Izlazak na lokalne izbore 2. juna doveo je do ozbiljnih polemika u bivšoj koaliciji „Srbija protiv nasilja”. Nekada čvrsti saveznici u borbi protiv vlasti zbog različitih političkih aktivnosti postaju tihi protivnici. Ipak, u građanskoj opoziciji, uprkos različitim stavovima, još nisu pokidane sve kohezione niti i moguće je da ovaj deo partija posle junskih izbora ostane u jednom političkom bloku. Koja stranka izlazi gde, i u koaliciji s kim, razlikuje se od grada do grada. Opozicioni predstavnici u lokalnim odborima stranaka dobili su priliku da sami procene da li će izaći na birališta. Verovatno zbog toga su izbori u Beogradu najveći kamen spoticanja i šumova na vezama nekadašnjih ne samo političkih saveznika i prijatelja.
Da se nekadašnji politički saveznici udaljavaju, moglo se zaključiti kada je Slobodan Cvejić iz stranke Srbija centar, koji ne izlaze na beogradske izbore, rekao da je daleko od toga da su sada neprijatelji sa onima koji su se odlučili da na izbore ipak izađu. „Komuniciramo normalno, nego čini mi se da oni kako su krenuli u kampanju nisu baš birali reči. Oni govore o tome da oni idu u borbu, a neko se predao i tako dalje. To shvatam kao nepažnju”, rekao je Cvejić. Da to nije jedin šum na vezama u ovom delu opozicije, svedoči i verbalni klinč Miroslava Aleksića, predsednika Narodnog pokreta Srbije, i Dragana Đilasa, lider Stranke slobode i pravde. Njih dvojica godinama imaju veoma dobar odnos pun uzajamnog poštovanja, ali su izbori u prestonici pokazali da njihov politički savez, bar do izbora, nije više toliko čvrst i snažan.
Gostujući na dve različite televizije, Aleksić i Đilas su izneli oprečne stavove. Predsednik NPS-a rekao je da je bojkot izbora drugog juna „direktna podrška režimu”, dok je Đilas poručio da one koji izlaze na te izbore on nije optužio da podržavaju režim. Aleksić je rekao da se ne mogu bojkotovati izbori u Beogradu, a izaći na izbore drugde u Srbiji jer se, kako je kazao, „vlast bori da preživi, a ako izgube Beograd, izgubiće vlast”. „Bojkot je direktna podrška režimu”, ocenio je Aleksić, prenela je njegova stranka. S druge strane, Đilas je, konstatujući da su on i predsednik Narodnog pokreta Srbije Aleksić u sredu dali različite izjave za dve televizije, napisao na društvenoj mreži „Iks”: „U istom danu smo Aleksić i ja bili na dve televizije – Insajder i KTV. Različite televizije, različite poruke. Da ostane zapisano: nisam optužio one koji izlaze na izbore da podržavaju režim. Izneo sam stav da je to pogrešna odluka, ali i potrebu zajedničkog delovanja opozicije posle 2. juna”, napisao je Đilas u odgovoru na Aleksićevu izjavu.
Jednu od nedoumica oko stava ovog dela opozicije predstavlja i to što su među strankama koje su najavile učešće na izborima, zvanično proglašene njihove liste u tek dvadesetak gradova i opština od ukupno 88. Ove političke grupacije su tek u četvrtak u Beogradu i Novom Sadu predale svoje izborne liste. Dakle, svega nekoliko dana pre isteka zakonskog roka do kada to može da se uradi. U svim lokalnim samoupravama su pod rednim brojem jedan odavno proglašene liste oko Srpske napredne stranke. Ukoliko opozicija pretenduje da kontroliše izborni proces i da u njemu makar formalno medijski i finansijski učestvuje, ona to može učiniti samo nakon što izborne liste budu proglašene. Dakle, uslov svih uslova da biste polagali pravo na finansijska sredstva u kampanji, pa čak i da biste zahtevali medijsko prisustvo u predizbornom programu jeste – da ste učesnik na izborima.
Paradoks je i da su uoči ovih izbora neki otišli toliko daleko da se javno predstavljaju kao ozbiljni kandidati za gradonačelnike, a opozicioni mediji ih čak proglašavaju izbornim iznenađenjima i favoritima. I sve bi bilo u redu da su oni predali izborne liste, a nisu. Od povratka višepartijskog sistema u Srbiju nikad nije bilo dovoljno da pojedinci po televizijama i na društvenim mrežama tvrde da su ozbiljni pretendenti za vlast, a da prethodno nisu prikupili dovoljan broj validnih potpisa da bi mogli da učestvuju na izborima.
Politički analitičar Branko Radun za „Politiku” kaže da je u toku „brakorazvodna parnica” gde mogu da se čuju uzajamne optužbe i da uvek u tim situacijama nešto ispliva na površinu. To je zanimljivo za ljude koji prate politiku, ali to nije zanimljivo za glasače. „Sva ta dešavanja unutar opozicionog bloka mogu samo da demotivišu birače da ne izađu na izbore drugog juna. Čak i ukoliko se opredele da izađu, veliko je pitanje za koga će se opredeliti da glasaju. Tako da su ovakve polemike pred izbore štetne i kontraproduktivne. Vladajuća koalicija koja nema te probleme je u prednosti, a svoju šansu će vrebati Savo Manojlović, koji je najavio učešće na izborima, da se i on pozicionira i dobije svoj deo opozicionog kolača. Mnogo toga će zavisiti i od toga koliko će nesuglasice unutar opozicije puniti novinske stupce i zauzimati prostor na televizijama”, kaže Radun.
Na pitanje ko će u tom povlačenju opozicionog konopca izvući deblji kraj, Radun kaže da odgovor na to pitanje zavisi od toga kako će ko ostvariti rezultat na izborima. „Sigurno je da će se sukobi u ovom delu opozicije nastaviti i posle izbora. Naime, oni koji budu ostvarili dobar rezultat imaće razloga za zadovoljstvo, a ukoliko pak podbace, oni će sigurno biti na udaru onih koji će bojkotovati izbore. U oba slučaja, jedna drugu stranu će optuživati da su krivi za neuspeh ili uspeh. Ukoliko, recimo, bude malo falilo da opozicija negde pobedi, krivac će biti one partije koje su preskočile izbore čekajući bolja predizborna vremena. Ako, s druge strane, dožive ozbiljan poraz, onda će bojkot opozicija da ih kritikuje da su oni sami krivi za neuspeh i na tome će sigurno graditi nastavak političke karijere”, zaključuje Radun.
Proglašena lista koalicije „Biramo Beograd”
Gradska izborna komisija u Beogradu proglasila je izbornu listu koalicije „Biramo Beograd”, koju čine Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front / Ne davimo Beograd, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije. Prvo mesto na ovoj izbornoj listi, čiji su nosioci Dobrica Veselinović i Miloš Pavlović, zauzima Natalija Stojmenović iz Zeleno-levog fronta, dok su na sledeće dve pozicije Pavlović i Veselinović, prenosi TV N1. To je šesta proglašena lista za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda, zakazanim za 2. jun.