VIŠEMESEČNA paraliza visokog obrazovanja u Srbiji stvara dalekosežne posledice, jer se, osim očigledne blokade nastave i polaganja ispita, pred našim očima dešava urušavanje obrazovnog sistema na više nivoa.
Foto Z. Jovanović
Na jednom od njih doživljavamo veliki poraz kao društvo. Naime, proteklih šest meseci, koliko traju blokade, beležimo najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo.
Po pravilu, to su studenti koji su na domaćim univerzitetima bili među najboljima i čvrsto su opredeljeni za studiranje, učenje i rad. Zbog blokada fakulteta širom Srbije i diktata sa raznoraznih plenuma oni su praktično ućutkani i oterani. Svi univerziteti u regionu, od Slovenije i Crne Gore, preko Austrije i Mađarske, do Italije i nekih drugih zemalja puni su srpskih studenata koji su nastavili svoje školovanje tamo gde im je ono dostupno.
Znajući kakvo blago im kuca na vrata ili će im se tek obratiti za prijem, neki fakulteti u regionu čak prave planove kako da privuku više srpskih studenata. Fakulteti u Banjaluci i Istočnom Sarajevu sada proširuju programe i pripremaju se za prijem studenata iz Srbije. Uz to, na mnogim fakultetima u regionu predaju srpski profesori.
Nije reč o skupim fakultetima sa visokim školarinama, već o državnim fakultetima gde srpski studenti ne plaćaju školarinu ili plaćaju sličnu cenu kao na fakultetima u Srbiji. Tamo gde su troškovi života skuplji razmatraju se olakšice, poput smeštaja u studentske domove.
Direktorka M:tela Jelena Trivan upozorila je jutros baš na ovaj problem i naglasila da su blokaderi uspeli da izvedu najveći egzodus mladih ljudi iz Srbije od 2000. godine do danas.
– Odgovorno to kažem. Nije kriza posle ubistva Đinđića, nije kriza 2008, nisu sve one promene vlasti na koje su oni aludirali… Sada ćete videti, ako se odobre upisne kvote, potpisujem da će značajno manji broj ljudi aplicirati na sve beogradske fakultete, da će svako ko ima načina poslati svoje dete da studira negde drugo. I to ne govorim o bogatim ljudima. U ovom trenutku svi oni koji su dolazili iz Republike Srpske neće slati svoju decu u Srbiju, neće plaćati stanove ovde. Naprotiv, otvoriće svoja mesta u Banjaluci i Istočnom Sarajevu za studente iz Beograda. Isto se dešava u Crnoj Gori, gde inače na fakultetima predaju naši profesori. Mnogi idu i u Sloveniju. To su sve besplatna školovanja – izjavila je ona za televiziju Prva.
Ona je upozorila i na dalekosežne posledice ovog trenda.
– I šta se dešava sa susednim zemljama? Dobiće naše najobrazovanije ljude. Za zemlje za koje smo mi bili Pijemont, preuzeće naše najbolje studente zato što tamo imaju dobre uslove, imaju siguran završetak školske godine i to će uticati na ekonomiju ovde, jer su ta deca iznajmljivala stanove, fakulteti su imali dodatne prihode, upisnine… i profesori su zajedno sa svojim studentima doveli do najvećeg egzodusa nove generacije studenata i to će se vremenom osećati. Ova zemlja će zbog ovoga što su oni uradili ostati bez kredibiliteta univerziteta, broja studenata, finansijske stabilnosti fakulteta, a Srbija bez obrazovanih kadrova – zaključila je Jelena Trivan.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov kaže za Kurir da je ovaj problem i te kako vidljiv već sad i da je Beogradski univerzitet, koji su svi želeli da se upišu postao rezervna opcija.
– Kao da imamo sada kontrasmer – dok su godinama pa i decenijama dolazili kod nas, sada se traži opcija da se ide van Srbije na studiranje. Ne raspolažem zvaničnim podacima, ali je verovatno su to ozbiljne brojke. To je jedna od pojava koja mi je i te kako poznata. Mislim da čak i ova najava organizovanja prijemnog ispita krajem jula, koja načelno može da se okarakteriše kao nešto pozitivno, ima toliko nepoznanica oko organizacije prijemnog. Postoji nesigurnost u pogledu toga da li će biti moguće izvesti ga, na kojim lokacijama, da li na fakultetu ili negde van… Sve to dovodi do toga da mnogi razmišljaju o izvestnijim ishodima. Mnogi roditelji će razmišljati da mu dete ide na državni prijemni ispit, ali će gledati i da polaže negde drugo. Ispada da Beogradski univerzitet ili nije opcija ili je rezervna opcija. Budući studenti i njihovi roditelji ne znaju da li se upisuju na državni univerzitet ili se upisuju na pobunjeni univerzitet, da li se upisuju na ustanovu koja se bavi visokoobrazovanom delatnošću ili upisuju univerzitet koji se bavi političkom delatnošću. U takvoj situaciji ljudi gledaju da idu na sigurno – objašnjava Petrov.
Kad se podvuče crta, najgori studenti ostaju u Srbiji, a najbolji nam odlaze. A sada će se na predstojećem upisu videti da fakulteti neće imati dovoljno studenata ni za budžet a kamoli za one sa samofinansirajućim statusom. Dakle, na delu je najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo poslednjih šest meseci. Stidiš li se, rektore, stidite li se dekani, blokaderi…?
(Kurir)