Posle više od dva veka neutralnosti, Švedska je zvanično ušla u NATO, napustivši koncept ustanovljen još 1809. godine, kada je bila uključena u Napoleonove ratove i izgubila trećinu teritorije, odnosno kada je Finska pripojena Rusiji, objašnjava u razgovoru za „Politiku” ambasadorka Švedske Anika Ben David. Posle tri godine rada u Srbiji ambasadorka Ben David vraća se u Stokholm, ali ističe da će uvek biti prijatelj naše zemlje.
– Sve do kraja hladnog rata 1992. mi smo imali političku neutralnost, kada smo napustili tu politiku i primenili novu doktrinu vojnog nesvrstavanja u slučaju rata. To, naravno, nije značilo da smo politički neutralni i 1995. priključili smo se Evropskoj uniji. A sada, skoro dve decenije kasnije, postali smo članica NATO saveza – ističe Anika Ben David.
To je izazvalo kontroverze u Švedskoj?
Pitanje o tome da li Švedska treba da bude članica NATO-a ili ne bilo je odsutno u političkoj debati Švedske decenijama. Bilo je vrlo iznenađujuće kada se za samo tri meseca to preokrenulo! Zato što se dogodilo nezamislivo. Nuklearna sila je započela vojnu agresiju na neutralnu, demokratsku i nezavisnu susednu zemlju. Slovensku, bratsku zemlju. To je sve promenilo za nas. To je bio kraj sporazuma zasnovanog na međunarodnom pravu koji reguliše kako se države odnose jedna prema drugoj, sistema uspostavljenog posle Drugog svetskog rata, koji kaže da bez obzira na to koliko je država velika, ona ima pravo da odlučuje o svojoj bezbednosnoj politici i slobodi. Naš parlament je brzo ušao u proces razmatranja švedske bezbednosne situacije, svi u parlamentu su učestvovali i za manje od tri meseca postignut je konsenzus u vezi s ulaskom u NATO. Danas postoji velika većina u parlamentu i javnom mnjenju koja podržava članstvo Švedske u NATO-u, oko 80 odsto javnog mnjenja to podržava.
Ljudi su znači svesni da se mora platiti određena cena, uključujući i ekonomsku?
Znamo da ruski brutalni rat nije samo protiv Ukrajine. Jer, ako Rusija pobedi u Ukrajini, neće stati tu, reč je o ruskoj neoimperijalnoj ambiciji. Žene i muškarci u Ukrajini se bore, takođe, za nas, našu slobodu i bezbednost i zato je podrška Ukrajini prioritet broj jedan za našu vladu. Želela bih da malo umanjim značaj ekonomske strane toga. Postoji mnogo dezinformacija da ovaj rat mnogo košta Evropu, što nije u potpunosti tačno. Jeste da su cene energenata bile visoke, ali sada su počele da padaju, lanci snabdevanja su usporeni još od pandemije, ali se i to polako vraća. Švedska i evropska ekonomija dobro napreduju. Mi smo u fazi jačanja naše vojske, danas trošimo više od dva odsto BDP-a na odbranu, što i treba da činimo kao članica NATO-a. Naše društvo ne zavisi samo od ekonomije, naši principi i vrednosti su u temelju unutrašnje i spoljne politike. Bez slobode, vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, demokratije, mi smo ništa. Bezbednost i ekonomija proizlaze iz toga.
Da li vas zabrinjava mogućnost širenja sukoba u Evropi? Vidimo i najave da bi neke zemlje NATO-a mogle da pošalju vojne snage u Ukrajinu?
Mi se ne brinemo. Mi smo odlučni. Ukrajina mora da pobedi u ovom ratu, Rusija mora da izgubi! Zato je prioritet broj jedan da podržavamo Ukrajinu koliko god bude bilo potrebno. Ulaskom u NATO Švedska je bezbednija, a NATO je postao jači. NATO je sredstvo demokratije, neagresivan savez, to je savez za mir i saradnju…
Mnogi u Srbiji se ne bi složili s vama u ovoj oceni…
Koji bi bio protivargument?
Pitajte većinu Srba šta misle o 1999. godini…
To je odvojena tema. Sa Švedskom NATO dobija jače odbrambene kapacitete u Baltičkom moru i na Arktiku, takođe donosimo veoma sposobne odbrambene snage i visokotehnološke kompetencije. U vezi s istorijom Srbije, za ono što se dogodilo 1999, Švedska tada nije bila članica NATO-a. Ali naš stav je da je to bio poslednji pokušaj da se zaustavi etničko čišćenje na Kosovu i da se zaustave konflikti na zapadnom Balkanu koji su dugo trajali. Oni koji su bili uključeni rekli bi da je to bio poslednji korak kada su sve druge opcije bile potrošene. Ono što se desilo 1999. treba sagledati u kontekstu šta se dešavalo ranije. Danas, kada imamo situaciju s Rusijom u Ukrajini, moramo da razdvojimo te dve situacije da bismo sagledali ono što je danas. Rusija je odlučila da Ukrajina ne sme da opstane kao nezavisna država i ono što sada vidimo to su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.
Kao u Jugoslaviji 1999. godine ili mislite da je to drugačije?
Jeste drugačije, kao što sam prethodno pojasnila.
Tri godine ste ambasadorka u Srbiji, koliko su rat na istoku Evrope i ruska invazija na Ukrajinu poremetili prethodnu dinamiku naših odnosa?
Rekla bih da su naši bilateralni odnosi jako dobri, zasnivaju se na mostu između naša dva naroda, s obzirom na to da je srpska dijaspora najveća u Švedskoj, posle Nemačke i Austrije. Naš glavni prioritet je da pomognemo Srbiji da uđe u Evropsku uniju.
U kojim oblastima najviše pomažete?
Srbija je druga u svetu po visini iznosa koje dobija iz fondova EU. Paralelno s tim, Švedska bilateralno daje oko 13 miliona evra godišnje od početka dvehiljaditih. Ta podrška sastoji se u pomaganju Srbiji da spovede reforme kako bi ispunila kriterijume za prijem u EU. U pitanju su oblasti životne sredine, unapređenje kvaliteta vazduha, održavanje biodiverziteta… Takođe, za jačanje demokratije, vladavine prava, slobode medija, fondovi za civilno društvo i zaštitnike demokratije, za borbu protiv nasilja nad ženama, pomoć marginalizovanim grupama… Da se vratim na vaše pitanje da li je ruski rat uticao na odnose naše dve zemlje. Imamo jaku osnovu u našim odnosima, a činjenica da Švedska dugo opredeljuje novac svojih poreskih obveznika za pomoć Srbiji otvara mogućnost da možemo da budemo prilično otvoreni i prijateljski kritični prema Srbiji. Ubeđeni smo da je najbolja agenda za budućnost ljudi u Srbiji da ona postane članica EU, u smislu pitanja ekonomije, bezbednosti i slobode. Ne postoji drugi međunarodni igrač koji bi ponudio iste mogućnosti.
Svakako dopuštate mogućnost da Srbija sama odluči šta je za nju najbolje?
Naravno, svaka zemlja ima pravo da donosi samostalno svoje odluke. Srbija je donela odluku i aplicirala je za članstvo u EU i ušla time u proces, gde prihvatate kriterijume tog procesa, koji se moraju ispuniti da biste napredovali u tom procesu.
Recite nam, iskreno, kada će Srbija postati članica EU?
To zavisi od Srbije, od političke volje u Srbiji, mi činimo sve što je u našoj mogućnosti da Srbija postane članica što pre je moguće.
Znači, to zavisi samo od Srbije?
Ne, naravno. Sada postoji novi momentum, zbog nove geopolitičke realnosti u Evropi države članice imaju jaku posvećenost za proširenjem. Koliko je ovaj proces bitan, govori i novi mehanizam u ovom procesu, a to je Plan rasta za zapadni Balkan, koji donosi nova sredstva.
Kada EU planira novi talas proširenja, imate li tu informaciju?
Mi jesmo u fazi proširenja.
Koje godine bi to bilo?
Sve to zavisi od napretka na terenu. Ne postoje datumi. Države kandidati mogu same sebi da postave ciljeve. Primera radi, Crna Gora je rekla da želi da do 2028. postane 28. članica EU. Nakon zastoja zbog političkih turbulencija, ona sada ima priliku da napravi veliki iskorak i krene ubrzano na svom evropskom putu.Antrfile
Zemlja je atraktivna za investicije, želimo da ljudi ostanu ovde
Trgovina između Švedske i Srbije napreduje, imamo porast više od 20 do 30 odsto poslednjih tri-četiri godine, uprkos pandemiji. Oko 200 kompanija u Srbiji je iz Švedske ili imaju vezu sa Švedskom. Najveće su „Ikea”, „Erikson”, „Volvo”, „Lindeks”, „Ejč end Em”, „Tetrapak”, i ponosni smo jer su to kompanije koje su dobri poslodavci. Švedske kompanije su posvećene održivosti, ne samo po pitanju životne sredine već i antikorupcije i poštovanja ljudskih prava. To je dobra praksa kojom Švedska može da doprinese u Srbiji. Izazov s kojim se suočavaju švedske firme jeste nedostatak radne snage. Srbija je atraktivna destinacija za investicije zbog radne snage, ali s obzirom na to da je milion ljudi napustilo zemlju, to stvara jaku konkurenciju za radnu snagu u zemlji. To je u vezi i sa našom bilateralnom pomoći, jer želimo da povećamo životni standard kako bi ljudi ostali u zemlji.