ŠTURE su informacije o detinjstvu Petra Živkovića, ono što se može pronaći jesu uglavnom osnovne informacije, koje su tek dotaknute od strane istoričara i pisaca.
Petar Živković kao pitomac 30. klase Vojne akademije, Foto iz knjige “Vladar iz senke – general Petar Živković”
Kuriozitet su nekoliko intervjua koje je Petar Živković davao novinarima tokom perioda obavljanja funkcije predsednika Kraljevske vlade. Međutim, očigledna je želja generala Živkovića, ili samog novinara, a možda i obojice, da se stvari ulepšaju, a general Petar Živković približi eliti kojoj je sada pripadao.
Naime, Petar Živković je rođen 5. februara 1879. godine u Negotinu, kao sin domaćice Sare i kazandžije Rake. Ovde svi istoričari i novinari dodaju da je živeo u siromašnoj porodici, koja se borila da prehrani svoju decu.
Međutim, u jednom od gorepomenutih intervjua general Petar Živković navodi da je rođen u uglednoj porodici, i dodaje: „Kada govorimo o uglednim građanima tog perioda, treba znati da su građanski stalež u to doba u Srbiji sačinjavali samo trgovci, zanatlije i mali broj ličnosti intelektualnih profesija”
U istom intervjuu se navode i informacije da je porodica vodila poreklo iz okoline
Tetova u Zapadnoj Makedoniji, po drugim informacijama njegova majka Sara je bila poreklom iz Tetova, a otac Raka iz Negotina.
„Njegov otac Raka, kazandžija i trgovac, nastojao je da svojoj deci, a njih je bilo prilično na broju, da što je moguće savremenije obrazovanje. Dobro situiran, on je za to imao i sve mogućnosti. Osnovnu školu završio je u rodnom Negotinu, dok je kao vrlo dobar đak Petar Živković u Zaječaru položio gimnazijsku maturu. Nosio se mišlju da studira medicinu; otišao je međutim u Vojnu akademiju u Beogradu, iz koje je posle završenih studija izašao kao odlično svršeni potporučnik mlade srpske vojske koja se još tada počela intezivno spremati na velike podvige”.
Ovaj deo je takođe kontradiktoran, po svim drugim izvorima Petar Živković nije odustao od medicine, već je osnovni razlog bila loša finansijska situacija porodice, koja nije mogla da finansira njegovo školovanje.
Zašto se opredelio za vojni poziv, umesto medicine koja je bila njegova velika želja, odgovor daje i njegov prijatelj Antonije Antić u svojim zapisima:
„On se odlučio za Vojnu akademiju nakon završene gimnazije, a ne nakon završenog šestog razreda gimnazije, kako su to uglavnom činili mladići koji su se opredeljivali za vojni poziv, iako je prvobitno želeo da studira medicinu. Od te namere je odustao iz materijalnih razloga i opredelio se za vojnu karijeru”
U PERIODU kada se Petar Živković odlučuje da upiše Vojnu akademiju, kralj Milan Obrenović započeo je transformaciju vojske, tj. prelazak iz narodne u stajaću. Šta znači prelazak iz narodne u stajaću vojsku? To znači da je uspostavljen vojni sistem i služenje vojnog roka. Dotadašnju „Narodnu vojsku“ je činio narod kome je podeljeno oružje i koji bi se u slučaju potrebe odazivao na poziv. Nova organizacija vojske zahtevala je i velike reforme. Kasarne i smeštaj, uniforme, oružje i oruđe, organizaciju hrane itd.
Ipak, jedna od najbitnijih reformi bila je vezana za obrazovanje oficirskog kadra koji je nedostajao za ovakvu organizaciju. Najprostijim rečima, bilo je potrebno proizvesti što veći broj oficira za što kraće vreme.
Zato je doneta odluka da se poveća broj pitomaca koji će biti priman u svakoj klasi na Vojnoj akademiji, kao i da se skrati školovanje oficira. Ova reforma vojske pomogla je i Petru Živkoviću da se lakše upiše i brže završi akademiju:
„Školovanje u Vojnoj akademiji, koje je bilo ubrzano zbog potrebe da se u što kraćem vremenskom periodu proizvede što veći broj oficira, završio je 30. septembra 1899. godine, kada je promovisan u čin konjičkog potporučnika”.
Na Vojnoj akademiji Petar Živković se nije izdvajao, niti je pokazivao posebnu inicijativu u bilo kojoj oblasti. Može se reći da je bio osrednji pitomac, a kao takav je i završio školovanje:
„Vojna akademija je bila respektabilna nastavna ustanova u kojoj se u meri tadašnjih evropskih iskustava davala najviša vojnička sprema, ali i opšta kultura uz učenje više stranih jezika tako da su se mladi srpski oficiri brzo iskazali kao prikazivači ili prevodioci najaktuelnijih dela ili novosti iz inostranstva. U toku školovanja pitomci su morali da savladaju trideset predmeta. Od opštih predmeta slušali su matematiku, nacrtnu geometriju, fiziku, osnove mehanike, hemiju, geografiju, opštu istoriju, srpski jezik i stilistiku. Opštu istoriju predavao im je profesor Velike škole, Jovan Đorđević. Redovni profesori univerziteta, braća Bogdan i Pavle Popović, predavali su francuski i nemački jezik. Hemiju je predavao dr Marko V. Nikolić upravnik državne laboratorije. Matematiku i nacrtnu geometriju su im predavali Stevan Davidović, redovni profesor i dr Đorđe Petković. Srpski jezik je predavao Živko S. Popović, redovni profesor. Moglo bi se slobodno reći da su mladi pitomci imali za profesore ono najbolje što je Beograd tog vremena mogao ponuditi.
PETAR Živković je, nakon uspešno položenih ispita, završio školovanje i promovisan u svoj prvi oficirski čin – konjičkog potporučnika:
„Od 88 pitomaca 30. klase Niže škole Vojne akademije koji su uspešno završili školovanje, Petar Živković je bio 19. u rangu. Prve oficirske korake načinio je u Nišu, obavljajući početnu oficirsku dužnost vodnika u Prvom konjičkom puku Obilića. Na toj dužnosti se zadržao pune tri godine, do novembra 1902. godine. Usledila je prekomanda u Beograd na mesto vodnika u konjičkom eskadronu Kraljeve garde. Na tom mestu je 22. februara unapređen u čin poručnika.“
Vrlo brzo potporučnik Petar Živković dobija prekomandu, i to u najelitniju jedinicu vojske Kraljevine Srbije, u Gardu. Danas je poznato da je do te prekomande Petra Živkovića iz Niša u Beograd došlo zalaganjem njegovog školskog prijatelja, poručnika Antonija Antića, idejnog tvorca atentata na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu Obrenović.
Zavera je u tom trenutku već toliko uzela maha da su zaverenici bili dovoljno moćni da prekomandama lojalnih i sposobnih ljudi za određene pozicije, uglavnom unutar Garde, pletu mrežu oko kraljevskog para. Tako, kada je Antonije Antić saznao od komandira konjičkog eskadrona Kraljeve garde majora, Vojislava Blaznavca, da postoji upražnjeno mesto vodnika u njegovom eskadronu, odmah se setio svog prijatelja potporučnika Petra Živkovića. Pre toga je sam Blaznavac preporučio komandantu Garde da se u eskadron dovedu sinovi generala Save Grujića, ali to je kralj Aleksandar Obrenović lično odbio, verovatno iz netrpeljivosti prema njihovom ocu Savi, istaknutom radikalu. Major Blaznavac je nakon zalaganja Antonija Antića podneo komandantu Garde, potpukovniku Đorđu Đorđeviću, novi zahtev za prijem u Gardu potporučnika Petra Živkovića iz Niša, a kralj Aleksandar se složio sa time.
„Antić je na njega računao ne samo kao na školskog druga i kolegu već i kao na političkog istomišljenika, pošto su obojica poticali iz liberalskih porodica. Prema sopstvenim svedočanstvima, kao i prema Antićevim rečima, Živković je bio nezadovoljan premeštajem jer nije krio svoje antipatije prema kraljevskom paru. Antić ga je umirio rečima da postoji zavera, u koju namerava da ga uključi. Živković je odmah pristao, pod uslovom da niko drugi to ne sazna. Ipak, Antić je odmah o tome obavestio svog ujaka Đorđa Genčića i kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa”.
NAJELITNIJI PROFESORI
NA VOJNOJ akademiji pitomci od uže vojnih predmeta slušali taktiku, osnovne strategije, fortifikaciju, razvoj naoružanja (nauka o oružju), artiljeriju, premeravanje sa krokiranjem, egzicirna pravila za pešadiju, artiljeriju i konjicu (posebno za svaki rod), pionirsku službu, voženje s jahanjem, propise o ustrojstvu vojske i administracije, službena pravila, upute i propise za poljsku službu, istoriju ratne veštine, hipologiju, borenje (mačem i nožem). Pored ovih predmeta učili su vojnu higijenu, imali časove gimnastike i plivanja. Profesori iz ovih predmeta bili su tada elitni oficiri srpske vojske”.
SUTRA: DVOR POSTAJE SUDBINSKO MESTO PETRA ŽIVKOVIĆA
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
