I NA izborima preti izdaja od mangupa iz naših redova, čini se da je poruka Egona Savina u predstavi “Narodni poslanik”, po Nušiću, Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja.
foto privatna arhiva
Jevremu Prokiću, gazdi koji želi da postane narodni poslanik vladajuće partije će “smestiti” rođena kćer Danica, da bi pobedio njen verenik, kandidat opozicije…
Egon Savin je, u adaptaciji rane Nušićeve komedije, akcenat stavio na porodicu, koju politička ambicija može da rasturi, kako nas uči istorija svetskog teatra, Ibzen, na primer. Jevrem Prokić, izvanredno precizan Aleksandar Mikić, nesvestan je opasnosti koja mu preti od rođene kćeri Danice. Kada mu, neukom, ona podmetne govor koji je pisala za protivkandidata, komičko dostiže vrhunac i komentar “spin doktora”, Srete (Numere) da “što više lažeš, sve više ti veruju” pada na pripremljeno, plodno tle. Rediteljeva adaptacija Nušićevog orginala ostavlja samo pet likova (Jevrema, Danicu, Sretu, Spiru i Spirinicu) i igra se na čudnom, makedonsko/srpskom jeziku, a radnja je locirana u neku zabitu varošicu, dok su ambicije okrenute prema Beogradu. Laju psi i trešte narodnjaci… U takav milje je ovakav “Narodni poslanik” uronjen kao kompaktna, odlično “temperirana” celina, igrana u jednom dahu, nadahnuto i upečatljivo. Sreta (ovde nema nadimak Numera), u tumačenju izvrsnog Tonija Mihajlovskog je zamajac ove niske strasti neumerene ambicije i svoje proste koristiljubivosti. Govorom, gestom, fizičkom radnjom, pravim tonom i tempom komedije, Mihajlovski je obrlaćivao Jevrema, sve vreme jednim okom kontrolišući Danicu, od koje se treba čuvati i svestan da je broj glasača samo stvar lova u mutnoj vodi, sa neizvesnim rezultatom. Danica je u početku muškobanjasta, a posle moderna devojka, spretni glasnogovornik svog (opozicionog) verenika. Spira i Spirinica, pašenog i šurnjaja Prokićevi (efektni Jordan Simonov i Tanja Kočovska) su slika one provincije, koju je kostimografkinja Roza Trajčeska Ristovska obukla u tradicionalno odelo, a Savin izborom glumaca učinio krajnje atraktivnim, do detalja koji otkrivaju njihove niske karaktere. Scena Vesne Popović je uobičajeno promišljena, ćumez-bakalnica je pozornica svih niskosti i one su tu logičino i očekivane.
Makedonski narodni teatar, MNT, ove godine obeležava osamdesetogodišnjicu postojanja i veliča je postavljanjem prve komedije svog osnivača i prvog upravnika, Branislava Nušića, u režiji Savina, pouzdanog i strasnog tumača klasike, majstora komedije mentaliteta i poruka koje iz te studije proizlaze. No, stavljanje ovakve, minjon komedije, po mnogo puta igranom tekstu u takmičarski program Sterijinog pozorja, festivala domaćeg dramskog pisca, pomalo je “medveđa usluga” ovom stvarnom pozorišnom doživljaju, u kome sva čula gledaoca uživaju.