Nova evropska administracija mogla bi da ima realističniji pristup prema Srbiji, nastavku evrointegracija i pravedniji odnos u dijalogu Beograda i Prištine. Sve će biti jasnije kad se na jesen konstituiše Evropski parlament (EP) i ukoliko u dogovoru evropskih narodnjaka i socijaldemokrata i demokrata ne bude bilo mesta za zelene. Na politiku Brisela dosta uticaja će imati i ishod vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj za tri nedelje i američki predsednički izbori u novembru. Ipak, ne treba imati iluziju da će neke vodeće zemlje EU da promene svoj stav kad je reč o takozvanom nezavisnom Kosovu, ali se očekuje smanjenje pritisaka koji poslednjih godina stižu od zelenih iz Berlina. Ukoliko oni ne budu u novoj vlasti EU, gotovo je izvesno da neće ostati dominantan tvrd maksimalistički stav nekih zapadnih sila i da će doći do izvesnih promena posle proboja suverenističkih politika.
Diplomata Zoran Milivojević kaže za „Politiku” da mnogo zavisi od izbora rezultata u Francuskoj. Kaže da ukoliko Nacionalno okupljanje Marin le Pen pobedi na izborima u Francuskoj onda se to mora manifestovati na politiku EU i na njen stav prema Srbiji. „Tu ima mnogo elemenata i evidentan je tektonski poremećaj, jer činjenica je da su politike u dve najvažnije države u EU, Nemačkoj i Francuskoj, izgubile. Birači su kaznili njihove političke elite i pokazali otpor prema politikama koje te države vode”, kaže Milivojević.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da su izbori za Evropski parlament pokazali da postoji velika razlika između nacionalnih politika u zemljama koje su članice EU i da građani u tim državama žele nešto drugačiju politiku na nivou evropskih institucija. Kaže da Srbija pažljivo analizira ove rezultate, jer imaju veliko značenje kad je reč o našoj evropskoj perspektivi i integracijama. „U ministarstvu pravimo spisak evroparlamentaraca s kojima planiramo da ostvarimo blisku i intenzivnu saradnju. Ima tu i ljudi srpskog porekla. Srbija se ozbiljno priprema da za svoj slučaj lobira u Evropskom parlamentu. I mislim da je vrlo važno da od prvog dana na organizovan način pristupimo tome”, naveo je Đurić za Juronjuz.
Istakao je da je važno da imamo konsenzus oko ključnih nacionalnih pitanja i neku vrstu stabilnosti, što su pokazali nedavno završeni izbori u Srbiji, dok na izbore u EP gleda kao na priliku za stvaranje novih prijatelja. „Trudimo se da napravimo mrežu prijatelja. U EP ne postoji kokus na način na koji postoji u američkom Kongresu, ali će Srbija imati mrežu prijatelja u novom Evropskom parlamentu i mislim da je to dobro”, rekao je Đurić. Dodao je da je očigledno bilo dosta ljudi koji nam politički nisu bili naklonjeni u prethodnom sazivu i da sada želi da iskoristimo potencijal koji se stvara i da aktivno pristupimo građenju odnosa i s velikim brojem novih evroparlamentaraca, koji prvi put stupaju u predstavničke klupe u Strazburu, odnosno Briselu. Naveo je da je politička grupacija kojoj pripada i SNS ostvarila izuzetan rezultat na ovim evropskim izborima i izrazio očekivanje da će mnogi od njih podržati nastojanje Srbije da ubrza proces evropskih integracija.
Diplomata Zoran Milivojević kaže da, ako bismo gledali interes Srbije, onda bi rezultat izbora mogao da odgovara našim interesima, jer po pravilu desnica ima više razumevanja za stavove i argumente Srbije kad je reč o nacionalnim i državnim interesima. Podseća da tvrda desnica u Francuskoj i Nemačkoj ima korektan stav kad je reč o Kosovu i Metohiji i agresiji NATO-a 1999. godine i da ima razumevanja za stav Beograda u vezi s ratom u Ukrajini. „U meri u kojoj te strukture budu uticale na politiku EU i ukoliko se njihova pozicija bude potvrdila, naročito na predstojećim francuskim parlamentarnim izborima, onda se to može odraziti i na politiku EU i stav prema Srbiji”, kaže Milivojević.
Poraz zelenih, posebno u Nemačkoj, odraziće se i na njihov manji uticaj na politiku koja se vodi iz Brisela, ali i na mogućnost da deluju prema nama na način kako su to sada radili kroz EP i naročito preko specijalnih izaslanika kao što je bila Viola fon Kramon. Veliko je pitanje da li će zeleni uopšte biti u novoj vladi EU, kao što su dosad bili, kao četvrti partner, ili neće, a imaće odraza i na stav prema nama. „Ono što će opredeliti odnos EU prema Srbiji jesu dve krupne stvari – rezultati izbora u Francuskoj i Nemačkoj i njihov uticaj na evropsku politiku u budućnosti, pa samim tim i na pitanje zapadnog Balkana. Tek ćemo videti kakva će da bude buduća politika EU, što znači da li će zaživeti politika proširenja ili će to ostati samo na tom nivou. To je zato što desnica ima otpor prema politici proširenja i ta politika će dobiti drugu dimenziju sa prodorom desnice i suverenizma. Bez obzira na sve, nema sumnje da će i dalje biti glavni geopolitički kriterijum za ulazak u EU”, naglašava Milivojević.
Naš sagovornik ističe da je veoma važan i stav prema Srbiji u toj budućoj politici proširenja i nastavka pregovora. „Ako počnu pregovori s Ukrajinom i Modavijom, koje su sada prioritet EU, gde je zapadni Balkan nekako u drugom planu, bitno je na kojim osnovama se to radi. Važno je i s kojih pozicija će ti pregovori biti nastavljeni i da li će se, recimo, poštovati teritorijalni suverenitet, kao i u slučaju Ukrajine i Moldavije. Ako to bude tako, ne vidim razlog zašto bi Srbija bila drugačije tretirana”, navodi Milivojević.
A Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije, očekuje da će se posle izbora napraviti koalicija narodnjaka i socijaldemokrata, ali je pozicija narodnih partija, naročito desnice, ojačana posle izbora. Za naš list kaže da SNS ima bolje odnose s narodnim partijama nego sa zelenima i liberalima i to bi mogao da bude pozitivan znak za Srbiju. „Ne treba očekivati revolucionarne promene, ali to skretanje udesno, što se Srbije tiče, jeste dobra vest. Međutim, ono što mnogo može da promeni stvari u Evropi jesu izbori u Francuskoj krajem juna. Ukoliko bi na njima dobila Marin le Pen to bi dalo jasan signal da će u jednoj velikoj zemlji pobediti stranke krajnje desnice, koje će u tom slučaju imati veliki uticaj na evropsku politiku, ali i prema Srbiji. Ni ta opcija ne bi bila loša za nas jer Nacionalno okupljanje generalno prema Srbiji nije imalo loš stav, nego čak blagonaklon, i tu u većoj meri nego Makron”, kaže Zečević.
Navodi da će za nas biti veoma važno ko će naslediti Miroslava Lajčaka i ko će voditi dijalog Beograda i Prištine u Briselu. „Za nas je veoma važno da znamo kakav će biti stav EU ako Priština i dalje bude odbijala da ispunjava svoje obaveze koje se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština. Do sada je bila krajnje pasivna i u nekim slučajevima je čak imala razumevanje za stav Prištine. Pitanje je da li će Srbija biti pod pritiskom, čak i ako privremene prištinske vlasti ne ispunjavaju preuzete obaveze, jer se spekuliše da je EU već definisala statut ZSO i da je to već pripremljeno i da se samo čeka da to prihvati i Priština. Oni to izbegavaju i šalju tekst Venecijanskoj komisiji i tzv. ustavnom sudu. Jasno je da samo otežu s primenom i kupuju vreme dok ne vide kako će se ponašati nove institucije EU. Pitanje je kakav će odnos imati prema Prištini, što će imati posredne posledice i po nas”, kaže Zečević.
On pita ako tzv. Kosovo i dalje odbija da ispunjava svoje obaveze, zašto bi Beograd i dalje trpeo pritiske i bio pod baražnom vatrom briselske diplomatije. „Ako neće da sankcionišu Prištinu i Albina Kurtija, zašto onda pritiskaju Beograd i Aleksandra Vučića? To je nelogično. Zašto bismo mi bili krivi u ovoj priči?”, dodaje Zečević. Naš sagovornik kaže da mnogo šta zavisi od više igrača, od kojih je jedan Amerika, koja čeka svoje predsedničke izbore. Kaže da tek na jesen možemo očekivati konstituisanje novih institucija i komisija i određivanje novih funkcionera EU i videćemo ko će zauzeti koju poziciju. Antrfile
Le Penova može da ukoči proširenje
Rezultati izbora za Evropski parlament za sada ipak neće promeniti ništa bitno u odnosu Brisela prema Beogradu. Treba imati u vidu da se ionako ne pitaju evropski poslanici, nego države članice, što je za nas mnogo bolja varijanta. „Novoj evropskoj administraciji fokus će biti na imigraciji i tu će se voditi ključna bitka. Tu će biti napravljene ozbiljne promene jer se očekuje formiranje više prstenova oko EU koji bi sprečili imigrante iz severne Afrike. Što se tiče proširenja, veliko je pitanje, jer ima jedan plan koji podrazumeva istovremeno reformu EU i ulazak novih članica u narednih pet, šest godina. Međutim, taj plan može da ukoči pobeda Le Penove u Francuskoj”, zaključuje Slobodan Zečević.