsona, pušten na slobodu. Tompson je, ako ima neko ko ne zna, hrvatski pevač koji se proslavio po pevanju pravih ustaških pesama, onaj kome je, zbog toga, zabranjen ulazak u neke zemlje Evropske unije, onaj uz čije pesme slave pobede hrvatski sportisti i s njima zajedno državni vrh, ko god da je trenutno na vlasti.
Velika tišina koja je pratila Berićevo hapšenje i slanje u zatvor pretvorila se u viku do neba, kad je isti stigao kod predsednika Vučića, koji je, uz objavu o susretu, napisao da će zajedno otići na sledeći koncert Baje Malog Knindže. To je za naše „profesionalne” medije bila najvažnija tema – „skandalozno, Vučić ide na koncert nacionaliste”. Još nisu stigli da se razmašu o novoj Vučićevoj nepodopštini, a stiže im najlepši mogući poklon i municija za rafalnu paljbu po „nepomeniku” – Severina uhapšena na granici zbog verbalnog delikta! Za naše „profesionalce”, medijske i ine, ništa važnije nema od Severine, na svim naslovnicama „progon hrvatske umetnice”, ona je postala „nova žrtva spiskova nepodobnih”… Oglasili se i zvaničnici hrvatske vlasti, reagovalo se i u Crnoj Gori, a tek ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, onaj koji bi da ukine Republiku Srpsku, koliko je bio zgranut… Zvaničnici EU se nisu izjašnjavali, ali ne treba sumnjati da ćemo u nekom narednom izveštaju Evropskog parlamenta čitati i o Severini, pobrinuće se za to neko od srpskih boraca za ljudska i ostala prava.
Postupkom prema Severini zgranuti su i naši opozicionari, mada ih od „Vučića ništa ne može iznenaditi”. Zanimljivo je da svi pomenuti nimalo nisu zgranuti peticijom koju „građani i građanke Kikinde”, kako to reče Igor Grandić, odbornik Pokreta slobodnih građana u SO Kikinda, potpisuju protiv održavanja koncerta Jelene Karleuše tokom „Dana ludaje”. Kaže Grandić da je vest o Karleušinom koncertu uznemirila – „Kikinđani poručuju gradskoj kabadahijskoj upravi da ne žele Jelenu Karleušu, predstavnicu šunda, kiča i neukusa”. Lep prostor je dobila ova „borba protiv šunda u Kikindi”, no Grandić ne reče ko je pokrenuo ovu peticiju. Lično, ne znam šta peva Jelena Karleuša, a znam samo jednu Severininu pesmu – duet s Borisom Novkovićem. Znam šta obe govore, zahvaljujući raznim tabloidima, koji su sve nas obavestili o Severininom mišljenju o Srbima, Srbiji i Srebrenici, a „prikazali” su nam i njen film iz kućne radinosti, koji, svakako, nije nešto za čim, kako reče Grandić, vapi Kikinda, a i cela Srbija – umetnost i kultura. Karleušin rečnik ne bih koristila za vaspitanje mladih, a ima još štošta da joj se zameri, mada ne i filmova Severininog tipa. Ne znam ni šta peva Baja Mali Knindža, a ni šta govori, ne prenose tabloidi.
Zahvaljujući Vulinovom spisku, Severina je naprasno postala velika hrvatska umetnica i „još jedna Vučićeva žrtva”. Karleuša je, međutim, svojevremeno bila takođe umetnica, sve dok nije podržala Vučića na izborima, od tada je takoreći najveća opasnost za našu kulturu. Severina se strašno naljutila, kaže: „Više nikad neću doći u Srbiju dok je na vlasti predsednik Aleksandar Vučić, najveći ustaša za Srbe, koji je proterao iz države stotine hiljada Srba, koji su pobegli od njegove politike i ekonomije dok ostatak sada nastoji da truje litijumom.” Nije govorila o „Oluji”, koja je počistila iz Hrvatske više od 250.000 Srba, ni o „Bljesku”, nije to tema ni za one koji ovde lamentiraju nad njenom sudbinom u Srbiji „zlog Vučića”. I ne treba da bude.
Severinino je pravo da misli i govori o Srbima i Srbiji šta god hoće, baš kao i drugih hrvatskih i pevača iz Federacije BiH, koji ovde za tili čas rasprodaju koncerte. Takvi kakvi smo, i Tompson bi ovde rasprodao koncert, što mnogo govori o nama i što jeste naš problem. No, mi bismo, pre nego što dođemo na ideju da ih stavljamo na spiskove zabrane ulaska, trebalo da razmislimo o šteti koju ćemo naneti sopstvenoj zemlji, zemlji u kojoj se ne zabranjuju mediji zato što se nekome ne sviđa kako izveštavaju, zemlji u čijoj vladi ima mesta za predstavnike manjina, gde uslov za ulazak u vladu nije izbacivanje predstavnika nepodobnih manjina… Dobro je živeti u takvoj zemlji. Ovoj našoj Srbiji.