Takozvano ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova (MUP), posle skoro 16 meseci, donelo je juče odluku o ponovnom plasmanu robe koja iz centralne Srbije dolazi na teritoriju Kosova i Metohije, preko prelaza Merdare. Mere ukidanja zabrane, kako prenose albanski mediji u Prištini, važiće samo za ovaj administrativni prelaz, dok će zabrana za sada ostati na ostalim administrativnim prelazima. Podsetimo, 14. juna prošle godine, privremene prištinske vlasti su jednostrano uvele zabranu „uvoza” srpske robe, kao „kontrameru” nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca koji su zašli na teritoriju centralne Srbije. To se dogodilo nakon što je režim Albina Kurtija zauzeo zgrade četiri opštine na severu Kosmeta i tamo uveo albanske „gradonačelnike” posle izbora koje su Srbi bojkotovali.
Uprkos tome što su trojica kosovskih policajaca samo posle tri dana puštena iz pritvora, Priština je odluku o zabrani plasiranja srpske robe nastavila sve do juče. Inače, od 14. juna prošle godine, Priština je dozvoljavala da iz centralne Srbije uđu sirovine i polufinalni proizvodi, što su srpski privrednici ocenili kao „ćef Albina Kurtija, odnosno uvoz robe koja je njemu neophodna”. Od prošle godine u srpskim prodavnicama nema nijednog proizvoda iz centralne Srbije, a ono malo zaliha što se u njima nalazilo, uglavnom u prehrambenim radnjama se brzo rasprodalo, a posebno su Albanci hrlili u srpske prodavnice u potrazi za „proverenom robom i proverenom tehnologijom. U proteklih skoro 16 meseci na Kosovo i Metohiju nije stizala čak ni beogradska štampa.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je juče, prilikom posete Skoplju, da je odlukom da ukine zabranu ulaska proizvoda iz centralne Srbije na punktu Merdare Priština spustila tenziju koja postoji duže vreme, ali da je najvažnije da Srbi na AP KiM mogu da dobiju uredno snabdevanje hranom, namirnicama i lekovima. Vučević je rekao da bi voleo da se ta odluka ne odnosi samo na prelaz Merdare, ali da podržava sve što je deo relaksiranja života i obezbeđivanja boljih uslova za život naših građana, odnosno sve što doprinosi da Srbi na KiM mogu bezbednije i bolje da žive i imaju uredniju snabdevenost.
On je dodao da ga interesuje suština, a to je da li građani mogu da lakše dobiju sve što je bilo zaustavljeno neodgovornom politikom Albina Kurtija, prenosi Tanjug. „To je dobar napor nemačke strane koja je potencirala novu fazu CEFTA sporazuma. Mi smo uvek spremni za dogovore, ne mislimo da su kompromisi loša strana, posebno ako će to stvoriti bolje uslove za život Srba na KiM”, rekao je Vučević. Kako je dodao, voleo bi da to ne bude samo administrativni prelaz Merdare, nego da na svim administrativnim prelazima to bude dozvoljeno. „I ja očekujem da će to biti tema 14. oktobra u Berlinu, na premijerskom skupu sa kancelarom (Olafom) Šolcom vezano za 10 godina Berlinskog procesa, pa ćemo pričati i o CEFTA”, rekao je Vučević.
Da će na prelazu Merdare biti dozvoljen ulazak robe iz centralne Srbije, ali uz pojačanu kontrolu, potvrdio je juče i Albin Kurti, rekavši da za ostale prelaze prištinske vlasti čekaju skenere za kontrolu. Kazao je da je tzv. ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija Dželjalj Svečlja juče ujutru pisao direktoru „carine” da na jednom od administrativnih prelaza bude promenjena mera bezbednosti sa ograničenja na pojačanu kontrolu, prenosi Tanjug, pozivajući se na „Gazetu ekspres”. Svečlja je prethodno kazao da će na prelazu biti „detaljna kontrola kamiona koji ulaze na Kosovo”. Naveo je da će se pojačana kontrola i ulazak robe samo preko Merdara odvijati dok ne stignu poručeni skeneri koji su planirani za sve administrativne prelaze.
Kurti je dodao da će u narednih sedam dana biti dva veoma važna razvoja – sastanak CEFTA i samit Berlinskog procesa. Prethodno, nemački izaslanik za zapadni Balkan Manuel Zarazin posetio je Prištinu dva puta tokom septembra i zahtevao od Prištine da ukine zabranu ulaska robe iz centralne Srbije na KiM i da deblokira CEFTA sporazum, a više nemačkih zvaničnika je upozorilo da će se Priština u protivnom suočiti sa izbacivanjem iz CEFTA i Berlinskog procesa.