„Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora”, „Zelena i digitalna tranzicija”, „Ljudski kapital” i „Osnove” – četiri su oblasti od kojih se sastoji Reformska agenda Republike Srbije, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije. Ovaj dokument, od kojeg se očekuje da bude novi snažan impuls na evropskom putu naše zemlje, sadrži 98 mera od čijeg će sprovođenja zavisiti isplata 1,58 milijardi evra, koliko je predviđeno za Srbiju u okviru Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan, donet ranije ove godine. Regionu je namenjeno ukupno šest milijardi evra, pod uslovom da se ispune Reformske agende koje svaka vlada treba da usvoji. Raspored planiranog sprovođenja mera utvrđen je za šestomesečni period počev od 31. decembra 2024. godine zaključno sa 31. decembrom 2027. godine.
Sagovornici „Politike”, profesor sa Instituta za evropske studije dr Slobodan Zečević i politički analitičar Srđan Barac smatraju da je usvajanje Reformske agende značajno na putu evropskih integracija Srbije. Inače, u okviru oblasti „Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora” predviđa se, kako piše „Juropijan vestern Balkan”, da će, do kraja sprovođenja Reformske agende, sva javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije biti registrovana kao akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, kao i da će biti uspostavljena nezavisna funkcija interne revizije u svim preduzećima koja imaju obavezu da osnuju odbor za reviziju. Druga podoblast u okviru ove oblasti, „Razvoj privatnog sektora”, obuhvata reforme u vezi sa državnom pomoći i javnim nabavkama.
Kada je reč o „Zelenoj i digitalnoj tranziciji” uključena je „Transformacija sektora energetike”, ali i „Postepeno prilagođavanje tarifa do nivoa povraćaja troškova uz mere za rešavanje energetskog siromaštva ukoliko i kada je neophodno”. U podoblasti „Digitalizacija”, prva reforma koja se planira je razvoj sigurne i održive digitalne infrastrukture, uključujući razvoj širokopojasnog pristupa u ruralnim predelima i 5G mreža. Planira se pokrivanje 40 odsto domaćinstava u Republici Srbiji signalom 5G mreža i uslugama do kraja 2027. godine.
Oblast „Ljudski kapital” je najmanje obimna u smislu broja reformi i podeljena je na – „Tržište rada” i „Obrazovanje i veštine”. Predviđen je, između ostalog, Zakon o radnoj praksi do decembra 2027. godine, kao i registrovanje 30 odsto lica koja nisu zaposlena, nisu na školovanju, niti su na obuci (NEET). Oblast „Osnove” sadrži podoblast „Demokratija”, koja podrazumeva reformu „Priprema mape puta/plana i sprovođenje preporuka OEBS/ODIHR i organa Saveta Evrope o izbornom okviru”. Druga podoblast su „Osnovna prava”, u okviru koje se nalazi reforma „Poboljšanje zaštite osnovnih prava za ranjive pojedince i pripadnike nacionalnih manjina”. Slede i „Borba protiv organizovanog kriminala” gde je fokus na kontroli oružja i borbi protiv trgovine ljudima, kao i „Bezbednost i migracije”, „Borba protiv korupcije”, kao i podoblast „Pravosuđe”.
Usvajanje Reformske agende je, prema rečima Slobodana Zečevića, značajno u kontekstu dobijanja 1,58 milijardi evra za realizaciju projekata u Srbiji, a koji bi trebalo da nas približe nivou života u Evropskoj uniji, jer je, kako navodi naš sagovornik, EU primetila da mi zaostajemo, budući da nismo članica i ne dobijamo sredstva iz fondova kao regularne članice. Kako kaže, rešili su da nam daju dodatna sredstva, ali ona su uslovljena nekim reformama koje mi treba da sprovedemo. „Sada je Vlada Srbije donela mere, odnosno donela reformski program šta će raditi u narednom periodu, kako će i u kojim rokovima zadovoljiti zahteve EU”, dodao je Zečević.
Srđan Barac smatra da je usvajanje Reformske agende Republike Srbije važan dokument na našem evropskom putu. „Sa jedne strane, dokument nosi obećanje ubrzanog puta ka članstvu u EU, što bi, uz Plan rasta za zapadni Balkan i jasnu i konzistentnu poruku da je ovaj region zajednički na tom putu, trebalo da donese ekonomski napredak, jačanje vladavine prava i demokratizaciju društva”, rekao je Barac. Međutim, dodao je, s druge strane, pitanje koje ostaje otvoreno jeste – da li će se ovaj plan zaista efikasno sprovesti ili će postati još jedna u nizu birokratskih prepreka. „Nekada smo mislili da smo na auto-putu, pa na regionalnom putu, pa onda da se nalazimo na slepom evropskom putu i možda je krajnji trenutak da nam pokažu da ipak taj put negde vodi”, ocenio je Barac.
Zečević navodi da, kada je reč o „Osnovama”, moramo da reformišemo izborni proces u Srbiji da bi on bio efikasniji i da bi odgovarao standardima EU, a tu je i regulisanje biračkih spiskova. Dodao je da kada je reč o medijima tu je izbor REM-a, a kada je reč o pravosuđu – zapošljavanje većeg broja sudija i tužilaca i smanjenje vremena da se donesu prvostepene presude. Kada je reč o tržištu rada, kaže Zečević, tu su isto neke mere, kao i u obrazovanju, da bismo se usaglasili sa EU. Zelena tranzicija je posebna oblast, tu je reč o zgradama, o izolaciji da se poboljša, da bi se manje trošila energija, navodi profesor Instituta za evropske studije.
Kada se radi o reformskim zahtevima, kako ističe Barac, iako na papiru deluju jasni, oni se često suočavaju sa problemima u implementaciji. Uključenost 37 institucija Republike Srbije u pripremu ovog dokumenta je pozitivan korak ka sveobuhvatnijem reformskom procesu, ali nam iskustvo pokazuje da široka uključenost ne garantuje nužno i rezultate, zaključuje Barac. „Međutim, važno je da je poslata jasna poruka da smo spremni, posvećeni i da naša volja nije upitna, uz sve objektivne poteškoće na našem putu”, ukazuje on. Naglašava i da brzina reformi ne bi smela da ugrozi njihov kvalitet, kao i da evropski partneri naročito posle višegodišnjeg „zamora od proširenja”, sve više insistiraju na stvarnim rezultatima, a ne samo na formalnim ispunjenjima poglavlja pregovaračkog procesa. „Srbija, s druge strane, zaista želi ubrzane pripreme za članstvo, Srbiji je važno da se ove reforme sprovedu suštinski, a ne samo deklarativno, kako bi građani osetili stvarne promene u svakodnevnom životu”, ističe Barac.
Zečević navodi da je Vlada Srbije definisala nekoliko velikih oblasti gde je predvidela da će izvršiti reforme u određenim rokovima koji su tu postavljeni, neki su u par meseci, neki su sledećih godinu dana, manje-više sve do 2027. godine. Ocenjuje da je jedna od mera koju ćemo morati da preduzmemo do 2027. godine, ukidanje državne pomoći preduzećima. Ovo znači i stimulacije zapošljavanja radnika koje smo „davali” stranim firmama, jer se to, kako pojašnjava naš sagovornik, smatra jednom vrstom nedozvoljene pomoći, odnosno privlačenjem investitora mimo pravila EU. „To je jedna od mera koju ćemo morati da usvojimo”, kaže Zečević.
Kada je reč o javnim nabavkama, dodaje, one treba da budu dostupne na sajtovima, transparentnije, da se vidi gde se i kako se obavljaju. „Dakle, Vlada Srbije je napravila program, po tim oblastima, taj program dostavlja Evropskoj komisiji i ako se ona saglasi s tim programom, treba da dobijemo sredstva. Za taj novac se konkuriše projektima, pa onda oni odobravaju i čini mi se da to ide u tranšama. Evropska komisija će vremenom proveravati da li mi to što smo zacrtali i sprovodimo”, pojašnjava Zečević.
Šansa i izazov za našu zemlju, ali i EU
Važno je da sazreva uverenje da zbog nas samih sprovodimo te reforme jer su korisne i dobre za naše društvo u celini, a fondovi EU su bonus, ukazuje Srđan Barac. „Reformsku agendu treba posmatrati kao šansu, ali i izazov, kako za Srbiju, tako i za Evropsku uniju”, zaključuje Barac.