„U vreme socijalističke Jugoslavije jedan čuveni narodnjački hit Jašara Ahmedovskog imao je refren koji je glasio: „Isplači se, biće ti lakše, neka kroz suze izađe bol…”
Otprilike takva poruka mogla bi biti najadekvatnija za Željka Ivanovića i Vijesti nakon najnovijeg Ivanovićevog krika o Srbiji koja je u mračnom tunelu zbog tričarija poput one što ne prihvata otimanje 20% sopstvene teritorije i tobožnjeg demokratskog deficita u zemlji u kojoj se vlast od uvođenja višestranačja promenila nebrojeno puta za razliku od, na primer, Crne Gore gde je jedan čovek vladao 30 i kusur godina. Trn u oku Željku Ivanoviću i Vijestima evidentno je i novi premijer Miloš Vučević, ne zbog izjave o gubitku izlaska Srbije na more što je notorna činjenica, već zato što dobro znaju da je reč o ozbiljnom i temeljitom političaru sa kojim sledi nastavak ukupnog ekonomskog i političkog uzleta Srbije. Vučević je čovek sa političkim si-vi-jem, da ništa drugo kao gradonačelnik Novog Sada nije uradio osim što je doveo pet novih fabrika i oživeo do tada mrtvu industrijsku zonu grada i dobio dve titule – Evropsku prestonicu kulture i Evropsku prestonicu mladih, upisao se zlatnim slovima u istoriju Novog Sada. Bilo bi zanimljivo da respektabilan tim istraživačkih novinara Vijesti detektuju koliko je, na primer, u poslednjih deset godina otvoreno novih fabrika u Makedoniji, Crnoj Gori ili Ivanoviću dragom *Kosovu. Kako kaže mladež na društvenim mrežama – „U celom svetu droga izaziva zavisnost jedino na *Kosovu nezavisnost”.
Da ne bude tlapnji o Potemkinovim selima, evo jednog citata sa sajta opozicione Nove S: „Multinacionalna kompanija Kontinental danas je u Kaću otvorila „mega fabriku” koja se prostire na 30.000 kvadrata i u koju je uloženo 140 miliona evra. Ovo je druga fabrika te kompanije u Novom Sadu, a prema najavama, jedna je od najvećih Kontinentalovih fabrika u svetu… Tokom današnjeg otvaranja fabrike rečeno je da Kontinental u narednim godinama investira još 150 miliona evra i zaposli dodatnih 1500 radnika. Ovo je inače druga po redu fabrika koju je Kontinental otvorio u Novom Sadu, budući da je u martu 2021. otvorio prvi proizvodni pogon… Trenutno zapošljavaju 1.300 radnika…” Citati iz teksta su preuzeti sa sajta Nove S od 23. februara 2023.
Pamflet iliti paškvila Željka Ivanovića prožeta je pojednostavljenjima, neutemeljenim tvrdnjama i navijačkim, a ne objektivnim ocenama. Tako se recimo, kada je reč o raspadu Jugoslavije, za isti krive isključivo Srbija i Slobodan Milošević, dočim se majke Tereze i bijela jagnjad poput Franje Tuđmana, poglavnika koji nije ni krio da mu je osnovni cilj reafirmacija ustaštva i sprovođenje strategije Mileta Budaka (trećinu Srba pobiti, trećinu proterati, trećinu pokrstiti) ili Stipa Mesića („Moj zadatak je završen Jugoslavije više nema”), Alije Izetbegovića (autora Islamske deklaracije iz 1970. i čoveka koji je odbio Kutiljerov mirovni plan) ni ne pominju. Ne pominju se slovenačke želje i rad na razbijanju Jugoslavije, nošenje penisa umesto štafete za Dan mladosti pre nego što je Slobodan Milošević i postao relevantan faktor na političkoj sceni… jasno je da je po sredi stara matrica – optužiti jednu stranu, srpsku da je ružna, prljava i zla, jedina kriva za raspad države, a ostali su nevinašca. Ko mari za beznačajne sitnice da 1981. godine na Kosovu i Metohiji kreće pobuna kako bi se isto otcepilo od Srbije i Jugoslavije i to u vreme kada Srbi trpe pritiske i iseljavaju se, a Milošević je komunistički apartčik koji ne odlučuje ni o čemu ili je možda bankar u SAD.
Da bi Vučić i Vučević izveli Srbiju iz tunela, to jest kaljuge, blata, svinjca kako je suštinski vidi ovaj sofisticirani Dinko Gruhonjić, treba da reše pitanje Kosova i Metohije i ne drže Srbiju vezanu za prošlost i mitove i krenu u susret EU. Ljudsko i zdravorazumsko pitanje za Ivanovića i sve čitaoce Vijesti glasi – da li bi građani Crne Gore prihvatili „ubrzanje evropskog puta” i „bolje odnose sa zapadom” a da se za uzvrat traži odricanje od Boke koja bi, teorijski želela da proglasi nezavisnost, severa Crne Gore koji bi, teorijski želeo da se pripoji Srbiji ili Tuzi i Malesije koji bi teorijski želeli da se pripoje *Kosovu i tzv. velikoj Albaniji? Uzgred budi rečeno Tuzi, Malesija, Bar i okolina Podgorice nalaze se na mapi velike Albanije. To je ona mapa ispred koje se Kurti slikao u Skoplju pre dva meseca i čiji je on ideološki i politički protagonist. Mislite o tome građanski novinari i intelektualci!
Ivanovića i Vijesti valja podsetiti da većina zemalja članica UN ne smatra da Srbija treba da izađe iz „tunela” zbog Kosova i Metohije, a gle čuda, tako ne misli ni pet punopravnih članica EU – Kipar, Španija, Rumunija, Slovačka i Grčka. Takođe, mi stariji, trebalo bi da se sećamo zaključaka Badinterove komisije po kojoj se Jugoslavija može raspasti isključivo po republičkim šavovima. Otuda *Kosovo i Vojvodina ne mogu biti države, nisu i neće ni biti.
Čak i ustav iz 1974. koji je suštinski grobar Jugoslavije predviđa da su Kosovo i Vojvodina pokrajine u sastavu Republike Srbije. Da Ivanovićev uradak nije izdržao takozvanu probu vremena ni od nekoliko dana čitaoci će lako videti po rečenici da deficit demokratije i pogrešna Vučićeva i Vučevićeva politika dovode do *Kosova u Savetu Evrope. Obaveštavamo čitaoce Vijesti o ostalih medija da je Kvinta spustila rampu *Kosovu na ulazak u SE do daljnjeg, a sve zbog odsustva namere da makar pokrene proces formiranja ZSO što je međunarodno preuzeta obaveza iz Briselskog sporazuma od 2013. Valjda su Vučić i Vučević krivi što Kurti i ostali ne ispunjavaju preuzete obaveze i drže Srbe na KiM u getu i aparthejdu.
Cinizam je takođe čitati kako je trebalo da Vučić i Vučević okrenu leđa Šešelju i Miloševiću dočim Ivanović 1998. godine u hotelu Crna Gora slavi pobedu DPS-a sa Milom Đukanovićem, tadašnjim koalicionim partnerom Slobodana Miloševića! Ne bi dosta Željki Ivanoviću da svoje političke strahove i frustracije usmerava ka Vučiću i Vučeviću već se obrušio i na pokojnog oca aktuelnog premijera, Zorana Vučevića. Valja pomenuti samo jedan detalj – imajući u vidu da je autor ovog teksta bio višedecenijski blizak prijatelj Zorana Vučevića, tvrdim pred javnošću, čitaocima – voleo je Crnu Goru! Trudio se da tu ljubav prenese deci i unucima. Godinu dana pred smrt rekao mi je:„Voleo bih da moj sin nikad ne zaboravi svoje poreklo i da tu svest prenese i svojim sinovima!” Tako je, dakle, odgajan Miloš Vučević koji će, na primer, kao gradonačelnik Novog Sada, pozvati sugrađane i građane Srbije 5. maja 2021. godine da letuju u Crnoj Gori!
Nesporazumi počinju onog trenutka kada se Srbija i Crna Gora pokušavaju napraviti antipodima i krvnicima umesto bratskim državama i saveznicama što su oduvek i bile. Vučević smatra da Srbija i Crna Gora treba da bude dve najbliže zemlje što uslovljava i faktor susedstva. Uostalom, mogli su pre pola godine Ivanović i Vijesti napasti predsednika Milatovića kada je ustvrdio da odnosi između Crne Gore i Srbije treba da budu poput onih između Nemačke i Austrije.
Nemoguće je, zaista, podrobno analizirati sve Ivanovićeve fantazmagorije, ali jednu ne treba izostaviti, a reč je o floskuli i refrenu o Srbiji kao zarobljenoj i nedemokratskoj državi. Fascinantno je da neko kao nedemokratsku, vidi zemlju u kojoj postoje dve gledane opozicione televizije, dva dnevna lista izričite opozicione orijentacije, sedam i po opozicionih nedeljnika od osam koliko ih se štampa u Srbiji, na stotine jutjub kanala i portala koji pišu najgore stvari o Vučiću i vlasti, gde je na čelu pokrajinskog javnog servisa – RTV-a, čovek koji je član novinarskog udruženja Dinka Gruhonjića etc. Problem nije u demokratskom deficitu već u katastrofalnom stanju opozicionog pola srpske političke scene koja već 12 godina ne može da iznedri ideje i programe ni za jedno ozbiljno pitanje u Srbiji.
Najnoviji suicid u nizu izvršenih u poslednje vreme opozicija je izvršila ingenioznim polubojkotom, pola ih izlazi, pola ne izlazi, u Beogradu im se priviđaju loši izborni uslovi, a u Novom Sadu su dobri i tako dalje. Nema te demokratije, tih izbornih uslova i te spoljne podrške koji dunstere mogu dovesti na vlast, to je suština. Tako, možda Srbija za neke jeste tunel, ali vidimo da u taj tunel mnogi svraćaju, afirmišu se, provode slobodne dane, prave vrhunske karijere… U tom tunelu leče se mnogi građani Crne Gore od Dedinja do privatnih klinika i to svih ideoloških i verskih opredeljenja, u tom tunelu mnogi Crnogorci su završili fakultete, na primer srbofobi par ekselans poput Jovane Marović i Duška Markovića, u tom tunelu inteligentni ljudi izdaju svoje nove knjige, recimo Željko Ivanović i Dritan Abazović, u tom tunelu afirmisali su se i postali pisci evropskog i svetskog kalibra, Borislav Pekić, Miodrag Bulatović, Branimir Šćepanović, Ivo Andrić, zamislite… U tom tunelu Predrag Mijatović i Dejan Savićević postaju svetska klasa i odatle odlaze u najmoćnije klubove sveta, iz tog tunela iznikao je najbolji teniser svih vremena Novak Đoković, u tom tunelu radi i stvara Stefan Milenković, iz tog tunela kreće oslobađanje i emancipacija jugoslovenskih naroda koji se 1918. ujedinjuju u prvu Jugoslaviju nakon reka prolivene krvi od strane srpskih vojnika i na žalost civila zajedno sa saveznicima među kojima je i Crna Gora, dabome. Taj tunel bio je središte procesa za koji Jakovina kaže: „Da nije bilo pobede srpske vojske u prvom svetskom ratu, Hrvatske ne bi ni bilo.” U tom tunelu građani Crne Gore svih orijentacija rado kupuju nekretnine za svoju decu ili za rentiranje. Kako kaže omladina na društvenim mrežama – „Šta vele crnogorski kapitalisti na Vračaru kada krenu turbulencije – Ne damo svetinje!”
Bilo kako bilo, vidimo se u tunelu, Beograd je svetski grad, a Srbija zemlja otvorenog srca. Možda se Ivanović i Vijesti gade dolaska srbadije na primorje, ali neka uzmu digitron i vide rang listu zemalja iz kojih dolaze kupci nekretnina u Crnoj Gori i neka izračunaju prihode za BDP od turista iz tunela pa će im možda dolazak iste retrogradne srbadije iz tunela lakše pasti. Mada, nakon jučerašnje najave da će Crna Gora glasati za rezoluciju o Srebrenici pljušte otkazivanja rezervacija za smeštaj. Mislite o tome. Ista rezolucija čiji je cilj crno bela slika koja će Srbe označiti dželatima, a ostale cvećem odložena je na neodređeno vreme, *Kosovo ne ulazi u SE, Srbija uprkos svim nevernim Tomama po svim parametrima ekonomski napreduje i nastavlja sa mudrom multivektorskom spoljnom politikom čuvajući nezavisnost i suverenitet. Sa dolaskom Miloša Vučevića na čelo vlade Srbije pomenuti procesi dobiće na snazi i čvrstini. Nastavlja se uzlet Srbije. Zato Ivanoviću i Vijestima preostaje kao što Jašar reče, da se isplaču, biće im lakše”, navodi Zoran Panaotović, a prenosi sajt Vojvođanske vesti.
