BRISEL – Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je pozvao je na ubrzanje procesa proširenja EU, navodeći da je uveren da je ono moguće do 2030. godine, ali je naglasio da to nije samo odgovornost Unije, već i kandidata za članstvo “koji moraju da rešavaju svoje sporove”.
Mišel je u intervjuu za European Newsroom (ENR), čiji je Tanjug deo, ocenio da je u interesu EU, ukoliko želi više stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta u budućnosti, da ne ostavi partnere sa Zapadnog Balkana u nekoj vrsti “sive zone”, gde, kako tvrdi, neki drugi igraju igre da destabilizuju region i njegove institucije, kao i EU i njene “vrednosti i demokratske principe”, navodeći da je to pitanje političke volje.
“Da, i dalje sam apsolutno uveren i više nego ikad zbog najnovijih geopolitičkih dešavanja da je apsurdno da EU ne ubrza (proces proširenja)”, rekao je Mišel, na pitanje koliko je realna njegova izjava od prošle godine da EU i kandidati treba da budu spremni za proširenje do 2030. godine.
Ali, naglasio je, to nije samo odgovornost EU.
“Imamo svoj domaći zadatak, to je ono što radimo sa strateškom agendom. Pokušavamo da se pripremimo za ovo buduće proširenje i znamo da će biti posledica, uključujući u smislu finansijske solidarnosti, u smislu procesa donošenja odluka, ali postoje pragmatična rešenja koja su moguća ako bismo imali zajedničku i kolektivnu političku volju da više napredujemo po ovom pitanju”, rekao je Mišel.
Sa druge strane, podvukao je, i zemlje kandidati imaju svoj domaći zadatak “i tačno znaju šta moraju da urade”.
“Oni moraju da prate pravne tekovine EU, s jedne strane, oni moraju da poboljšaju upravljanje, da se bore protiv korupcije, kako bismo bili sigurni da delimo isti pravni okvir. To je ono što je u pitanju kada tražimo od njih da naprave reforme koje su potrebne. Oni moraju da rešavaju svoje sporove i to je, takođe, izazov”, rekao je Mišel, prenosi Tanjug.
Konstatovao je i da su pojedine balkanske zemlje ozbiljno napredovale u pogledu reformi.
“Rekao bih da su verovatno najteži sporovi između njih, a ponekad i spor između njih i nekih od naših država članica. Ovo je možda najizazovnije, ali ovo je to pitanje političke volje i uveren sam da ćemo pre ili kasnije kolektivno shvatiti da moramo da rešimo da te zemlje da gledaju u budućnost, jer imati njih u EU će se pre ili kasnije shvatiti kao glavni prioritet”, naveo je Mišel.
Na pitanje da li je EU spremna za promene kako bi proširenje postalo realnost do 2030. godine, Mišel je ocenio da na nivou lidera u EU postoji svest da blok mora da se pripremi za proširenje.
“To znači da će biti finansijskih posledica i posledica u smislu evropske solidarnosti. Ovo je svakako politički izazov”, rekao je Mišel i dodao da ako se uzme primer Zapadnog Balkana i uporedi sa veličinom EU, “to i nije tako teško, ako postoji politička volja da se apsorbuje, sa finansijske tačke gledišta Zapadni Bakan”, dok je Ukrajina malo komplikovanija kao zemlja od 40 miliona stanovnika.
Kada je reč o pitanju promene principa jednoglasnosti prilikom donošenja odluka u vezi sa proširenjem, Mišel je rekao da stvari nisu “crno-bele” da je princip jednoglasnosti katastrofa, a preferencijalna većina savršena, već da je rešenje negde između.
U tom kontekstu ukazao je da se u EU za mnoge stvari koristi princip donošenja odluke kvalifikovanom većinom, a da je jednoglasnost ograničena na neke specifične teme, kao što su spoljni poslovi i bezbednost.
“Ali samo želim da upozorim da, ako se prebrzo udaljimo od principa jednoglasnosti, onda bi rizik bio, ili bi mogao biti, da ne uložimo napore koji su potrebni za izgradnju jedinstvenog stava. Vrlo brzo rizik bi mogao da bude da dođe do izvesne frustracije za stolom Saveta EU i Evropskog i podela bi bila nova normalnost”, smatra Mišel.
S druge strane, kako je naveo, princip jednoglasnosti zahteva mnogo truda i oduzima prevše vremena, ali je EU, zahvajujući tom principu, ujedinjena.
Mišel je rekao da zato smatra da stvari nisu “crno-bele”.
“Mislim da postoje pametni načini. Na primer, mislim da ono što treba da se rešava je rizik od moguće zloupotrebe jednoglasnosti i prava veta. U stvari, mislim da bi trebalo biti moguće identifikovati nekoliko principa kako bi se osiguralo da se pravo veta zaista koristi kada su glavni nacionalni interesi ozbiljno ugroženi”, naveo je Mišel i dodao da je potrebno da se pronađu “pametni načini” da se zadrži ideja da je “jedinstvo dobro sredstvo” koje treba zaštititi kako bi EU bila uticajnija, jača i moćnija.