Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije Tanja Miščević rekla je da Srbija razume značaj dijaloga na proces pristupanja EU, ali da u tom procesu jednostrani potezi koje preduzima Priština nisu u duhu evropskih vrednosti.
Ona je kao primer navela zabranu srpske robe na Kosovu i Metohiji i dodala da to nije u skladu sa CEFT-a sporazumom, kao i da to nije nešto što predstavlja evropsku vrednost.
“Očigledno je da imamo različita mišljenja, a ipak imamo obavezu u okviru stabilizacije. Proces pridruživanja je regionalna saradnja, što znači da ako nismo u stanju da dokažemo da možemo zajedno da radimo, da sarađujemo, da živimo zajedno, znate, to će biti veoma teško dokazati državama članicama EU”, rekla je ona.
Miščević je rekla i da Srbija ispunjava kriterijume za otvaranje Poglavlja 23 i 24, ali da je svesna da postoje geopolitički kriterijumi i uslovi.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Slovenije Marko Štucin podsetio je da je Slovenija dva puta morala da promeni Ustav pre ulaska u EU, što nije bio lak proces i dodao da kada se radi o bilateralnim problemima zemalja kandidata tu postoje dve vrste problema.
“Jedna vrsta problema se obično izmišlja za internu upotrebu određenih političara ili političkih partija u određenoj zemlji i njih je teško rešiti jer se obično borite protiv određenih narativa. Druga vrsta problema su istorijski problemi koji ne idu samo u ratove koje smo imali 90-ih godina nakon raspada Jugoslavije, već idu i mnogo dalje. Oni idu mnogo dalje od Drugog svetskog rata. Oni idu u Prvi, Drugi, Balkanske ratove ili duže u istoriji”, objasnio je Štucin.
On naglašava i da se evropske integracije od samog početka odnose na pomirenje.
“Rekao bih da je to ne samo najuspešniji projekat pomirenja u Evropi, ja bih rekao da je to najuspešniji proces pomirenja ikada na svetu. Dakle, u poslednjih 80 godina nije bilo oružanog sukoba među bilo kojom članicom EU. A kada je reč o bilateralnim sporovima, mislim da je naša obaveza sadašnjih država da podelimo naše iskustvo, a naša iskustva nisu povezana samo sa pomirenjem, već sa ekonomskim rastom, slobodnom trgovinom i dr”, rekao je on.
Na panelu su govorili i Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, ministarka u privremenim prištinskim institucijama Donika Gervala i ministar spoljnih poslova Moldavije, prenosi Tanjug.
