Blokade javnog saobraćaja su suprotne Ustavu i zakonima Republike Srbije, zbog čega su nadležni organi, pre svega pripadnici Ministarstva unutrašnih poslova, ovlašćeni da reaguju na ovakvo protivustavno i protivzakonito ponašanje pojedinih građana, saopšteno je iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Saopštenje prenosimo u celosti:
U cilju pravilnog informisanja javnosti, kao i otklanjanja eventualnih nejasnoća u vezi sa nadležnostima javnog tužilaštva i policije povodom postupanja u vezi sa blokadama saobraćaja koje su počele od 29. juna 2025. godine, a na kojima se dešavaju brojni incidenti i čiji učesnici izazivaju konfliktne situacije, te vrše kako prekršaje tako i krivična dela, Više javno tužilaštvo u Beogaradu ukazuje na sledeće zakonske odredbe:
Prema Zakonu o policiji u policijske poslove ( čl. 30 Zakona o policiji ) spadaju sledeće aktivnosti čiji je cilj bezbednosna zaštita života, prava i sloboda građana, zaštita imovine i podrška vladavini prava i to između ostalog: održavanje javnog reda i mira, prevencija kriminala i održavanje bezbednosti u zajednici, otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja i krivičnih dela i hapšenje učinilaca.
Ove radnje pripadnici policije preduzimaju potpuno samostalno, odnosno nije im potrebna prethodna konsultacija sa sudijama prekršajnog suda ili javnim tužilaštvom.
Član 47 Zakona o policiji predviđa i Posebne mere i radnje, dok član 51 koji se odnosi na posebne mere za obezbeđivanje javnog reda i mira predviđa ovlašćenja Ministra unutrašnjih poslova.
U tom smislu Ministar ima ovlašćenja da privremeno organiči ili zabrani kretanje na određenim objektima, područjima ili javnim mestima, da privremeno zabrani nastanjivanje na određenom području ili napuštanje određenog područja ili da sprovede privremenu zaštitu građana kroz njihovo napuštanje određenog područja. Ove mere su oročene, ali mogu trajati sve dok za njima postoji potreba.
Prema licu ili licima koja remete javni red i mir mogu se primeniti sledeća policijska ovlašćenja : od upozorenja i naređenja (čl. 73), zatim utvrđivanja njegovog identiteta (čl. 75 st. 2.) ukoliko, shodno zakonu, od tog lica preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje.
Policija može da privremeno ograniči slobodu kretanja i zadržavanja na određenom prostoru i udalji lica sa tog prostora – dok traje uzrok za takvo stanje (čl. 89 ) preko upotrebe raznih sredstava prinude prema grupi lica (čl. 106) od fizičke sile, raspršivača sa nadražujućim dejstvom, elektromagnetnih sredstava, službenih palica, sredstava za vezivanje, službenih pasa i konja, specijalnih vozila, upotrebe mlazeva vode i hemijskih sredstava itd.
Ova ovlašćenja, po nalogu načelnika uprave, može da primeni policijski službenik prema grupi lica koja se protivpravno okupila ili se protivpravno ponaša, ili svojim ponašanjem može da izazove nasilje ili remećenje javnog reda i mira.
O tome takođe policijska uprava odlučuje samostalno, bez konsultacije sa javnim tužilaštvom ili prekršajnim sudom.
Pri tome važi pravilo da se primenjuje najblaže sredstvo prinude kojim se može ostvariti cilj.
Javno tužilaštvo u smislu člana 43 i 285 Zakonika o krivičnom postupku rukovodi predistražnim postupkom, tj. ukoliko postoje osnovi sumnje da je određeno lice izvršilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, može naložiti policiji da preduzme odreređene radnje radi otkrivanja učinilaca krivičnog dela u cilju krivičnog gonjenja.
Osnovni preduslov za to je upravo postojanje osnova sumnje da je izvršeno neko krivično delo.
Imajući u vidu sve navedeno, kao i napade na policiju koji su se dešavali prethodnih dana i druge incidente, VJT u Beogradu napominje da policija nije prekoračila svoja ovlašćenja, niti je primenila neprimerenu silu.
(Telegraf.rs)