MISTERIJA ŠARKAMENA MISTERIOZNA ARHEOLOZIMA: Nastavak istraživanja arheološkog lokaliteta “Vrelo” kod Negotina, započetog pre tri decenije

LOKALITET “Vrelo” Šarkamen za 30 godina dalo je svetskoj kulturnoj baštini set zlatnog nakita, jedini u svetu, ali ne i odgovore na pitanja zašto je na tako nepristupačnom terenu podignuta carska palata. Šarkamen svojom misterijom još muči srpsku arheologiju.

Znalo se još od Feliksa Kanica da u udaljenom klancu šarkamenskog bespuća postoji rimski grad. Iako ga je ovaj austrougarski putopisac opisao 1889, a prvi skicirao arhitekta Đurđe Bošković 1947, “Vrelo” se prvi put istraživalo 1975, a intenzivnije tek od 1994. Ovih dana nastavljena su iskopavanja na ovom lokalitetu s kraja trećeg i početka četvrtog veka nove ere.

Ekipa arheologa koju predvode dr Sofija Petković, naučni savetnik Arheološkog instituta, rukovodilac projekta i Gordan Janjić, muzejski savetnik Muzeja Krajine, koordinator projekta, a u kojoj su i arheolog Marija Jović i dr Igor Bjelić, naučni saradnici Arheološkog instituta u Beogradu, istražuju prostor jugozapadne kule, sa unutrašnje i spoljne strane.

– Tu je relativna visina oko 12 metara, a nisam siguran da imamo negde očuvanu kulu te visine. Pad terena na Šarkamenu to i omogućava, imamo čak i drugi nivo sa prozorima. Biće vrlo interesantno kad se ona bude iskopala, dokumentovala, a potom i kad se bude konzervirala – kaže Gordan Janjić, koji ovaj memorijalno-rezindencijalni kompleks imperatora Maksimina Daje istražuje još od 1994. kada je projektom rukovodio akademik Dragoslav Srejović.

FOTO: S. M. Jovanović

Umesto da razotkrije svoje tajne, kasnoantički lokalitet “Vrelo”, na tridesetak kilometara od Negotina, a pet od sela Šarkamen, čini se, iz godine u godinu izaziva sve većom misterijom.

– Posle samo dve godine, 2. oktobra 1996. na četiri i po metra u dubini mauzoleja pronašli smo 204 grama težak set zlatnog nakita. Taj nalaz se sastoji od tri ogrlice, jedne dijademe, dve vitičarke, tri prstena, dve naušnice i devet voltivnih pločica u obliku zlatnih limova, nevelike površine, a na tri su bili utisnuti otisci rimskih solida Dioklecijana, Galerija, a treći je, sasvim sigurno, Maksimin Daja – navodi Janjić.

Šarkamensko zdanje građeno je osam godina. Kratko, koliko je i trajala vladavina Maksimina Daje, od 305. kada je došao na vlast do 313. godine nove ere kada je ubijen. Ovaj carski kompleks međutim, nikada nije u potpunosti završen. A pleni neverovatnim rešenjima čiju analogiju ne nalazimo ni u susednom Gamzigradu, Galerijevoj carskoj palati, ujaka Maksimina Daje.

– Maksimin Daja, arhitekte koje su radile Šarkamen, ovde na ovom prostoru, nama pričaju jednu priču za koju mi još uvek nismo sigurni šta ona može da znači. Imamo utvrđenje, 100 sa 100 metara, sa 10 spoljnih kula, koje su sve različite, neke unutra osmougaone, spolja kružne, druge su unutra kružne, spolja osmougaone, neke su i unutra i spolja osmougaone, druge, pak kružne i spolja i unutra. Imamo samo jednu ulicu koja spaja istočnu i zapadnu kapiju. To je čitava jedna arhitektonska igra. Pritom imamo i puno otvora koji pokazuju na dovod i odvod vode. Šarkamen je na nepristupačnom mestu, iako 100 metara severno postoji mnogo povoljniji prostor gde bi mu i klimatski bilo bolje, gde su i ruža vetrova i vidik drugačiji. Ali, on je spušta gotovo na dno udoline, blizu potoka. Zašto, verujem, pokazaće nam se uskoro – dodaje Janjić.

Arheolozi često u šali kažu da je na “Vrelu” pronađeno više zlata nego keramike. Svojevremeno je arheolog Đorđe Janković, u blizini mauzoleja, pronašao delove statue cara na prestolu, od porfira iz pustinje Gebel Dohan, koji se koristio isključivo za statue članova carskih porodica. Pre 28 godina pronađen je i zlatan nakit imperatorove majke, a od tada ni – ekser.

– Ono što jeste interesantno u Šarkamenu jeste da mi pokretnih nalaza nemamo. Bilo ih je u tumulu, imali smo to zlato, ali nadalje ništa. I to je dilema, kao i zašto je na ovom mestu podignuta palata. Šta se tu desilo, postoje pretpostavke. Analogiju nalazimo sa nekim utvrđenjima i palatama u Španiji, eventualno na Hadrijanovom zidu u Britaniji, gde takođe postoje monumentalne građevine lišene bilo kakvih nalaza – navodi Janjić.

Istraživanja ovog lokaliteta, koje spada u red carskih memorijalno-rezidencijalnih građevina kakvih, uz Romulijanu, Justinijanu Prima, Medijanu, na području Srbije nema mnogo, već godinama prate i konzervatorski radovi. Impozantni, masivni zidovi na do sada istraženim delovima ovog zdanja, vidljivi su i spremni za posete, a samo utvrđenje zaštićeno od uticaja vremena i atmosferskih padavina.