Neprestano su mi na umu i pred očima potencijali i resursi Niša i niškog kraja. To mi je bila i osnovna vodilja da se prihvatim velike obaveze ne samo da pokušamo već i da uspemo u pravom smislu reči da krenemo napred i u ekspanzivan razvoj. Ovim rečima počeo je razgovor za „Politiku” Dragoslav Pavlović, diplomirani inženjer elektronike, prvi na listi „Aleksandar Vučić – Niš sutra” za predstojeće lokalne izbore 2. juna. Pavlović, zaposlen u Elektrodistribuciji Niš, u Sektoru za investicije Elektrodistributivnog sistema, za naš list kaže „da će koalicija koju će niški naprednjaci predvoditi na nedeljnim izborima nastaviti da sledi politiku Aleksandra Vučića, ali s novom energijom i novim licima”.
– Pred nama je velika prilika da na delu pokažemo koliko i šta umemo i kakve su nam mogućnosti. Na nama je da radimo, znači samo rad, nikako lične i slične promocije pojedinaca i grupa. Dobili smo, samim tim što je na našoj listi više stranaka, partija i političkih organizacija srodnih ideoloških opredeljenja, ogromno poverenje koje moramo opravdati. Osnovna obaveza za sve nas je da delom pokažemo ko smo i da pobedimo na predstojećim izborima i tako na pravi način predstavimo, rad i delo, odnosno viziju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Isto kao što je pred nama cilj da daljim delovanjem dođemo do planiranog i očekivanog prosperiteta Niša – kaže Dragoslav Pavlović.
Sporazum o zajedničkom nastupu s niškim naprednjacima potpisali su predstavnici Socijalističke partije Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda, Jedinstvene Srbije, Srpske radikalne stranke, Pokreta socijalista i Srpske stranke Zavetnici?
Veliki je broj novih imena i lica među nama, ali nikada se nećemo odreći ljudi koji su ostavili značajan pečat i trag u našoj političkoj stranci i grupaciji. Prihvatili smo jedan širi politički front i mislim da smo s novom energijom uspeli da izborimo poziciju koja će biti garant naše pobede. S građanima smo prethodnih dana u pravom smislu usaglasili zajedničke stavove kakav Niš želimo i kakvu budućnost očekujemo. Jedinstveni smo u tome šta možemo da sagradimo za nove generacije i sve sugrađane kako bi se uz veći standard živelo bolje. Niš je grad mladih i biće takav i u budućnosti, Niš je jedna zajednička imenica, u kojoj ćemo se svi boriti da se mladi u najkvalitetnijim i najboljim uslovima školuju i obrazuju, ali i da ostanu u Nišu da žive i rade i da doprinesu našem prosperitetu.
Šta je osnova za optimizam?
Srbija i naša politička organizacija na čelu s Aleksandrom Vučićem u samo nekoliko prethodnih godina Nišu i ovom delu republike gde živi preko dva miliona stanovnika sagradila je velelepni klinički centar. Iz želje za bržim razvojem i prosperitetom uspela je država da nama u Nišu daruje dva najznačajnija auto-puta – ka Severnoj Makedoniji, dolinom Južne Morave kroz Grdeličku klisuru, koju u prošlosti niko nije uspeo da „savlada”, i dalje do Grčke, kao i auto-put do srpsko-bugarske granice preko Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada, koji vodi ne samo u Bugarsku već i ka Turskoj i Bliskom istoku. Uveliko se gradi i „Auto-put mira” od Niša, preko Merošine, Prokuplja i KiM do Drača u Albaniji. Modernizovana je niška vazdušna luka i unapređen avio-saobraćaj, uskoro se na njemu otvara novi najmoderniji terminal u ovom delu jugoistočne Evrope. To je najveći dokaz da srpske vlasti brinu i razvijaju Aerodrom „Konstantin Veliki” i da ga ne gase, kao što se pre nekoliko godina neosnovano pričalo.
U čemu se još ogleda briga države?
Istovremeno, posle decenija tokom kojih je bilo samo planiranja i usvajanja projekata, koji nikada nisu pretočeni u delo, uskoro počinje izgradnja zaobilaznice i modernizacija pruge Niš–Dimitrovgrad–Bugarska, a pre toga i izgradnja brze pruge od Beograda do Niša. Nezaobilazno je, kada je reč o ulaganju naše države i nezaboravnom angažovanju Aleksandra Vučića i najbližih saradnika da se naglasi da je otvoreno devet novih fabrika, da se dve grade, a najavljen je skorašnji početak, već u ovoj godini, novih privrednih investicija u gradu na Nišavi. Možda treba reći koliko je radnih mesta otvoreno, ali je dovoljno istaći da je broj nezaposlenih smanjen i prepolovljen. Do pre samo desetak godina na tržištu rada u Nišu bilo je preko 30.000 nezaposlenih, sada je taj broj smanjen za čitavih 50 odsto.
Kultura i sport su izuzetno važni za razvoj grada…
Nedavno je sagrađena Mala scena u sklopu Narodnog pozorišta u Nišu, jednom od najstarijih teatara u našoj zemlji, veliko književno izdavaštvo. Niški kulturni centar i ostale ustanove kulture imaju značajnu ulogu u ovoj oblasti, koju ćemo posebno gajiti i unapređivati. Isto ćemo činiti i na planu sporta.
Koliko su iskorišćeni niški potencijali?
Pogledajte šta sve Niš ima, a što se mora bez ikakvih dilema bolje koristiti: pre tri godine dobili smo novi i jedan od najvećih Naučno-tehnoloških parkova u Srbiji, koji je do sada umnogome odgovorio zadatku i nameni, ali čiji su kapaciteti već nedovoljni, zbog čega je započeta dogradnja. Plan je da pored više od 50 kompanija i jakih IT firmi, koje su trenutno sa oko 500 zaposlenih u postojećem prostoru, u aneksu koji se gradi bude mesta za još toliko kompanija i dodatnih oko hiljadu radnih mesta. Niš ima svoj univerzitet, sa 14 fakulteta, od kojih je 11 u samom gradu, a ostala tri su u Kruševcu, Vranju i Leskovcu, s preko 30.000 studenata. Na univerzitetu je na stotine i stotine doktora nauka iz svih oblasti, od ekonomije, elektronike, mašinstva, arhitekture i građevine, medicine, zaštite na radu, prava i drugih, s razvojnim institutima na kojima mogu da pozavide i razvijenije države od naše. Jedna takva visokointelektualna sredina ne sme da bude po strani. Uvek je u prošlosti značajan iskorak u budućnost bio uspostavljanje saradnje nauke i privrede, nauke i industrijskog stvaralaštva, kulture i svih drugih oblasti. Ta saradnja mora ponovo da bude, ali ne samo na rečima i deklarativno već u praksi.
Uključujete li u to i bogato istorijsko nasleđe?
Mora se reći nešto i o bogatoj istorijskoj i kulturnoj baštini, o tome da je naš grad nastao pre dva milenijuma u vreme rimskog imperatora Konstantina Velikog, da posedujemo jednu od najvećih i najlepših zaostavština iz tog perioda – arheološki lokalitet Medijanu. Da svi u svetu kada se pomene Niš znaju za Gradsku tvrđavu, koja potiče iz rimskog perioda, a koju su pre tačno tri veka dogradili turski osvajači, kao i da je nezaobilazan jedinstven spomenik u svetu Ćele-kula, sagrađen od ljudskih lobanja kao osveta Turaka zbog Boja na Čegru i mesto koje je ništa drugo nego dokaz slobodarstva i prkosa srpskog naroda. Uostalom, kroz nekoliko dana svečano će biti otvoren rekonstruisani spomen-kompleks na Čegru, obnovljen od nas samih i uz pomoć države posle decenija propadanja. Sve pobrojano je jedan izuzetan turistički potencijal. S lokalitetom Humska čuka, iz davnih vremena i starog veka, ali i znamenitostima iz prošlog veka kada je Niš bio ratna prestonica Srbije u Prvom, kao i spomen-obeležjima i Logorom na Crvenom krstu, jednom od najvećih stratišta rodoljuba cele naše zemlje u Drugom svetskom ratu, naš grad je veliki turistički centar.
Rođeni Nišlija, iskustvo stekao u elektroprivredi
Dragoslav Pavlović rođeni je Nišlija, a posle osnovne i srednje škole diplomirao je s najvišom ocenom na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu – na smeru za industrijsku energetiku, i od trenutka sticanja diplome inženjera elektronike do danas radno je angažovan u srpskoj elektroprivredi – u Elektrodistribuciji u Nišu i Aleksincu, kao i nekadašnjem Privrednom društvu „Jugoistok”. U međuvremenu je politički bio angažovan u drugoj polovini prošle decenije ovog veka, kada je biran za pomoćnika gradonačelnika Niša za privredu i investicije, a sa te funkcije imenovan je za direktora Javnog komunalnog preduzeća „Medijana”, na čijem je čelu proveo četiri godine. Odlično govori engleski jezik, usavršavao se i za rad u menadžmentu na Fakultetu organizacionih nauka, stekao i dodatno profesionalno obrazovanje za auditora u postupku sertifikacije preduzeća i, posebno, nosilac je diplome i priznanja za rad u oblasti odnosa s javnošću. Oženjen je dr Marijom i u braku imaju dvojicu sinova od 11 i 14 godina.