MINISTAR kulture Nikola Selaković izjavio je danas da je nedopustivo to što u određenim sredstvima javnog informisanja postoje različiti izlivi “nenormalnih osećanja” po pitanju pogoršanja zdravstvenog stanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i poručio da u Srbiji pre svega mora da se centralizuje kultura dijaloga, ophođenja i poštovanja određenih vrednosti.
Foto N. Skenderija
– Kada je čoveku loše, treba mu pomoći. Kada je čovek bolestan, normalno je poželeti mu da ozdravi, posebno kada to dolazi još sa strane onih koji se profesionalno bave politikom. Pogledajte kakav je bio napad na Patrika Drida, dekana DIF-a, u Novom Sadu. To je manjak kulture- rekao je Selakoić za TV Prva.
Govoreći o manjku kulture u društvu, podsetio je da je pre 13 meseci u Novom Sadu grupa ljudi organizovala proteste zbog odluke da se u naselju Liman, nedaleko od obale Dunava, podigne hram SPC, i ukazao da su protiv gradnje crkve ustali isti oni koji su nedavno napali patrijarha Porfirija kada se vratio iz Moskve, gde je razgovarao sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije.
Dodao je da je isto tako istovarena cisterna fekalija ispred Gradske kuće, koju je započeo da gradi Svetozar Miletić.
– Promoviše se nešto što je nenormalno. Pitate me kako graditi tu dijalog i kulturu – veoma mukotrpno. U izgradnji kulture i dialoga, uopšte razumevanja, moraju da učestvuju svi u društvu, od porodice, preko škole i, na kraju, šire zajednice, čitave sredine. Kako? U tome ulogu ozbiljno igraju mediji. Mediji služe da prenose vest, ali i da promovišu neki sistem vrednosti kojem pripadamo- poručio je Selaković.
Ministar je istakao da se u Srbiji mora negovati sistem vrednosti u kome će manastir Mileševa, Žiča, Studenica ili Gračanica, Visoki Dečani, Borgorodica Ljeviška, Pećka Patrijaršija i Manasija ili Krušedol uvek biti na listi prioriteta.
– Baš kao što je to upravo u vreme ove vlasti učinjeno i kada je u pitanju Hilandar, kada je prvi put donet lex specialis o zaštiti Hilandara. Dakle, to su neke stvari koje moramo da promovišemo svugde i na svakom mestu- dodao je Selaković.
Osudio je to što niko u Beogradu ne primećuje da Narodna biblioteka, koja je 6. aprila 1941. godine namenski rušena, i dalje stoji u ruševinama, a da, kada se pokrene inicijativa za njenu obnovu, neki “samozvanci”, koji ne znaju ništa o srpskoj kulturi i tradiciji, napadaju sa svih strana.
– Ali zato, kada imate surušen Titov generalštab, koji tek posle rušenja, šest godina nakon toga, neko na vrlo čudnovat način proglasi spomenikom kulture, kulturnim dobrom, i tu pokušavate nešto da promenite, onda ste najgori mogući. A te iste koji vas za to napadaju baš briga što je prokišnjavala crkva u kojoj je sahranjen Sveti Sava i u kojoj se nalazi freska Belog anđela. I baš ih briga što nam otpada na Oplencu mozaik u crkvi Svetog Đorđa, nikada nisu otišli tamo da se zapitaju šta je to što treba da se uradi- naveo je Selaković.
Ponovio je da prioritet, bez obzira na sve pritiske, treba da bude očuvanje srpske tradicije, kulture i kulturne baštine. Napomenuo je da je u tu listu prioriteta svakako uključeno i ćiriličko pismo.
– Dokle god mogu, gde god mogu, kad god mogu, sprovodiću ga i boriću se za njega u ovom trenutku kao resorni ministar za kulturu. A država ima i te kako sluha i volje i želje da pomogne takve stvari, samo je, naravno, važno da se u resoru borite za pravu vrednost i da se izborite za to- zaključio je Selaković.