Veoma je zanimljivo kako se mesecima traže promene, koje se postižu isključivo na izborima. A onda kada se spomenu izbori, čovek bi samo trebalo da kupi kokice i posmatra komediju koja se odigrava pred njegovim očima.
Foto: Printskrin
Teško je obuhvatiti promene mišljenja, sukobe istih, svađe, međusobnih poturanja. Svi koji bi promenu vlasti podsećaju na likove iz crtanih filmova kojima u očima stoji znak dolara, kao simbol šta je za njih eventualna mogućnost da se domognu fotelje. Godine iza nas su obojile čuvene rečenice: “oćemo izbore”, pa “nećemo sad izbore”, pa “oćemo ponovljene izbore ovi nisu fer”, pa “jel mogu malo kasnije ti izbori”. I to se ništa nije promenilo. Što bi naše bake rekle “oće piški-neće piški”. A evo kako je sada,
Marinika Tepić je izjavila:
“Stav da su izbori jedini način da dođe do promene vlasti je stav Stranke slobode i pravde koji smo u prethodnom periodu ponovili mnogo puta. Veoma je opasna teza koja se nameće u delu javnosti – da bi i uz ovakve izborne uslove sigurno pobedila lista koju bi sastavili ili podržali studenti.”
Oglasio se Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS) Miloš Jovanović koji je ocenio da je studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora “pogrešan i nesvrsishodan”, ali jeste legitiman, jer “svako ima pravo da traži izbore”. Studenti bi da izbori budu što pre, uz nejasnoće ko bi na tom spisku bio, ali uz maštarije da svako daje predloge i nejasnoće da li bi se tu našla i imena opozicionara. I tako klasika, kao i uvek, po već viđenoj matrici hoće izbore, neće izbore, ne zna niko koga bi predložio, ne zna niko jasno šta hoće, ali znaju svi šta neće, mir i red. Jer se silom bore za medijske minute, novinske redove i lajkove.
Dok se do izbora uopšte dođe, sujeta većinu eliminiše same, svi se već isvađaju, niko ni sa kim neće, nikome ništa ne odgovara, strahuju od godišnjih odmora koji se bliže, jedni sa drugima se ne vide, niko ni sa kim, svako protiv svakoga, kao u staroj dobroj “trla baba lan”. I prođe njima ne samo dan, već mnogo više u nerazumevanju, neznanju, maštanju, i svađanju. A šta bi tek bilo da se dočepaju stvarno nečega.