Evropska komisija izradila je non pejper u kome se ocenjuje da je potrebno dodatno angažovanje i politička posvećenost Srbije na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka u cilju napretka u ključnim poglavljima 23 i 24 u oblasti vladavine prava, a kako bi zemlja napredovala u pristupnim pregovorima za članstvo u EU.
Kako saznaje Tanjug u diplomatskim izvorima u Briselu, u tom dokumentu u vezi sa poglavljima 23 i 24, ocenjeno je da je Srbija, tokom izveštajnog perioda od novembra 2023. godine, nastavila da sprovodi revidirane akcione planove za ta poglavlja i druge strateške dokumente u oblasti vladavine prava.
“Privremena merila iz ovih poglavlja prioritet su za dalji ukupni napredak u pristupnim pregovorima. Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, dodatna poglavlja mogu da budu zatvorena jednom kada Srbija ostvari ovaj cilj”, navodi se u non-pejperu, a izvori napominju da nisu tačni navodi nekih medija da je to godišnji izveštaj, jer se on sprema za oktobar.
U dokumentu se objašnjava da je njegova svrha da Komisija, u skladu sa pregovaračkim okvirom za pregovore o pristupanju EU sa Srbijom, pruži Savetu pregled napretka Srbije u poglavlju 23 “Pravosuđe i osnovna prava” i poglavlju 24 “Pravda, sloboda“ i bezbednost” nakon izveštaja o Srbiji iz novembra 2023. godine, a da je fokus na proceni preporuka iz tog izveštaja.
Napominje se da je Srbija radila na rešavanju pitanja istaknutih u izveštaju Komisije za Srbiju iz 2023. godine, uz ocenu da u brojnim oblastima, postoje kašnjenja u vezi sa donošnjem akcionih planova poglavlja.
Kako je ocenjeno, potreban je dalji rad na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, “posebno u ključnim oblastima pravosuđa, sprečavanju i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija, slobodi okupljanja i drugim osnovnim pravima, kao i postupanju prema ratnim zločinima”.
U dokumentu se ukazuje da se Srbija konstruktivno angažovala i uključila nekoliko ambicioznih reformi u svoj nacrt Reformske agende u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, koji vlada treba zvanično da usvoji.
Kao primer navodi se da je Srbija preduzela konkretne korake da smanji broj upražnjenih mesta u pravosuđu i tužilaštvu, kao i da bi usvojila i primenila novu strategiju za borbu protiv korupcije i akcioni plan za period od 2023. do 2028. godine i povećala svoje rezultate, uključujući i u slučajevima korupcije na visokom nivou.
Što se tiče osnovnih prava, navodi se da bi Srbija posebno podržala borbu protiv rodno zasnovanog nasilja i promovisala deinstitucionalizaciju, kao i da bi u potpunosti uskladila medijske zakone sa pravnim tekovinama EU i standardima Saveta Evrope.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, kako se dodaje, Srbija bi izmenila Zakon o unutrašnjim poslovima i povećala rezultate, kao i da bi povećala usklađenost sa viznom politikom EU i ojačala kapacitete u prevenciji i borbi protiv terorizma.
Što se tiče poglavlja 23 “Pravosuđe i osnovna prava”, očekuje se da će Zakon o Pravosudnoj akademiji biti usvojen do kraja 2024. godine, “nakon pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije”, a da nadležni trenutno razmatraju potrebu za izmenama i dopunama Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova.
Dodaje se i da se Srbija poziva da obezbedi da visoki saveti sudstva i tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno brane nezavisnost pravosuđa i tužilačku autonomiju i ocenjuje da sadašnji poslovnici VS S i VST tužilaca postavljaju osnovu za efikasnije reagovanje i mehanizme zaštite sudija i tužilaca u slučajevima nedozvoljenog uticaja.
Međutim, u dokumentu se navodi i da “još uvek nije moguće u praksi uočiti značajno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce”, kao i da ni Skupština ni Vlada do sada nisu postupali u slučajevima nedozvoljenog uticaja, te da da ostaje da se pokaže “aktivnija i proaktivnija uloga srpskih institucija”.
Spominje se i preporuka koja se odnosi na poboljšanje efikasnosti pravosudnog sistema i u potpunosti sprovela strategija ljudskih resursa, a kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, ocenjuje se da nije došlo do poboljšanja rezultata.
Navodi se i da je Srbija pozvana na poboljšanje rezultata istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou i ističe da je broj pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou u 2023. porastao na 30 sa 21 u prethodnoj godini.
Ocenjuje se i da “proaktivne krivične istrage još uvek nisu uobičajena praksa”, kao i da postoji rizik od “politički motivisanog mešanja u istrage i krivično gonjenje korupcije na visokom nivou, iako su uvedene nove zaštitne mere”.
Spominju se i pozivi Srbiji na dalji napredak u sprovođenju preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO), kao i na usvajanje nove strategije za borbu protiv korupcije, koja će se posebno baviti svim relevantnim privremenim merilima i preporukama GRECO, i početak njene primene.
U oblasti osnovnih prava, navodi se da je Srbija pozvana da ojača institucije za ljudska prava, kao i da primeni i blagovremeno izveštava o strategijama za borbu protiv diskriminacije koje obuhvataju prava LGBTQ osoba, rodnu ravnopravnost, nasilje nad ženama i deinstitucionalizaciju, da se aktivno suprotstavlja zločinima motivisanim mržnjom i uspostavi rezultate istrage i osuda, kao i da pokaže opipljiva poboljšanja širom zemlje u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina.
Što se tiče slobode izražavanja, Komisija je preporučila Srbiji da svoju medijsku strategiju i akcioni plan sprovodi bez odlaganja i navela preporuke u kojima se Srbija poziva na jačanje bezbednosti i sigurnosti novinara, kao i medijskog pluralizma, te na obezbeđivanje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, kao i punu transparentnost u vlasništvu i oglašavanju medija.
Kada je reč o Poglavju 24: Pravda, sloboda i bezbednost, u pogledu sprovođenja preporuka iz Izveštaja Srbije o poglavlju 24, poziva se na izmenu Zakona o unutrašnjim poslovima kako bi policija bila potpuno autonomna od Ministarstva unutrašnjih poslova i odgovorna samo tužilaštvu tokom predistražnih i istražnih faza i navodi da je MUP ponovo pokrenuo konsultacije sa civilnim društvom, a da tek treba da se procene proporcionalnost i neophodnost predloženog sistema video nadzora u javnim prostorima i obrade ličnih podataka softverom za prepoznavanje lica.
Ukazuje se na pozive na dalju implementaciju Akcionog plana EU za Zapadni Balkan i konstatuje da je Srbija nastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU.
Podseća se na zaključivanje pregovora o novom Sporazumu o statusu Fronteksa i potpisivanje sporazuma i navodi da će to omogućiti dalju podršku Srbiji u upravljanju neregularnim migracijama i borbi protiv prekograničnog kriminala tako što će se omogućiti Fronteksu raspoređivanje na granicama Srbije sa susednim zemljama koje nisu čanice EU.
Navodi se i da je Srbija vratila vize za šest zemalja, ali i da je usvojila plan kojim se obavezala na dalje usklađivanje vizne politike na “samo godinu ili šest meseci pre pristupanja EU”, što, ocenjuje se, nije ispunilo očekivanja EU.
Srbija bi, kako se dodaje, u svom nacrtu Reformske agende, do kraja 2024. godine radila na daljem usklađivanju koje se tiče najmanje tri zemlje, a navodi se da su nastavljeni napori da se, uz podršku EU, primi i smesti značajan broj državljana trećih zemalja.
Napominje se i preporuka u kojoj se Srbija poziva da usvoji nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima i zaštitu i podršku žrtvama, kao i da poveća napore u nacionalnoj koordinaciji za borbu protiv trgovine ljudima.
U oblasti organizovanog kriminala, ukazuje se na pozive Srbiji da sistematskim praćenjem tokova novca poveća efikasnost procesuiranja predmeta teških i organizovanih kriminala, uz ocenu da “proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nisu uobičajena praksa”.
U dokumentu se između sotalog navodi i da do sada nije bilo dovoljno praćenja u pogledu istrage i krivičnog gonjenja u vezi sa napadima na severu KiM.
Navode se i preporuke kojima se Srbija poziva na intenziviranje borbe protiv skladištenja, prodaje i posedovanja nelegalnog vatrenog oružja i ukazuje da je u pripremi novi Zakon o oružju i municiji, a da bi u nacrtu Reformske agende, Srbija trebalo da izmeni Krivični zakonik do juna 2025. godine.