Vodeći računa o svojim nacionalnim interesima, država Srbija će sve učiniti da spreči da lažna država Kosovo uđe u Savet Evrope i da u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bude usvojena rezolucija o „genocidu” u Srebrenici. Nakon zahteva predsednika republike Aleksandra Vučića u četvrtak, na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije formiran je poseban tim stručnjaka koji će iskoristiti svoja znanja i uticaj, da bi sprečilo flagrantno kršenje međunarodnoj javnog prava i da tzv. Kosovo uđe u Savet Evrope. Na čelu tog tima biće ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić, a sa njim i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Borba za srpske nacionalne interese je ušla u poslednju fazu jer politički Zapad želi da ovaj deo Evrope prevede u svoju interesnu zonu. To želi da uradi pre nego što počnu razgovori s Rusijom o rešenju krize na istoku Starog kontinenta i zato su im potrebna brza rešenja koja su u suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesima. U toj taktici prvi ozbiljan test za srpski tim biće sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja će se za deset dana izjašnjavati o inicijativi o prijemu Prištine u ovu organizaciju.
Pre dva dana predsednik Vučić je na sednici vlade zatražio da se formira poseban tim koji će se boriti za Srbiju povodom inicijative za prijem Prištine u SE. Ministrima je poručio da za njih ne postoji beogradska predizborna kampanja sve dok 16. ili 17. maja Komitet ministara SE ne donese konačnu odluku, i da sve svoje napore usredsrede na to da Priština ne bude primljena u Savet Evrope. Dodao je da, uprkos tome što su snažni podržavaoci članstva Prištine u Evropskom savetu po svaku cenu i bez prava i pravde, misli da i dalje imamo šansu i da zato traži od ministara da se bore snažnije nego ikada pre. „To je za nas od presudnog značaja i da uradite sve što možete, da razgovaramo sa svima, jer biće tu i članice EU koje su priznale nezavisnost tzv. Kosova, za koje sam siguran da možemo da obezbedimo da ne budu pozitivne po pitanju članstva KiM u SE. I nije Mađarska jedina, koja nam je, inače, veliki prijatelj. Moramo da radimo i da se borimo i da im ukažemo na sve posledice”, rekao je Vučić.
Istakao je da tim za SE treba da se formira po uzoru na tim koji je formiran za Ujedinjene nacije i za Srebrenicu. Kako je naveo, ključni argument Srbije treba da bude to što vlastima u Prištini nije ni u planu formiranje ZSO, a što su i one članice koje priznaju Kosovo postavile kao preduslov. Tim povodom Srbija će na adrese svih članica SE poslati non-pejper sa činjenicama i jasno pobrojanim argumentima zbog kojih tzv. Kosovo ne bi smelo da bude deo ove organizacije. Biće popisani svi etnički motivisani napadi na Srbe, otimanje imovine, skrnavljenje crkava, manastira i grobalja, primeri uzurpacije zemljišta na kojem Priština gradi vojne baze, montirani procesi koji se vode protiv naših sunarodnika pred sudovima bez svedoka, kao i to da privremene vlasti više od 4.000 dana odbijaju da ispune obavezu iz Briselskog sporazuma i formiraju Zajednicu srpskih opština. U tom papiru biće i argumenti na koji način je ukidanje dinara na KiM dovelo Srbe na rub egzistencije. Dodaje se da sve navedeno direktno spada u domen vladavine prava čije poštovanje treba da bude najvažniji kriterijum za članstvo u Savetu Evrope.
Ivica Dačić kazao je da se o prijemu Prištine neće izjašnjavati po pravdi i pravu, već po sili. Ističe da će najveći broj ljudi u timu biti iz Ministarstva spoljnih poslova, ali tu će biti i ljudi iz Narodne skupštine, iz kabineta predsednika republike, iz drugih ministarstva, uključujući i druge ministre – Tanja Miščević, zadužena za evropske integracije, kao i Tomislav Momirović, koji ima dosta kontakata u vezi sa spoljnom trgovinom. „Mi nemamo nikakve dileme. Ovde se neće gledati po pravdi i po pravu. Ovde će se gledati po sili – tj. da li neko hoće da to silom nametne ili ne”, rekao je Dačić. Istakao je da, iako se govori da je Priština pod pritiscima i sankcijama jer ne ispunjava ono što je dogovoreno, ona zapravo biva nagrađivana – najpre viznom liberalizacijom, a onda i preporukom za prijem u SE.
Šef diplomatije napomenuo je i da je SE jedina organizacija gde oni imaju šanse da uđu, za razliku od UN, o čemu, kaže, mogu samo da sanjaju. Savet Evrope je organizacija koja je matično trebalo da se bavi pre svega ljudskim pravima i slobodama. „Ne može se reći da od samog početka SE nije bio i politička organizacija i on je bio politički obojen i svih ovih godina. Ali sada već dolazimo na polje koje izlazi iz pravnih okvira samog SE, gde se krše osnovni principi na kojima on funkcioniše”, kaže Dačić. Rekao je da su članice SE države, kao i da bi ovo bio prvi put da u članstvo bude primljen entitet koji nije država. Upitao je i zašto onda u SE ne bi bili primljeni i drugi entiteti poput Republike Srpske, turskog dela Kipra, Krim…
„Prema tome, odavno se vi oprostite od međunarodne pravde. Od toga nema ništa. Mi samo da gledamo kako ćemo da sačuvamo naše interese u svemu ovome”, naveo je Dačić. Govoreći o najavljenoj rezoluciji o „genocidu” u Srebrenici, Dačić kaže da je reč o još jednom pritisku i da bi se time, praktično pored Ruande, srpski narod jedini definisao kao neki genocidni narod. „I da posle svega što smo mi preživeli, i posle svih tortura, genocida, pritisaka koje smo imali kroz vekove, da deca uče o nama da smo mi genocidni narod”, rekao je Ivica Dačić za RTS.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je reč o akciji zapadnih sila koje predstoje u narednom periodu, direktno se tiču državnih i nacionalnih interesa i Republike Srbije i srpskog naroda na ovom prostorima. Za „Politiku” ističe da je sasvim primerno da se pokrene ozbiljna diplomatsko-politička ofanziva i dodaje da je to svojevrsna proba za diplomatiju, ali i prilika da Srbija potvrdi i ojača svoje veze i međunarodni položaj u kontaktima i plasiranju svojih nacionalnih interesa i principa na kojima temelji spoljnu politiku i međunarodni položaj.
„To posebno važi za države kolektivnog juga što je koncentrisano na prostorima Azije, najvećim delom Afrike i južne i centralne Amerike – tamo gde su principi i interesi Srbije dosad imali odgovarajuće razumevanje i podršku. To se najbolje ogleda u činjenici da dve trećine čovečanstva iz tog dela sveta razume naš stav prema KiM i ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova. To je ozbiljno uporište i tu principi dolaze do izražaja”, kaže Milivojević.
Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže za naš list da orkestrirana kampanja pritisaka nad Srbijom i nasilja nad Srbima na KiM zahteva specijalnu organizovanost vlade, kao i formiranje tima za diplomatsku borbu kako bi se učinilo sve da se spreči najavljen prijem Kosova u SE, rezolucija o Srebrenici u UN i ko zna šta sve još, a o čemu ćemo saznati u danima koji slede. „Nikakvi izbori ne smeju da ometu ministre da urade sve što je moguće da spreče nepovoljni ishod po Srbiju. Sam Vučić, naglasio je, preuzeće na sebe da na svojim sastancima s francuskim kolegom Emanuelom Makronom i sa desetak drugih evropskih i svetskih predsednika pokuša argumentima da dokaže da Kosovo, odbijanjem da formira ZSO i konstantnim onemogućavanjem Srba da ostvare normalan život, nikako ne zaslužuje nagradu koja im se sprema”, navodi Krstić.
Zoran Milivojević ukazuje da je za srpski narod i region bitno i pitanje Bosne i pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma. Jasan je stav da je, posle 29 godina od njegovog potpisivanja, jedina formula za normalno funkcionisanje ove države i za mir i stabilnost u regionu – dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Naš sagovornik upozorava da svaki pokušaj da se to dovede u pitanje dovodi do nestabilnosti. „Ono što je bitno jeste pitanje građanskog rata u BiH, kako se odvijao i gde je srpski narod u celoj toj priči. U pripremi ove rezolucije koja se sprema za GS UN jeste pokušaj da se ponovo vrati pitanje prostiranja genocida i da se nekako genocid nametne i kao moralna i neka druga vrsta odgovornosti i Republike Srpske i srpskog naroda u BiH. Da se proširi ’delovanje’ Srebrenice. Ono što nije uspelo 2015, kada je Rusija stavila veto u SB UN, sada se ide preko Generalne skupštine UN, gde se glasa većinom i može da se isposluje prihvatanje jednog takvog stava. Za Srbiju je izuzetno važno da naša zemlja nije učestvovala ni na koji način u ratnim dejstvima u BiH i odgovornost za Srebrenicu pripada pojedincima i ne može se proširiti na srpski narod u celini”, ističe Milivojević.
Nebojša Krstić upozorava da se Srbija nalazi pred nemogućom misijom, jasno je koje sile stoje iza svega onoga što Kurtijev režim sasvim nezasluženo dobija, naglašava Nebojša Krstić. „Jasno je da se sve to dešava u trenutku kada i Brisel i Vašington javno govore o ’nesaradljivosti’ Prištine i navode potrebu uvođenja sankcija privremenim organima samouprave. Veoma je upečatljiv nesklad između javne retorike EU i SAD i političkih poteza koje povlače. No, ova igra licemernih prestola traje i postaje sve nemilosrdnija. Jedino što Srbija može da učini da to zaustavi jeste da preduzme sve što joj diplomatski mehanizmi dozvoljavaju, a međunarodno pravo propisuje. Stvaranje specijalnih timova Vlade Srbije dobar je korak u tom pravcu. Ostaje nada da će neko moćan, tamo negde, ipak shvatiti da nasilno rešenje problema Kosova – nije rešenje problema. Nema trajnog mira na Balkanu, dobrosusedske saradnje i zajedničkog napretka ukoliko je najveća balkanska država trajno frustrirana zbog nepravde koja joj je naneta otimačinom identitetski važnog dela teritorije i bacanjem krivice na Srbe za sva zla građanskog rata u kome su sve strane činile zločine”, zaključuje Nebojša Krstić.
Milivojević: Berlin bi preko Srebrenice da relativizuje Drugi svetski rat
Zoran Milivojević upozorava da se teza da je Srpska genocidna tvorevina nikako ne može prihvatiti i ozakoniti na bilo koji način jer dovodi u pitanje njen položaj. U tom slučaju ni država Srbija ni srpski narod ne mogu da budu izuzeti na bilo koji način. „To je pokušaj da se i na ovaj način menja politički ambijent i ide ka centralizaciji BiH, što je strateški interes zapadnih sila – da se na taj način reši pitanje Bosne. Nije slučajno zašto je baš Nemačka inicijator te rezolucije, jer ukoliko bude usvojena rezolucija, onda bi se relativizovao i Drugi svetski rat, s obzirom na to da se zločin u Srebrenici dogodio krajem prošlog veka. Namera je da se ova rezolucija ugradi kao istorijska kategorija i u obrazovne programe i daje priliku Berlinu da se relativizuje njena uloga u prošlom veku i da ne bude u prvom planu kada je reč o odgovornosti za ratove u prošlom veku i da se preko ’genocida’ u Srebrenici ta tema stavi u prvi plan i amortizuje nemačka odgovornost u 20. veku”, zaključuje Zoran Milivojević.