SRBI na Kosovu i Metohiji godinama su suočeni sa neviđenim institucionalnim, ekonomskim i bezbednosnim pritiscima, koji su poslednjih meseci, od izbijanja političke krize u Prištini pojačani na maksimum, sa ciljem sistemskog istiskivanja države Srbije i srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta iz južne pokrajine.
Foto: AP
Dugačka je lista nasilnih mera prištinskog režima koje direktno ugrožavaju svakodnevni život naših sunarodnika, njihovu slobodu kretanja, pravo na jezik, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Ove mere predstavljaju direktno kršenje Briselskog sporazuma i osnovnih ljudskih prava, ali međunarodna zajednica, osim mlakih saopštenja, uglavnom ne reaguje.
Tako je juna 2023. godine vlada odlazećeg premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija zabranila uvoz robe iz centralne Srbije, čineći štetu privredama sa obe strane administrativne linije od više stotina miliona evra. Na udaru su se našle osnovne životne namirnice, čak i lekovi, što je dodatno pogoršalo ionako tešku situaciju u srpskim sredinama na KiM.
Novi šok usledio je u februaru prošle godine, kada je Centralna banka tzv. Kosova zabranila korišćenje dinara. To je direktno ugrozilo hiljade Srba, posebno penzionere, socijalno ugrožene, roditelje školske dece, đake i studente. Filijale Poštanske štedionice na severu su zatvorene, a platni promet u dinarima zabranjen, čime je onemogućena distribucija plata i pomoći iz centralne Srbije.
U maju 2023. uz upotrebu sile uvedeni su albanski gradonačelnici u opštine sa srpskom većinom na severu, nakon nelegitimnih lokalnih izbora, koje su Srbi bojkotovali. S druge strane, Priština je više puta zabranila održavanje srpskih izbora na teritoriji KiM. Paralelno se sistemski obračunavala sa Srpskom listom, partijom sa najvećim legitimitetom i podrškom među našim narodom u pokrajini. Iz SL su optužili prištinske vlasti da im je na parlamentarnim izborima održanim 9. februara, “otet” jedan od 10 mandata namenjenih srpskoj manjini i dodeljen Kurtijevom “lojalnom Srbinu” Nenadu Rašiću.
Kontinuirano se sprovode pritisci na građane da zamene srpske tablice i dokumenta “kosovskim”, uz pretnju visokim kaznama i oduzimanjem vozila. Nisu pošteđene ni crkve i manastiri, koje su neretko na meti vandala, dok se protiv SPC iz političkih centara u Prištini, ali i od njihovih lobista iz međunarodne zajedice vodi brutalna kampanja.
Posebno zabrinjavaju učestale intervencije specijalnih jedinica ROSU u srpskim opštinama. Naoružani policajci ulazili su u škole, domove zdravlja, opštine i druge ustanove koje funkcionišu u okviru srpskog sistema, hapšeni su lokalni funkcioneri, a građani izloženi zastrašivanju.
Samo od početka godine, Priština je uz duge cevi upala i zauzela sve centre za socijalni rad koji pružaju pomoć stotinama ugroženih na KiM, isterala zaposlene iz kancelarija “Srbijašuma” u Leposaviću i preduzeća “Vodovod Ibar” u Severnoj Mitrovici, i uzurpirala regionalni vodovod u Zubinom Potoku, od kojeg zavisi vodosnabdevanje žitelja celog severa. Prošle nedelje, pripadnici tzv. kosovske policije ušli su u Ustanovu za sport i omladinu u Severnoj Mitrovici, pa Srbi opravdano strahuju da bi sledeće na udaru mogle da budu škole, fakulteti i bolnice.
Profesor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić kaže za “Novosti” da je sistematski pritisak vlasti u Prištini, naročito na Srbe na severu, otpočeo sa poslednjom Kurtijevom vladom, a posebno intenziviran pre dve godine nakon Ohridskog sporazuma, odnosno francusko-nemačkog predloga o normalizaciji:
– Bojim se i da iza poslednjih poteza usmerenih protiv Srba stoje obe ove evropske zemlje, ili barem tako to Priština tumači. Na KiM su poslednjih godina bukvalno “uhapšena” ljudska prava Srba. “Hapse” se knjige na ćirilici, predstave, dinar, kulturno-umetnička, a evo sada i sportska društva. Da ne govorim o tome što se hapse ljudi, nasumično i pod upitnim optužbama za nekakva krivična dela i navodne ratne zločine, naročito Srbi koji potražuju svoju imovinu, to je poznat scenario.
Utamničili više od 80 Srba
POSEBAN vid torture i zastrašivanja jesu učestala privođenja Srba i hapšenja po tajnim spiskovima pod optužbama za navodne ratne zločine. U poslednje tri godine više od 80 Srba utamničeno je u različitim akcijama koje sprovodi kosovska policija, uglavnom pod optužbama za “ugrožavanje ustavnog poretka”, “napad na službeno lice”, “nelegalno delovanje u okviru srpskog sistema”… U mnogim slučajevima, uhapšeni se drže bez optužnice duže od zakonski dozvoljenog roka, ili im se sudski procesi odlagani i vode uz ozbiljne proceduralne nepravilnosti. Mnogi od njih su bivši pripadnici tzv. kosovske policije (iz srpskih redova) koji su napustili službu 2022. u znak protesta zbog kršenja Briselskog sporazuma i neformiranja ZSO. Srpske vlasti redovno ukazuju da su ta hapšenja politički motivisana, dok je cilj da se zastraši srpsko stanovništvo i eliminišu njegove institucije.
Čelić kaže da je stanje na KiM za Srbe dostiglo stepen nesnošljivosti:
– Danas je, to slobodno mogu da kažem, herojstvo živeti na KiM u ovakvim okolnostima. Ono što je preostalo od srpskih institucija, to su škole, od predškolskog obrazovanja do univerziteta, i srpsko zdravstvo, od domova zdravlja do Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici. To što Priština još ne poseže za ovim institucijama, može da se tumači na nekoliko načina. Prvo, Kurti ispipava teren međunarodne zajednice jer je ovde reč o izuzetno osetljivim stvarima, pravu na zdravlje i obrazovanje, što su univerzalno priznata ljudska prava. Drugo, Priština nije stvorila nikakvu vrstu alternative za Srbe kada je reč o zdravstvenim uslugama i pravu na obrazovanje.
Traže dokaze od ombudsmana
VIŠE srpskih nevladinih organizacija sa KiM zatražilo je, u otvorenom pismu, pojašnjenje od ombudsmana Naima Ćeljaja u vezi sa njegovom izjavom povodom navoda civilnog sektora o uznemiravanjem srpskih žena i devojaka na severu pokrajine, a u kojoj je istakao da u odsustvu zvanično prijavljenih slučajeva, ovi navodi “mogu biti deo pokušaja određenih grupa da naruše ugled kosovske policije”.
Iz NVO ističu da izjava ombudsmana dodatno povećava zabrinutost u vezi sa zastrašivanjem svedoka u incidentima uznemiravanja, posebno usmerenih ka ženama i devojčicama, kao i zbog odsustva reakcije institucija, pa od zaštitnika građana traže dokaze za tvrdnje koje je izrekao.
D. Z.
Naš sagovornik upozorava da bi institucionalni vakuum u Prištini, gde posle februarskih izbora niko nema većinu da formira vladu, Kurtiju mogao da posluži da posegne i za ovim institucijama, kao neke vrste “jeftine kampanje” i pokušaja da ojača podršku u biračkom telu ukoliko dođe do ponovaljanja izbora:
– Strahujem da Kurti još ne udara na škole i bolnice jer ih čuva kao neku vrstu “aduta” za neku buduću predizbornu kampanju.
PROPAO I 18. POKUŠAJ DA SE KONSTITUIŠE SKUPŠTINA PRIVREMENIH INSTITUCIJA
PONOVO RAMPA ZA ALjBULjENU
U PRIŠTINI je juče konstitutivna sednica skupštine privremenih institucija prekinuta osamnaesti put, nakon što ponovo nije prihvaćen predlog Kurtijevog Samoopredeljenja da glasanje za izbor predsednika parlamenta bude tajno. Njihov kandidat za tu poziciju je i dalje Aljbuljena Hadžiju, iako u prethodnim pokušajima nijednom nije dobila više od 57 glasova, a za izbor je potrebna podrška najmanje 61 poslanika. Opozicione stranke Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova traže od Samoopredeljenja da promeni kandidata, dok je Demokratski savez Kosova saopštio da neće glasati ni za jedno rešenje koje predloži Kurti.
Konstitutivna sednica počela je 15. aprila, a na osnovu rezultata izbora održanih 9. februara nijedna stranka nema dovoljno mandata da bi samostalno formirala vladu. Samoopredeljenje ima 48 mandata, DPK 24, DSK 20, Alijansa osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih nevećinskih zajednica.