Kosovska Mitrovica – Na meti opšte represije i terora nad srpskim narodom koji sprovodi režim Albina Kurtija ovih dana našlo se i 150 srpskih porodica, legalnih vlasnika stanova „Trepče” iz Kosovske Mitrovice i Zvečana. Te nekretnine oni su otkupili devedesetih godina prošlog veka i početkom 2000. dok su Albanci nakon kolektivnog napuštanja ovog kombinata i svih srpskih institucija izgubili pravo da ih potražuju. Uprkos svemu, kosovska agencija za upravljanje i verifikaciju imovine dostavila je srpskim vlasnicima rešenja o iseljenju, zanemarujući činjenicu da su stanovi otkupljeni i da 150 porodica u njima živi 25 i više godina.
Pojedinim vlasnicima tako preti opasnost da se, po zamisli Prištine, nađu na ulici već od 26. juna, mnogima neki dan kasnije, pa i na Vidovdan. Ako sami ne napuste svoje domove, krajnji rok da predaju stanove je polovinom jula, jer će se suočiti s prinudnim iseljenjem. Ne samo da ovakav potez nema nikakvu pravnu osnovu zbog toga što Albanci, korisnici stanarskih prava za vreme dok su radili u „Trepči”, i nisu tada otkupili stanove, već je sporna i sama „institucija” koja je donela ovakvu odluku. Oštro osuđujući ovaj korak Prištine, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković istakao je da je „kosovska agencija osnovana suprotno Briselskom sporazumu i da sada sprovodi jednostrane odluke, odnosno isterivanje Srba, zajedno sa albanskim gradonačelnikom”. Petković je istakao da iza svega stoji politika, kao i da Kurti ne miruje i da sprovodi etničko čišćenje. „Diplomatskim kanalima činimo sve da se ta odluka zaustavi”, poručio je direktor Kancelarije za KiM.
Da Priština jednostrano sprovodi odluku o stanovima, za „Politiku” kaže i advokat Predrag Miljković, zastupnik ugroženih srpskih porodica. „Srbi su otkupili stanove u kojima su prethodno živeli Albanci, a koji su napustili posao, odnosno preduzeća, i samim tim gubili su stanarsko pravo. Tačnije, raskidani su ugovori o korišćenju tih stanova, što je kosovska agencija za upravljanje i verifikaciju imovine prepoznala kao ’diskriminatorski čin’ tadašnjih jugoslovenskih vlasti. Tako da ova agencija smatra da svi ugovori Srba o otkupu stanova nisu od 1993. godine do 1999. validni, iako postoje ugovori o ceni i otkupu”, kaže Miljković, uz navode da je kosovska agencija priznala odluke agencije „Habitat”, koja je svojevremeno bila u nadležnosti Unmika. Na osnovu te odluke tvrdi se da su stanovi navodno u vlasništvu Albanaca i da su ih oni otkupljivali po ceni od 300 do 500 evra.
Da 150 srpskih porodica iz Kosovske Mitrovice strahuje da će se „prinudnim iseljenjem” već krajem juna naći na ulici, za „Politiku” kaže i Aco Milentijević iz Zvečana, koji je 1998. godine, regularno, kao radnik „Trepče” dobio stan, otkupio ga i u njegovo renoviranje potrošio oko 30.000 evra. „Dobio sam stan kao porodični čovek i otac četvoro dece. Od 1998. godine živimo u njemu, otkupili smo ga, ali i uložili ogroman novac kako bi stan bio za normalan život. Sada, posle 27 godina, moja porodica ostaje na ulici. Kažu nasilno će da nas isele! S kojim pravom, pitam se i ja i svi radnici koji su otkupili stan, ali se i pitam šta je s mojom uzurpiranom zemljom i porušenim kućama u Rudniku, u opštini Srbica”, ogorčeno kaže Milentijević, čiju su porodicu 1999. iz Rudnika proterali Albanci, porušili mu staru i novu, tek podignutu kuću, a 25 godina uzurpiraju njegovih pet hektara zemlje i šumu.
„O kakvom pravu govori Kurti! Iseljava me iz stana koji sam regularno dobio i otplatio, a moje dve kuće i imanje koje godinama koristi Albanac niko ne pominje. Godinama vodim pravi mali rat s dojučerašnjim komšijama, a nikakvo pravo ne mogu da ostvarim ni pred kosovskim sudom. Kuće i zemlja su mi upisani i u kosovski katastar, ali se to pitanje zanemaruje. Evo, sada me ponovo isteruju iz doma, u kojem sam se sa suprugom kućio i u kojem smo odgajali četvoro dece”, svedoči Milentijević, koji živi u Ulici Obilićevoj, u Zvečanu, u naselju zvanom Kolonija. Iskreno se nada da će „država Srbija uspeti da stane na put ovoj otimačini i da će uspeti da sačuva 150 srpskih porodica koje su na svome”. Dodaje i da „nikada nije ni pomislio da ode s Kosova, ali i da nema nameru da prodaje zemlju u rodnom Rudniku”.
Strah od prinudnog iseljenja muči i Mladena Vukićevića iz Kosovske Mitrovice, čiji je otac Živan 2000. godine dobio stan od „Trepče” i otkupio ga. „Kao radnik ’Trepče’ moj otac je dugo bio na listi za stan, da bi ga konačno dobio 2000. godine i odmah otkupio. Međutim, posle više od deset godina pojavljuje se ne navodni vlasnik stana, već njegov šurak, koji podnosi krivičnu prijavu protiv mog oca zbog, kako je navedeno u tužbi, uzurpacije imovine. Niti je moj otac uzurpator, niti moja porodica, jer smo stan otkupili i legalni smo stanari”, kaže za „Politiku” Vukićević, uveren da se neće dogoditi da im se otuđi stan za koji imaju važeću dokumentaciju, kao i da će država Srbija uspeti da dokaže da su stvarni vlasnici Srbi koji u njima žive.
Vukićević se pita šta je sa imovinom njegove majke u selu Tankosić, u opštini Uroševac, „gde je Albanac uzurpirao više od pet hektara zemlje na kojima su dvojica Albanaca sagradila višespratnice, kao i šta je sa imanjem njegovog oca u selu Pirče, od tri hektara u opštini Vučitrn”. „Zašto kosovska privremena vlast ne vraća uzurpiranu imovinu mojih roditelja, čiji su preci vekovima na njoj. Albanci su nam oteli zemlju, grade nelegalno i koriste naša imanja i šumu, a nas isteruju iz stanova koje smo legalno dobili i otkupili”, kaže Vukićević, koji poziva i kosovsku privremenu vlast, ali i međunarodnu zajednicu da „stane na put otimačini i pljačkanju”.
Da će „prinudno” uz asistenciju specijalnih jedinica kosovske policije Rosu biti isterana iz stana, strahuje i Jovanka Kasalović, sa stanom u centru Kosovske Mitrovice, koji je dobio njen muž, kao direktor „Trepče”. „Iselili su me s roditeljima, sestrom i bratom 1999. godine iz Bukoša, a sada hoće i iz stana koji je moj muž dobio. Naređeno nam je da se iselimo 28. juna, jer će u suprotnom da nas isteraju uz asistenciju Rosu. Kuda da idemo sin, suprug i ja. Zar posle 30 godina da se nađemo na ulici. Od stresa se moj suprug razboleo i, evo, više od tri nedelje je u bolnici pod strogim nadzorom lekara”, govori za naš list Jovanka Kasalović, naglašavajući da im se „život u sekundi promenio” i da „još jedno proterivanje nije sigurna da može da izdrži”.
