OSUMNJIČENI KALKULIŠU ISKAZIMA: Neću da kažem da bez tela nemamo dela, ali je problem ako nema drugih materijalnih dokaza

I RANIJE je bilo slučajeva da osumnjičeni prizna zločin, a kasnije opovrgne to priznanje uz izgovor da ga je u istražnom postupku dao pod prisilom. Ako je kompletna optužba bazirana na priznanju, onda u nedostatku nekih drugih dokaza, takva optužba ne bi mogla da dobije neki uspešan epilog u sudskom postupku.

Ovo je gostujući u podkastu “Novosti” – “Priče iz hronike”, koji se emituje na našem sajtu i “Jutjub” kanalu “Novosti”, rekao kriminolog Ratomir Antonović, odgovarajući na pitanja o slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić iz Bora.

Jedan od dvojice osumnjičenih za ubistvo devojčice Srđan Janković (50) prošle nedelje je nakon dva i po meseca ćutanja, na saslušanju u zaječarskom Tužilaštvu, odbacio sve tvrdnje da je umešan u ovaj zločin. Sa druge strane, njegov kolega Dejan Dragijević (50), u startu je priznao krivicu, opisujući na koji način je devojčica usmrćena. U međuvremenu je preminuo njegov brat, koga je optužio da mu je pomogao da sakrije njeno telo. Isto je rekao i za oca Radoslava, koji je nedavno pušten iz pritvora, kako bi se branio sa slobode. Većina veruje da će i on promeniti iskaz u slučaju da se prikupi dovoljno materijalnih dokaza i da počne suđenje.

– Promena iskaza je, moram istaći, jedna od legitimnih načina odbrane, jer ovde imamo, sa pravnog aspekta gledano, pravo svakog da se brani na način na koji smatra da je za njega najbolji – dodao je Antonović i istakao da obojica osumnjičenih od samog početka “kalkulišu”. – Sama činjenica da do sada nisu rekli gde je telo devojčice, baca veliku sumnju jer u praksi kada se da priznanje koje je zaista iskreno onda se kaže i gde je telo.

Ako je priznao, onda mora da prizna do kraja. Ovde imamo neko polupriznanje, da tako kažem, jer se sve vreme taji gde je telo deteta. Neću da kažem da bez tela nemamo dela, ali je ovde veliki problem, jer nema ni drugih materijalnih dokaza i to negde baca sumnju da li je zaista priznanje koje je dao Dragijević potpuno tačno i istinito, a dovoljno sigurno nije.

Naš sagovornik ne odbacuje mogućnost da je javnost ostala isključena za neke detalje iz istrage i činjenice vezane za ovaj slučaj, kada je reč o dokazima. Ali, on istovremeno izražava sumnju da su Dragijevići, Dejan, njegov sada pokojni brat Dalibor i otac Radislav, pored silnih kontrola i snimanja dronovima tokom potrage za Dankom, uspeli da prebace telo devojčice sa deponije na drugu lokaciju.

– Ako se sve desilo kako je ispričao Dejan Dragijević, samo krivično delo je učinjeno iz nehata. Bili su pod dejstvom alkohola, nisu prilagodili brzinu, udarili su u dete, ali postupci koji slede nakon toga ukazuju na umišljaj, jer su očigledno bili svesni da će biti uhvaćeni u toj nezakonitoj radnji i preduzeli su sve mere kako bi predupredili i osujetili samu istragu. Prosto iznenađujući nivo perfidnosti u njihovom ponašanju i njihovom postupanju – dodaje naš sagovornik. – Kod Jankovića imamo izrazitu negaciju svega što mu se stavlja na teret i sada treba videti, pošto imamo dva potpuno oprečna iskaza, kome će dalje nadležni organi da veruju, odnosno čiji će iskaz biti potkrepljen materijalnim dokazima.