Pucao u Arkanovu sliku, pa zabetoniran? Više od tri decenije misterije smrti Džambe

Poznatiji kao “kralj Dorćola” ili “don Dorćola” Iso Lero, zvani Džamba, važio je za žestokog momka beogradskog asfalta. U narodu poznat kao brat pevača Džeja Ramadanovskog, u kriminalnim krugovima bio je strah i trepet, naročito za “krupne zverke”.

Iso Lero Džamba, rođen je 10. juna 1953. godine, u siromašnoj porodici u Dobračinoj ulici na Dorćolu. Već sa 12 godina život mu je obeležen za sva vremena – od tada nije bilo povratka “u kolosek”. 

Kriminalac bez zaleđine, bez zadrške, prek i spreman za obračun sa jačima u “hijerarhiji”. Takav, morao je da plati cenu – Džamba je nestao 1992. godine, a jedna od najjezivih verzija njegovog kraja, jeste da je njegovo telo zabetonirano.

Majka Sanija trudila se da sina vrati na normalan put, ali njegov karakter odveo ga je ka drugom smeru i smrti.

Navodno, Džamba je bio neko ko je još u školi mario za slabije, branio ih, ulazio u sukobe sa nastavnicima, ali dok je gradio ime među drugovima, sistem ga je žestoko kažnjavao. Navodno nije mario za posledice, kratkog fitilja, a tuče su mu bile svakodnevica.

Tuča na nastavnikom promenila mu život zauvek 

Nakon što ga ja nastavnik jednom prilikom povukao za uvo, Džamba je njega udario u stomak, a škola je odmah predložila da se on smesti u popravni dom.

Sa 12 godina završio je u kazneno-popravnom domu u Negotinu, a sa 14 godina prebačen je u KP Kruševac, gde je upoznao vršnjake prestupnike i od tada je njegov put u kriminal postao je jedini put, a tako će ostati do kraja života. 

Tokom jedne tuče u domu u Kruševcu mladiću koji ga je napao prerezao je vrat komadom stakla.

Osuđen je na šest godina robije, prebačen u KP Valjevo, a sa 18 godina u Zabelu. 

Upoznavanje sa Arkanom, Ljubom Zemuncem i Giškom

U Valjevu se Iso Lero upoznao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i na početku njihov odnos je bio takav da su se samo poznavali, kasnije je prerastao u sukob.

Ljuba Magaš ili Ljuba Zemunac, Đorđe Božović Giška, bili su one koje je Džamba upoznao u Zabeli, u koju je prebačen kad je napunio 18 godina. Priznao je dominaciju Zemunca nakon krvave tuče u zatvoru, ali odao je i priznanje svom suparniku, govorivši uvek kako je on fer čovek.

Sa Giškom se sprijateljio nakon tuče u ćeliji, koju su delili, a o njemu je Džamba imao uvek visoko mišljenje! 

Život van zatvora

Iso Lero je po izlasku iz zatvora smatrao da u Beogradu za njega “posla” nema, te se uputio u Beč. Nije mogao da izdrži monitoring policije u zemlji, jer su ga u podzemlju i te kako dobro poznavali, a svojim poznanicima je stvarao probleme. 

Beč je bio pun zlatara, a pravila austrijskih mafijaških grupa jasna – ili radiš za njih ili si pod zemljom. Tada se Džamba obreo u krupnom kriminalu, zamenjujući ulicu, sa velikim i dobro organizovanim pljačkama.

Jedna pljačka, koju je organizovao sa svojim kumom, gore nije mogla proći. Naime, u martu 1979. godine u prestonici Austrije upali su u jednu zlataru. Vlasnik iste je zapucao u napadače, ubivši mu kuma, a Džamba nije imao izbora nego da pobegne, a onda bude uhvaćen i osuđen na tri godine robije. Po prvi put je “okusio” zatvor van svoje zemlje i po prvi put se našao na Interpolovoj listi kao opasni kriminalac. 

Pokušao je da pobegne, nekoliko meseci potom je proveo u samici, pišući memoare. 

Povratak u Beograd

Nakon izlaska iz bečkog zatvora, Evropa mu je bila otvorena, on ipak odlučuje da se vrati za Beograd i svoje stare poznanike ponovo poseti.

Giška, Ljuba Zemunac, Ranko Rubežić, Aleksandar Knežević Knele i ostali, tada “vladari” u usponu, naročito ovaj prvi, dočekali su ga oberučke. 

Knele ga je slušao “kao Boga”, Džamba mu je bio kao stariji brat, mentorisao ga je na neki način, učio ga kriminalu, kako da prepozna izdaju, ko su mu neprijatelji…

Ipak, prijateljstvo sa Giškom i Kneletom mu je donelo mnogo neprijatelja, a u međuvremenu Džamba je ponovo, kao na svojim počecima ostao bez zaleđine. 

Pucao u Arkanovu sliku, završio zabetoniran? 

Nastavio je da stvara probleme, redovno se kockao, a kada je jednom prilikom pravio haos u kazinu u Beograđanki, izbačen je napolje, pretučen i od tada mu se gubi svaki trag.

Njega je, kako se navodi, nasmrt pretukao Vukašin Vule Gojak, inače pripadnik paravojne formacije “Arkanovi tigrovi”, čiji je komandant bio Željko Ražnatović.

Gojak je ubijen iz snajperske puške 1997. godine. 

Prema iskazu Džambine supruge Snežane Lero, grupa Arkanovih tigrova i navijača Delija pretukla je Džambu i odvela ga u Erdut, te su ga tamo i sahranili.

Navodi se da su Arkan i Džamba imali nesuglasice, kada je Džamba navodno, pucao u Arkanovu fotografiju u restoranu „Zona Zamfirova” u Beogradu.

Jedna od verzija smrti jeste da je telo Džambe nakon ubistva zabetonirano, najverovatnije u Beogradu, ali se i za tu smrt ponovo vezuje ekipa oko Arkana, ali to sa sigurnošću nije potvrđeno, kao ni to gde se nalazi telo “kralja Dorćola”. To je i do dana današnjeg ostala misterija, iako legenda o Džambi i dalje intrigira javnost.  

Hronika

Vojislav Raičević, poznatiji kao Voja Amerikanac, bio je glavni egzekutor klana “Amerika” čiji članovi su uglavnom obučavani u Sjedinjenim Američkim Državama, a članovi su većinski bili Crnogorci. Pre 28 godina Voja je nestao i nikad mu se nije ušlo u trag.

29.06.2025

06:30

sledeća vest