SMEH koji izazivaju neuki pozorištanci Ive Brešana, a neki i vrlo prevejani prevaranti i lopuže, dok se za lovu od države “kulturno uzdižu”, danas je potpuno drugog kvaliteta od premijere “Predstave Hamleta u selu Mrduša Donja”, sedamdesetih prošlog veka.
foto privatna arhiva
Neodoljivo simpatični Šimurina, prepričavajući političkom skupu sela sopstveno viđenje Šekspirovog”Hamleta”, danas ne pripoveda o nemoralu kraljice, Hamletove majke, niti o bratoubistvu prinčevog oca, što izaziva dalje nevolje glavnog junaka drame. Istim, genijalnim Brešanovim tekstom, Šimurina gledaocu ukazuje na haos na danskom dvoru (“Nešto je trulo u državi Danskoj”, reče Šekspir), što sumnjičavom umu predsednika opštine začudo promiče, dok “na pola uha” sluša kako da upotrebi državna sredstva.
Gledalac, naprotiv, munjevito prepoznaje asocijaciju na mesto radnje komedije, a karakteri, koje Ivo Brešan koloritno boji u pokvarenjake, zanesenjake i “poštenu inteligenciju”, bitno potpomažu brzinsku detekciju. Dok se priprema nakaradni “Amlet”, prinudno promenjen rukom mučenog učitelja Andre, odvija se stvarna situacija u Mrduši Donjoj, spletke i mutni poslovi vlasti i onih koji su u zaveri sa njima, iz obostrane koristi. Taj podmazani mehanizam kvare devojka Anđa, kćer pijanca Pulje, kuma gradonačelnika, ali i verenica mladog Joce, kome je, u učiteljevoj nevoljnoj režiji, pripala uloga Hamleta. Anđa (Milica Burazer) pretežno uverljivo igra ovu “podeljenu” ličnost, u asocijaciji na pogubnost politikantstva. Nevino optuženi otac pravdoljubivog, dramski odbranjenog Joce (Đorđe Velimirović), unosi autentičnu tragediju u komičnu, na momente vašarsku radnju. Poznata, mnogo puta igrana Brešanova groteskna komedija, sa elementima tragedije, u savremenom čitanju Maričićeve je još smešnija, ali i mnogo tragičnija, jer vreme od njene premijere nije razrešilo nijednu od evidentnih društvenih pojava, zbog kojih je Ivo Brešan bio potiskivan sa scene godinama.
Foto NP Priština
Bukara, prvi čovek Mrduše Donje (Bojan Stojčetović), razrađenim mafijaškim metodama grabi dobit i vlast, što Stojčetovićeva igra odlično podcrtava, nasilnom veselošću i cirkuziranjem. Učitelj Andra (Milan Vasić), još jedna nevina žrtva, ucenjen i ponižen, u Vasićevom promišljenom izvođenju je bio stvarni prosvetar, kome i posao, i život porodice vise o koncu, a savest mu brani da ćuti. Majkača, vlasnica kafane (do bola nam bliska Aleksandra Cucić), sociopata Mačak (Nikola Stanković), pijanac Pulja (Nebojša Đorđević) i “veseli” Šimurina (Nemanja Janičić), naročito u pantagruelovskoj sceni za upriličenim kafanskim stolom, tačno simbolizuju niskost i podlost karaktera jednog opšteg mentaliteta koji vodi u propast.
“Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” je, iako nas nepogrešivo sve smešta u tu Mrdušu, osvešćujuća i lekovita drama, sa elementima karakterne komedije, koju je Jana Maričić, shodno trenutku u kome se izvodi, preusmerila u komediju situacije.
Nakaradnost promenjenog “Hamleta”, očigledna manipulacija i licemerstvo vlasti, kalambur sa roštiljanjem, pićem i novokomponovanom muzikom su samo fon za precizno napisan, izvrsno odigran lik mladog Joce, koji, možda, ne uspeva u svojoj plemenitoj borbi da spase oca, ali konce lopovluka i beskrupuloznosti vlasti uspešno mrsi.
Dokle?